Ko je Ilker Čatak, dobitnik Zlatnog medveda za film o vremenu u kojem se umetnost brani?

Ilker Čatak, nemački reditelj i scenarista turskog porekla, dobitnik je Zlatnog medveda za najbolji film 76. Berlinala za ostvarenje „Žuta slova“.

Primajući nagradu, odlučio je da ne održi politički govor na festivalu koji je ove godine obeležila upravo politika, odnosno stavovi filmskih autora prema aktuelnoj situaciji u pojasu Gaze.

Čatak je rekao da je pripremio politički govor, ali da je odlučio da ga ne održi, budući da je „toliko pametnih ljudi već reklo toliko pametnih stvari“, kao i da želi da scenu prepusti divnim ljudima sa kojima je snimio film.
„Oni su pravi heroji ove nagrade.“

Ipak, dodao je da ga je jedna scena iz filma podsetila na poslednjih nekoliko dana u Berlinu.

„Filmski autori protiv drugih filmskih autora, umetnici protiv kreativaca. Ali mi nismo neprijatelji. Mi smo saveznici. Prava pretnja nije među nama. To su autokrate. To su desničarske partije. To su nihilisti našeg vremena koji pokušavaju da dođu na vlast i unište naš način života“, istakao je Čatak, koji se, moglo bi se reći, ne libi da javno izrazi svoja politička uverenja, bilo kroz film ili van njega.

U ovoj umetnosti najinspirativnije mu je istraživanje načina na koji politička zbivanja utiču na dinamiku odnosa u malim zajednicama, poput škole, a pre svega porodice, kao u „Žutim slovima“.

U drami čija se radnja odvija u Turskoj, ali je film snimljen u Nemačkoj — što mu, kako stručnjaci ocenjuju, daje univerzalnu dimenziju — u fokusu je bračni par umetnika, dramski pisac i glumica, sa uspešnim karijerama, sve dok javno ne podrže demonstrante protiv turskih vlasti.

Glumica dobija otkaz, piscu prestaju da izvode komade, iz Ankare se sele u Istanbul, gde žive u stanu majke, odnosno svekrve, dok suprug preživljava radeći kao taksista.

Definitivan lom nastaje kada glumici ponude ulogu u hit-seriji komercijalne televizije bliske vlasti — ali pod uslovom da sa društvenih mreža ukloni kritičke objave.

Nakon projekcije u Berlinu, Čatak je razgovarao s nekoliko beogradskih kolega koji su mu rekli da ih ono što se zbiva u „Žutim pismima“ zastrašujuće podseća na Beograd danas.

„Umetnost je pod napadom, akademija je pod napadom, sloboda govora i mediji su pod napadom, i mislio sam da moram nešto da uradim povodom toga“, rekao je, između ostalog, u intervjuu za Politiku.

Istakao je da je politički osvešćena osoba koja prati zbivanja u svetu i da ga to, kako primećuje, prilično frustrira, jer je u takvim okolnostima teško biti optimista.

Dodaje i da je film na kojem je počeo da radi 2021. godine postao stvarnost usred Evrope 2024, te da se nada da će se u budućnosti više autora probuditi u smislu političke svesti i postaviti sebi goruća pitanja sa kojima se suočavamo.

Ilker Čatak rođen je 1984. godine u Berlinu, u radničkoj porodici turskih imigranata.

Sa dvanaest godina preselio se u Istanbul, gde je završio školu pri ambasadi. Potom se vratio u Nemačku i radio na nemačkim i međunarodnim filmskim produkcijama.

Najpre je studirao ekonomiju, ali je ubrzo odustao, shvativši da nikada neće biti srećan ukoliko se ne posveti filmu.

Njegove roditelje je, kako je ispričao, šokiralo to što se njihov sin jedinac upušta u tako neizvesnu profesiju, ali je Čatak ostao dosledan svojim idealima i u šali im zapretio da im se jednog dana neće zahvaliti na sceni kada bude primao Oskara.

Najpoznatiji je po drami „Zbornica“ (The Teachers’ Lounge, 2023), koja je osvojila brojne nagrade, uključujući nominaciju za Oskara za najbolji međunarodni dugometražni film na 96. dodeli. Nagrađivani su i njegovi kratki filmovi „Kad je Namibija bila grad…“, „Vernost“ i „Bio sam, jesam, biću“.

U filmu o braku dvoje umetnika, Čatak zapravo govori o krhkoj ravnoteži između ideala, ambicije i moći — ravnoteži koja se danas, čini se, sve češće lomi.“