Beleška autora: Naneo me put u Kinu. Otišao sam sa puno predrasuda. Što pod utiskom mejnstrim medija, što iz mog ranijeg iskustva. Svoju diplomatsku karijeru davne 1975. započeo sam baš u odeljenju koje se bavilo Kinom. Iz ličnog interesovanja sam pročitao dosta toga o Kini (istorija, umetnost, romani, publikacije, video prilicno dokumentarnih i igranih filmova).
Naravno četrdesetogodišnji rad u diplomatiji nužno me upucivao na pracenje Kine (medjunarodne aktivnosti, ekonomija, bilateralna saradnja, odnosi u trouglu: SAD, Kina,SSSR).
Nedavni boravak bio je pun iznenadjenja. Pre svega ta nasmejana i ozarena lica ulicama Pekinga, omladina po poslednjoj modi odevena, nema buke čuje se samo zvuk guma (dominiraju električni i hibridni motori), rojevi motociklista i biciklista, zuje na sve strane jako spretno i zadivljujućom vestinom.
Kao neko ko je dugo vozio motore a danas vozim biciklo mogao sam da procenim umesnost tih vozača . Svi imaju telefone u rukama od najmladjih do najstarijih kao nužna potreba jer juane nisam nigde video, kao ni kreditne karticem takodje.
Sve se obavlja telefonom (navigacija, administrativni poslovi, zakazuju prijemi. Sastanci, plaćanja …). Ta brojna iznenadjenja inspirisala su me da napišem tekst o Kini vidjena očima politikologa i diplomate.
Drevna civilizacija u digitalnom dobu
Kina, najstarija neprekidna civilizacija na svetu, sa više od četiri hiljade godina zabeležene istorije, danas kombinuje drevnu tradiciju i modernu tehnologiju u jedinstven politički i ekonomski model.
Njena istorija seže do neolitskih kultura (8. do 3. milenijuma pre nove ere) koje su proizvodile finu keramiku i žad, dok je pisana istorija počela sa dinastijama Šang i Džou (oko 16. do 3. veka pre nove ere) sa razvijenim sistemom pisanja.
Taj sistem pisanja, razvijen tokom dinastije Šang, u suštini je potpuno čitljiv i danas, što svedoči o kontinuitetu kineske istorije, koja simbiozom tradicije i tehnologije oblikuje jedinstven politički, socijalni i kulturni sistem današnje Kine.
Sa jedne strane, to je zemlja hramova, čajeva i porodičnih praznika; sa druge, Kina je postojbina digitalnih gradova, brzih vozova i Društvenog rejtinga. Kako uspeva da spoji prošlost i budućnost? Pokušaću da u najkracim crtama dam jedno vidjenje kako kultura, ekonomija i politika oblikuju današnju Kinu.
Kineski ekonomski model, često nazivan „Pekinški konsenzus“, predstavlja alternativu poznatim zapadnim modelima. Kombinuje centralizovani politicki sistem sa modernim tehnologijama strogom kontrolom i administrativnom efikasnošću, fokusirajući se na postepene reforme, inovacije, državni kapitalizam i snažan razvoj.
Komunistička partija Kine (KPK) ima monopolističku kontrolu nad državom, sa nominalno odvojenim ulogama za državne i partijske poslove,
To je taj „dvostruki kolosek“ političkog sistema.
U srcu ove transformacije su digitalni gradovi poput Šenžena, poznatog kao kineska Silicijumska dolina, i Hangdžoua, koji koristi platformu „Gradski mozak“ razvijenu od strane Alibaba Grupe za digitalno upravljanje.
Ovi pametni gradovi implementiraju sveobuhvatne sisteme za upravljanje saobraćajem, praćenje kvaliteta vazduha i optimizaciju potrošnje energije, koristeći veštačku inteligenciju i prikupljene podatke.
Kina je takođe izgradila najdužu mrežu brzih vozova na svetu, sa preko 20.000 km pruga do 2015. godine, što je značajno poboljšalo dostupnost i skratilo vreme putovanja širom zemlje, posebno u istočnim regionima ali i razvilo domaći turizam.
Sistem Društvenog rejtinga, iako često pogrešno shvaćen na Zapadu kao jedinstveni „rezultat“ koji diktira mesto građana u društvu, zapravo je složen okvir koji ima za cilj da promoviše poverenje, poštenje i odgovorno ponašanje preduzeća i pojedinaca.
Njegov nastanak seže u rane 1990-te, kao deo razvoja sistema ličnog bankarstva i finansijskog kreditiranja, inspirisanog zapadnim komercijalnim kreditnim sistemima.
Sistem Društvenog rejtinga koristi podatke iz tradicionalnih i digitalnih izvora, uključujući finansijske, kriminalne i vladine evidencije, kao i istoriju pretrage, preferencije kupovine i interakcije na društvenim mrežama.
Građani sa visokim rejtingom mogu uživati privilegije poput lakšeg pristupa kreditima, prioritetnog upisa u škole i kraćeg čekanja u bolnicama, dok oni sa niskim rejtingom mogu biti suočeni sa ograničenjem putovanja, smanjenim mogućnostima zapošljavanja i javnim sramoćenjem.
Dok ga Zapad često posmatra kao oruđe represije i uskracene privatnosti, u Kini ga mnogi prihvataju kao sredstvo za obezbeđivanje sigurnosti i poverenja u društvu.
Država između čoveka i katastrofe
Kineska istorija oblikovana je borbom sa surovom prirodom i spoljnim pretnjama.
Samo trećina ogromne teritorije pogodna je za život — uski priobalni pojasevi i doline reka Hoanho (Žuta reka),Jangcekjang ili Jangce (Duga reka) i Sinjang.
Ostalo su pustinje i planinski masivi. Redovne poplave, suše i napadi sa severa primorali su Kineze da se oslone na snažnu državu. U drevnim verovanjima, prirodne katastrofe su se smatrale odgovorom Neba na nemoralno ljudsko ponašanje, pri čemu se verovalo da ponašanje cara ima najveći uticaj.
Stoga je car bio odgovoran za sprečavanje katastrofa i rešavanje njihovih posledica. To je doprinelo državnom pristupu humanitarnoj pomoći u današnjoj Kini.
Kina se suočavala sa brojnim katastrofama, uključujući velike poplave Žute reke (1851–1855, 1931) i Jangcea (1935), kao i razorni zemljotres u Venčuanu 2008. godine, koji je prouzrokovao ogromne štete.
Kao odgovor, Kina je uspostavila nacionalne sisteme za upravljanje katastrofama, poput Kineske uprave za zemljotrese (China Earthquake Administration) i Nacionalnog centra za smanjenje katastrofa (National Disaster Reduction Center of China ), koji su zaduženi za praćenje, istraživanje i hitne reakcije.
Veliki kanal, dug dve hiljade kilometara, i Veliki zid, dug preko 20.000 kilometara, nisu samo čuda graditeljstva ili puka turistička atrakcija, već i simboli kolektivne snage i državne organizacije.
Veliki kanal, najveće remek-delo hidrauličkog inženjeringa u istoriji čovečanstva, izgrađen je u delovima od 5. veka pre nove ere, a ujedinjen je u 7. veku nove ere tokom dinastije Sui.
Njegova primarna svrha bila je transport žita iz poljoprivredno bogatih dolina Jangcea i Huai reke do prestonica na severu, obezbeđujući ekonomski prosperitet i stabilnost carstva. Tada izgrađeni kanali i nasipi i danas imaju nezamenljivu ulogu u kineskoj privredi.
Veliki zid, koji se često poredi sa zmajem koji vijuga hiljadama kilometara preko brda i planina, prvobitno je izgrađen kao niz zasebnih zidova radi odbrane od invazija nomadskih plemena sa severa, poput Mongola i Sijungnua.
Njegova izgradnja je bila faraonski poduhvat, koji je uključivao vojnike, seljake i osuđenike, a služio je ne samo kao fizička barijera već i kao simbol moći i autoriteta kineskih careva, projektujući snagu i jedinstvo carstva.
Zid je inkorporirao vojne taktike i inovacije, uključujući kule osmatračnice, signalne svetionike i utvrđene garnizone za brzu komunikaciju i koordinisanu odbranu.
„Između kineskog seljaka sa jedne, i, prirodnih katastrofa i varvara, sa druge strane, stajala je jedino država,“ zapisao je profesor Predrag Simić.
Zato je vlast postala, i danas je, svetinja u kineskoj svesti — ne samo politička nego i kulturna institucija.
U jednom razgovoru sa tada ambasadorom P. Simićem bivsi ministar spoljnih poslova Iber Vedrin je 2003 proročanski primetio:
„Ako Kina nastavi ovako, a mi je budemo potcenjivački gledali Pežo ce proizvoditi gume i druge delove za kineske automobile“.
Konfucije u digitalnom dobu
Kineska kultura i dalje počiva na vrednostima harmonije, hijerarhije, obrazovanja i kolektivne odgovornosti. Konfucijanizam promoviše zajednicu iznad pojedinca i moralnu obavezu prema porodici i društvu.
Njegov uticaj se ogleda u savremenoj kineskoj poslovnoj etici, gde se šef korporacije često oslovljava kao „otac korporacije“, a odnos između rukovodstva i mlađeg osoblja opisuje kao „odnos oca i sina“, ističući lojalnost, poslušnost, poverenje i brigu.
Konfucije je naglašavao važnost ispravnog i pravilnog ponašanja u načinu na koji se radnje izvode, a ne samo na onome što se izvodi.
Taoizam donosi mir sa prirodom, a budizam introspektivnost i saosećanje. Taoizam, drevna religijska i filozofska tradicija koja potiče iz kasne dinastije Džou, naglašava život u harmoniji sa Taom, fundamentalnom prirodom univerzuma.
Budizam, prenet iz Indije, doneo je nove koncepte poput reinkarnacije i karme, a njegov uticaj se vidi u mnogim modernim kineskim rečima i idiomima koji potiču iz budističkih sutri. Takođe je doprineo razvoju kineske materijalne kulture kroz izgradnju velikih hramova i statua. Zato se danasnja kineska kultura često opisuje kao „božanski nadahnuta“ jer je spoj različitih filozofskih i religioznih tradicija.
Te vrednosti se i danas vide u obrazovnom sistemu, poslovnim odnosima i svakodnevnim ritualima — od pijace do najviših državnih kancelarija.
Festivali poput Prolećnog festivala (kineske Nove godine), najsvečanijeg i najživljeg tradicionalnog festivala, i Festivala sredine jeseni, poznatog i kao „Festival ponovnog okupljanja“, okupljaju porodice, čuvaju običaje i povezuju generacije.
Drugi festivali kao sto su: Festival lampiona, Festival čišćenja grobova i Festival zmajevih čamaca, svaki sa svojim jedinstvenim tradicijama, takodje su u funkciji očuvanja tradicije i porodičnih vrednosti.
Tradicionalni čaj,specifični maniri ponasanja, kaligrafija, poezija i umetnost („tri savršenstva“ kako ih Kinezi danas definišu) duboko ukorenjenim sačuvani su i dalje imaju posebno mesto, dok „stari“ pekinški hutonzi i hramovi uspesno opstaju između nebodera.
Hutonzi, tradicionalni oblici arhitekture u Pekingu, nekada su dominirali gradom, ali su sada ugroženi brzim razvojem, nedostatkom modernih pogodnosti i visokim cenama zemljišta. Uprkos izazovima, hutonzi čuvaju drevni pekinški način života i običaje, a neki su zaštićeni kao istorijske i turističke lokacije.
Šangaj i Peking su postali simboli tog spoja — gde ultra-modernost i vekovni običaji dišu zajedno.
Ekonomija: kad tradicija susretne tržište
Od kraja sedamdesetih, Kina je napravila ekonomski podvig bez presedana. Za manje od pola veka, stotine miliona ljudi izašlo je iz siromaštva, a zemlja je od agrarne prešla u industrijsku i digitalnu ekonomiju.
Od tada je preko 800 miliona ljudi izvučeno iz siromaštva, a ruralno siromaštvo je smanjeno sa 250 miliona na 28,2 miliona do 2002. godine.
Prosečan godišnji rast BDP-a iznosio je preko 9%. „Britaniji je trebalo šezdeset godina da udvostruči nacionalni dohodak, Americi pedeset, Japanu trideset, a Kini svega deset“, kažu zvaničnici u Pekingu.
Kineski model kombinuje autoritarnu stabilnost i upravljačku efikasnost sto omogucuje dugoročno planiranje, tržisnu logiku i brzo sprovodjenje odluka.
Državna preduzeća (State-Owned Enterprises) igraju ključnu ulogu u kineskoj ekonomiji, čineći približno 25% nacionalnog BDP-a do 2020. godine.
Ona imaju monopol u ključnim industrijama kao što su telekomunikacije, vojna oprema, železnice, nafta i električna energija, i podržavaju kinesku industrijsku politiku usmeravanjem resursa u sektore poput veštačke inteligencije, nuklearne energije i vazduhoplovstva. Drzavna preduzeća,takođe, doprinose smanjenju regionalnih dispariteta i promovisanju održivosti.
Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) 2001. omogućilo je Kini da iskoristi obrazovne programe Zapada, pošalje hiljade studenata u SAD i Evropu i razvije generacije stručnjaka koji danas pokreću njenu privredu.
Pored toga sprovela je opsežnu zakonodavnu i regulatornu reformu kako bi uskladila domaće zakone i politiku sa međunarodnim trgovinskim sistemom. Uz sve to, smanjenje carina i povećanje stranih direktnih investicija, pristupanje STO dovelo je do zapanjujućeg privrednog razvoja i rasta izvoza.
Uspon nove srednje klase, ekspanzija digitalnih usluga i spektakularni infrastrukturni projekti učinili su Kinu fabričkom halom i tržištem sveta.
Kroz Inicijativu Pojas i put (Belt and Road initiative) i njenu komponentu Digitalni put svile (Digital Silk Road), Kina finansira i podržava izgradnju elektrana, železnica, autoputeva, luka i telekomunikacione infrastrukture širom sveta.
Kineski tehnološki giganti poput Alibabe, Tencenta, Huaweija i Baidua igraju ključnu ulogu u širenju digitalnih usluga i infrastrukture (postavljanje optičkih kablova, 5G mreža izgradnja data centara, razvoj satelitske navigacije, posebno u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, gde su često lideri na tržištu. Kina se vodi principom: zaradim, zaradiš.
Ne uslovljava svoju saradnju političkim zahtevima. Ni od koga ne traži da prihvati Konfučijanizam ili uvede jednopartijski sistem. „Pojas i put“ kao i njegova komponenta „Digitalni put svile“ su ključ za razumevanje kineske globalne strategije.
Amerika je bila uverena da ce svoju dominaciju u svetu zadržati zahvaljujući razvoju informacionih tehologija, posebno vestačke inteligencije (Chat GPT) zasnovane na super čipovima. Medjutim, Kina je iznenadila svojom mnogo jeftinijom po mnogima i boljom vestackom inteligencijom (DeepSeek) zasnovanoj na obicnim čipovima.
Američka politika primorala je Microsoft i Windows da prekinu saradnju sa kineskim Huawei. Huawei je odgovorio razvojem svoje platforme HarmonyOS.
Ovaj istorijski pomak odvajanja od američkih platformi za Kinu je od velikog strateškog značaja.
Jer, sve banke, vojske, policije, pojedinci… čuvaju svoje podatke uglavnom na Mikrosoftu. Praktično time su podaci na izvolte Americi.
Vlastita rešenja uz pomoć veštačke inteligencije i snažna podrška kineske vlade čine Huawei sa svojom platformom HarmonyOS trećim igračem pored Microsoft-a i Windows-a, posebno u delovima sveta gde su američki proizvodi ograničeni.
Uspostavljanje platforme HarmonyOS menja i globalnu ravnotežu a Kinu čini još nezavisnijom.
Politika: stabilnost iznad svega
Kineski politički sistem zasniva se na autoritetu države i dugoročnom planiranju. Komunistička partija zadržava čvrstu kontrolu nad medijima, internetom, obrazovanjem i javnim diskursom, opravdavajući to potrebom za stabilnošću i redom. Ideologija KPK, naglašava „socijalizam sa kineskim karakteristikama“ i potrebu za jedinstvenim frontom u donošenju odluka kako bi se sprečili nemiri u društvu.
Tehnologija igra dvostruku ulogu: sa jedne strane, unapređuje svakodnevni život kroz digitalne usluge, brze vozove i aplikacije; sa druge, omogućava vlastima da prate, ocenjuju i upravljaju ponašanjem građana kroz sistem Društvenog rejtinga.
Ovaj sistem, koji ima za cilj da promoviše poverenje i poštenje, koristi mehanizme nagrađivanja i kažnjavanja, kao što su poboljšane finansijske privilegije za visoke ocene i ograničen pristup uslugama za niske ocene.
Zapad taj sistem vidi kao oruđe ograničavanja ljudskih prava i sloboda, ali u Kini ga mnogi prihvataju kao način da se obezbedi sigurnost i stabilnost kineskog društva..
Kineski model donosi rezultate: smanjeno siromaštvo, ubrzana urbanizacija, stabilnost uprkos globalnim krizama. Brza urbanizacija donosi i izazove — migracije iz sela u gradove koje ugrožavaju lokalne kulture, rast nejednakosti, zagađenje, nestašicu vode i visoku potrošnju energije. Urbanizacija je takođe dovela do širenja gradova na poljoprivredno zemljište, što predstavlja pretnju po sigurnost hrane i održivost životne sredine.
Pogled u budućnost
Neosporan je kineski ekonomski i tehnoloski uspeh, kao i njen značaj u svetu. Medjutim, bilo je potrebno da prodje dve stotine godina da bi ova drevna civilizacija odgovorila na šok susret sa Zapadom, i prolazeći kroz nebrojene tragedije i revolucije (Opijumski rat, Bokserski ustanak, japanska invazija, Kulturna revolucija…) pronašla je svoj put u moderno drustvo.
Kao malo koje drustvo je svesna svoje proslosti, isto kao sto je svesna da proslost, ma koliko bila slavna, može biti klopka iz koje nema izlaza. Zato danas balansira između slavne prošlosti i ambiciozne budućnosti.
Sa jedne strane, identitet čuva kroz kulturu, festivale, porodicu i obrazovanje. Sa druge, ne prestaje da uvodi inovacije i pomera granice tehnologije i ekonomije.
Od „ping-pong diplomatije“ sa SAD-om 1971. do današnjih trgovinskih ratova i tehnološke samostalnosti, Kina pokazuje neverovatnu sposobnost da uči i da se prilagođava.
„Ping-pong diplomatija“ je bila razmena stonotenisera između SAD-a i Kine početkom 1970-ih, koja je odigrala značajnu ulogu u poboljšanju odnosa između dve zemlje i utrla put istorijskoj poseti predsednika Niksona Kini 1972. godine.
Ovaj događaj je bio simboličan gest dobre volje i pomogao je u uspostavljanju diplomatskih odnosa.
Danas, Kina se suočava sa trgovinskim ratovima sa SAD-om i EU, koji su pokrenuti zbog trgovinskih neravnoteža i navodne krađe intelektualne svojine. Kao odgovor, Kina teži tehnološkoj samostalnosti, što je centralni cilj ekonomske agende kineskog rukovodstva.
Cilj je da se zatvore tehnološke praznine (super čipovi npr.) i smanji zavisnost od stranih aktera, koristeći pristup cele nacije za vođenje i podršku inovacionom lancu, od osnovnih istraživanja do komercijalizacije. ž
Kina promoviše domaća rešenja i traži disruptivne tehnologije u kojima može da prednjači, kako bi ih koristila kao adute u međunarodnim tehnološkim rivalstvima.
I dok svet, neki sa divljenjem, drugi sa zabrinutošću, posmatra njen uspon, Kina jasno poručuje: modernizacija ne mora značiti odbacivanje tradicije. Za sada, ona gradi nebodere, ali i dalje svake godine okuplja porodice za prazničnim stolom i peče mesečeve kolače.
Slobodan Raković
Kariijerni diplomata, ambasador u penziji
Post Views: 18
