Dan koji će promeniti Srbiju, dan posle kog više ništa neće biti isto ili – dan posle kog – ništa? Posle velikog kontraskupa pristalica vlasti dve potpuno različite vizije. Dok predsednik tvrdi da je u pitanju skup veći i od najvećeg u srpskoj istoriji, onog održanog 15. marta, drugi misle da je sabor ogolio da je podrška Aleksandru Vučiću na klimavim nogama.
Predsednik još sabira utiske posle velikog mitinga. To čini u maniru rok zvezde, čitajući pred odabranim medijskim ekipama pisma svojih fanova. Ona koja su mu navodno slala deca su mu, čini se, najdraža.
„Ej, slušajte sad ovo ozbiljno pismo… Zovem se Ilija Jeftić, imam 13 godina i došao sam da vas podržim u borbi za Srbiju. Ja se bavim politikom i istorijom (smeh) i znam da nećemo imati boljeg predsednika, trinaest godina ima Ilija. Dopisna karta… Tata se voli puno, mama se voli više…. e preteralo dete neko, napisalo Vučić se voli…“, s osmehom na licu je čitao.
Zastade predsednik.
„Predsednika vole više od mame i tate, to ga je, doduše, bilo sramota da kaže, a to podseća na jednopartijske sisteme, a njihovo vreme je prošlo, i to pre nekoliko decenija“, kaže sociolog Jovo Bakić.
Bakić smatra da je cela Srbija mogla da u direktnom TV prenosu vidi rađanje jednog pokreta, koji je u startu i sahranjen.
„Vi ste tu videli potpunu nemoć da se dovede veliki broj ljudi. Taj broj nije bio mali, ali s obzirom na državne resurse koji su korišćeni da se autobusima dovezu simpatizeri, pristalice i ljudi koji su plaćeni da tog dana tu budu, zapravo je reč o relativno malom broju ljudi“, napominje Bakić.
Malom broju ljudi? Vučićev lični softver izračunao je blizu 150.000 duša, za koje koristi epitete kojima se obično opisuju rudna bogatstva ili prehrambeni proizvodi.
„Nije ovo najveći skup koji smo mogli da organizujemo. Mi znamo da imamo još mnogo rezervi. Neću da vam kažem odakle sve nismo doveli ljude koje možemo, koji hoće da dođu. I sad je strah mnogo manji. Za sedam dana da organizujemo, mi bismo imali više ljudi“, siguran je predsednik.
Da li je simpatizerima vlasti, pak ponestalo emocija koje bi jedan skup učinile upečatljivim?
A pojedini su uprkos očogledne zabrane napuštali skup u vreme predsednikovog govora.
„Ono što je ceo skup kao osnovni utisak ostavio, makar na mene, je nedostatak energije i nedostatak inventivnosti. Svi pokliči su bili svedeni samo na jedan, koji je glasio – Aco Srbine“, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
Ako je na zemlji bilo apatično, daj vatromet pa nek nebo makar gori. Sevalo je u Beogradu kao za Novu godinu, sa jednom bitnom razlikom – ovaj put pucalo se sa zgrada javnih ustanova.
Ko su lica koja su ispaljivala pirotehnička sredstva iz prostorija Skupštine Srbije i Pošte, ko im je to dozvolio i da li je MUP uradio bezbednosnu procenu takve aktivnosti, pitali smo ove dve institucije. Odgovor – nismo dobili.
Hteli smo ovo da upitamo i predsednicu parlamenta dok je raspisivala lokalne izbore, ali i druge stvari vezane za osnivanje pokret.
„I neka pobede najbolji kandidati. Hvala“, poručila je Ana Brnabić.
Na pokušaj N1 da postavi pitanja, odgovorila je da danas nema pitanja.
Pokret Ane Brnabić zasad je u smeru koji vodi iz skupštinskog hola. A ispred parlamenta još stoje štandovi na kojima građani potpisuju pristupnice i pišu pisma predsedniku Vučiću. Ali snimanje političke organizacije na javnoj površini ostalo je zabranjeno za N1.
Džaba ubeđivanje, jer dijaloga nema. Zato je vlast sama sebi ispostavila zahteve, kojima će, tvrde, staviti tačku na višemesečne proteste koji se šire Srbijom.
„Sasvim je izvesno da do toga neće doći. On jedino što može jeste da uvede vanredno stanje. A ako to uradi, on će ili ubrzati svoj pad, ili će ga malo odložiti, ali će njegov pad biti mnogo tragičniji nego što bi inače bio. Da ne bude ovako ozbiljno za sam kraj – ko se lača maci, izvesno je – ćaci“, poručuje Bakić.
Za to vreme, sa zvučnika svenarodnog pokreta tuče odgovor: „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“.
