Ko ne plaća struju: Javna preduzeća predvode listu dužnika, rekorder Infrastruktura železnice Srbije – Nedeljnik

Elektroprivreda Srbije pokrenula je zvaničnu proceduru za poskupljenje struje za građane, koje bi, prema dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, trebalo da stupi na snagu 1. oktobra.

Građani će, dakle, plaćati više a struja za privredu već je poskupela dok zvanični podaci i dalje ukazuju na ogroman teret nenaplaćenih potraživanja.

Naime, prema podacima iz Konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2024. godinu, privreda EPS-u duguje gotovo dvostruko više od svih domaćinstava zajedno, odnosno oko 82,7 milijardi dinara, naspram duga domaćinstava od 42,8 milijardi.

Ipak, dok ovaj izveštaj daje opštu sliku, poseban spisak 50 najvećih dužnika zaključno sa krajem juna ove godine precizno identifikuje da su okosnica problema upravo javna i državna preduzeća.

Zabrinjavajući trend rasta duga

Ukupna dospela potraživanja samo ovih 50 najvećih neplatiša premašuju 25 milijardi dinara.

Na samom vrhu liste je Železara Smederevo sa istorijskim dugom od skoro 6,3 milijarde dinara, ali su odmah iza nje aktivni veliki potrošači iz javnog sektora: Infrastruktura Železnice Srbije sa dugom od blizu četiri milijarde, kragujevačka Energetika sa 2,4 milijarde i JP za podzemnu eksploataciju uglja sa skoro 2,3 milijarde dinara duga.

Ono što dodatno zabrinjava nije samo visina postojećeg duga, već i činjenica da on kontinuirano raste.

Paralelna lista koja prikazuje 50 kompanija sa najvećim prirastom duga u poslednjih godinu dana pokazuje da su na njoj mahom ista preduzeća koja su već najveći dužnici.

rekorder u uvećanju duga Infrastruktura železnice Srbije

Ukupan prirast duga kod ovih 50 firmi iznosi skoro 3,3 milijarde dinara za samo godinu dana.

Čak 19 kompanija se nalazi na obe liste, što ukazuje na sistemski problem neplaćanja.

Apsolutni rekorder u uvećanju duga je Infrastruktura Železnice Srbije, koja je za godinu dana svoj dug povećala za neverovatnih 1,4 milijarde dinara. Sledi JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ sa novim dugom od 395 miliona dinara, i Politika AD, koja je dug uvećala za 296 miliona dinara.

Ovaj trend pokazuje da najveći sistemi ne samo da ne smanjuju svoja postojeća dugovanja, već i generišu nova, dodatno opterećujući poslovanje EPS-a.

Analiza duga kod 10 najvećih neplatiša

Posebno je ilustrativan pregled deset najvećih dužnika i njihovog ponašanja u plaćanju tokom prethodne godine.

Od deset kompanija sa vrha liste, čak šest je aktivno uvećavalo svoj dug. Infrastruktura Železnice Srbije, kao drugi najveći dužnik, istovremeno je i ubedljivo najveći generator novog duga.

Značajan rast beleže i JP za podzemnu eksploataciju uglja, Politika AD, JKP Infostan Tehnologije, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, kao i JPKP Lazarevac.

Sa druge strane, kompanije koje su u stečaju, poput Železare Smederevo, Srpske fabrike stakla i Radijatora, nemaju prirast duga, jer su njihova potraživanja prijavljena u stečajnu masu i ne odnose se na tekuće poslovanje.

Podaci jasno ukazuju na hronični problem finansijske discipline unutar javnog sektora, gde se dugovi gomilaju iz godine u godinu.

Prirast duga kod 10 najvećih dužnika za struju

Post Views: 12