Kisić Tepavčević: Okupljanja ograničena na pet osoba, osim u školama, radnim sredinama, pozorištima…

Krizni štab je odlučio da preporuči da se smanji dozvoljeni broj osoba koje mogu da se okupljaju u otvorenim i zatvorenim prostorima – sa 30 na pet. Takođe, doneta je odluka da školski raspust učenicima srednjih, kao i osnovnih škola, obuhvata 11, 12. i 13. novembar, rekla je na današnjoj konferenciji za novinare epidemiološkinja i nova ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević.

Darija Kisić Tepavčević, Foto: Insajder
Darija Kisić Tepavčević, Foto: Insajder

Ona je navela da će i nova mera kojom je ograničen broj osoba koji mogu biti okupljeni na otvorenom ili zatvorenom prostoru biti reguisana propisom.

„Zabrana okupljanja na javnim manifesticijama označava različite proslave, kongrese, seminare… Misli se na organizovana okupljanja, a ne odnosi se na školsku i radnu sredinu pod uslovom da se obezbedi četiri kvadratna metra po osobi u prostoriji“, navela je Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da za kulturne manifestacije i dalje važi ograničenje na 500 osoba, ali da je „tu propisano i kako treba da se ponaša“.

Treći dan zaredom više od 2.000 zaraženih koronavirusom, preminulo još 10 osoba

„To se pokazalo kao dobro. Znamo kako se sedi, kako se nosi maska. Gledali smo kako su to zemlje iz okruženja radile i preslikavali“, navela je Kisić Tepavčević.

Zbog nepoštovanja mera u cilju suzbijanja epidemije koronavirusa predviđene su mandatne kazne uz prekršajni nalog koji će inspektori moći da iziču na licu mesta, dodala je ona.

Kako je navela, za nepoštovanje mera predviđene su kazne od 5.000 dinara za privatna lica, i od 30.000 do 300.000 dinara za pravna.

Ona je dodala da je odlučeno da srednje škole takođe imaju mini raspust 11, 12. i 13. novembra. Prvobitno je to bilo odlučeno samo za osnovne škole.

„Iako se školska sredina sama po sebi nije pokazala kao okidač za širenje infekcije, ovo je jedna mera za koju smo se odlučili da bismo izjednačili odmore“, istakla je.

Situacija je, kako je rekla, izrazito nestabilna i ne treba da nas teši što je u drugim državama gore.

„Mi se još nismo odlučili za neke najradikalnije mere, u smislu ograničavanja kretanja ili satnica rada različitih objekata. Situacija ipak jeste izrazito nestabilna“, rekla je Kisić Tepavčević.

Gde su potencijalna žarišta?

Epidemiološkinja Darija Kisić Tepavčević je takođe istakla važnost epidemiologa koji su na terenu i rade ispitivanje kontakata kako bi otkrili gde su potencijalna žarišta i koja su ponašanja najrizičnija.

„Sa velikom verovatnoćom možemo da ukažemo na činjenice – ako je starosna struktura gde je najveće zaražavanje 30-59 godina radi se o radno aktivnom stanovništu, koje je najviše kreće, najveći broj kontakata. U najvećem broju slučajeva, vrlo često su prisustovali nekom slavlju, događaju ili da su deo njihovog ponašanja svakodnevni ili izasci vikendima gde je veliki broj onih koji ne poštuju mere“, istakla je.

Kako kaže, treba da budemo obazrivi kao da smo nosioci virusa ili da smo u kontaktu sa nosiocem.

„Istraživanje kontakata se radi, ali njihovo testiranje se, u većini slučajeva ne radi. Uvek treba da imamo na umu da pored laboratorijskih potvrđenih slučajeva imamo pet do 10 koji nemaju nikakve simptome. Sigurno neko od nas u sali nosi virus, a da to ne zna“, rekla je Kisić Tepavčević.

Kako je navela, tri od četiri čoveka koji su se zarazili pripadaju starosnoj grupi od 20-59 godina. Kisić Tepavčević je rekla i da se na sednici Kriznog štaba pričalo o skraćivanju radnog vremena u cilju suzbijanja epidemije, ali da takve mere nisu donete.

„Skraćivanje radnog vremena jeste nešto o čemu se isto pričalo, ajde da razmišljamo sa tog aspekta to što neko radi do 23 časa ne znači da treba da idemo tamo često i ostanemo do 23. Ukoliko se bude odvijala onakva situacija kao u okruženju, već se na tu temu i razmišljalo, to je jedna od mogućih mera koje se takođe potencijalno doneti“, rekla je.

Govoreći o predstojećem periodu obeležavanja slava u Srbiji, ona je rekla da tu važe i dalje isti saveti.

„Ako volimo svoju porodicu i prijatelje ono što najmanje možemo učiniti za njih jeste da smanjimo rizik od zaraze. Jedini savet koji dajem svima jeste da okupljanje limitiramo maksimalno“, zaključila je.

Ona je iznela i statističke podatke od početka epidemije u Srbiji.

„Na današnji dan je tačno osam meseci od prve detekcije virusa u našoj populaciji. Ako analiziramo ukupnu distribuciju u odnosu na pol – 53,3 odsto zaraženih su bili muškarci, a 46,7 odsto osobe ženskog pola“, navela je ona.

Kako je navela, govoreći o starosnoj distribuciji, od početka epidemije je praktično 60 odsto svih obolelih pripadalo grupi od 30 do 59 godina.

Ona je rekla da postoji značajan trend porasta zaražavanja širom sveta, i da iako je to moglo da se očekuje jer je sezona respiratornih infekcija, „čitav svet se nadao da to neće biti ovim intenzitetom“.

„Sve zemlje sveta imaju iste preventivne mere, koje primenjuju sa većim ili manjim zakonskim okvirima. Osam meseci pričamo jedno te isto, nije se tu ništa bitno promenilo, osim što sada iskustvo nam je pokazalo da ponašanje kojim sebe dovodimo u najmanji mogući rizik i te kako ima smisla“, ocenila je.

Najviše hospitalizovanih pacijenata, rekla je, nalazi se u KBC Bežanijska kosa.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article