Predviđanja su da bi cena maline ove godine mogla bi da dostigne i do 850 dinara za kilogram. Prema prognozama stručnjaka otkupna cena će kretati između 600 i više od 800 dinara, ali je izvesno i da će prinosi biti slabiji u odnosu na prošlu godinu.

Stručnjaci kažu da na to utiču, između ostalog, lošija primena agrotehničkih mera, stare i neadekvatne sadnice i prošlogodišnja suša.

Tokom berbe 2021. godine desila se velika suša i slabo je bilo izrastanja novih izdanaka, objašnjava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Kod maline se svake godine sprema sadni materijal za sledeću.

– Kod nas se skoro 80 odsto malinjaka ne navodnjava. Ko ima te sisteme dobro je prošao, ali je tokom decembra bilo dosta mokrog snega, pa su uništene mlade sadnice. Uz ovu sušu, imamo veliki dug i nedostatak na našem i inostranom tržištu. Oko 20.000 do 40.000 tona nedostaje Evropi i svetu, što nije mogla prethodnih godina da povuče. Prosečan rod nekad je bio 86.000 tona maline, poslednje tri-četiri godine, oko 35.000 do 45.000 tona – kaže Radović za “Novosti“.

Kako objašnjava Radović, u Srbiji se malina, realno, gaji na nekih 13.000 do 14.000 hektara.

Ima onih koji su livade i pašnjake upisali kao malinu, zbog raznih subvencija, pa se tako u našoj zemlji, zvanično vodi da je 25.000 hektara pod ovim bobičastim voćem. To, tvrdi Radović, nije tačno.

– Veliki problem je i sadni materijal. Samo 10 odsto malinjaka u Srbiji je urađeno sa zdravim sadnim materijalom, sve ostalo je uzimanje od samih malina, komšija, rođaka… Kada je dobar materijal, rod može da bude i 200 do 300 kilograma po aru. Prošlogodišnji prosek, na starim i lošim sadnicama je bio od 35 do 40 kilograma po aru. Kada se pogleda prinos, sadnice nisu toliko skupe, ali ih nema dovoljno, kada bi svi hteli da ih zamene. To se najviše odnosi na vilamet, koji dominira u našoj zemlji – navodi on.

Na cenu će uticati primena hemije i repromaterijal. Prošle godine to je bilo jeftinije od đubriva. Sada je sve poskupelo. Zbog toga, iz ove asocijacije, preporučuju malinarima da prvo urade analizu zemljišta i vide da li nešto i šta treba. Tako neće bacati novac.

– Bilo bi dobro da se uradi analiza i da se poslušaju struka i nauka. Samo tako može da se zna šta je bitno. Uz dobar sadni materijal mogu da se očekuju odlični prinosi. Prošle godine vilamet se akontno plaćao od 400 do 420 dinara za kilogram. Ima i malina čija je otkupna cena bila i više od 1.000 dinara, koje plod daju do prvog snega – ističe Dobrivoje Radović.

Oglasi po društvenim mrežama već su puni onih u kojima se traže berači malina. Iako će do berbe proći još najmanje šest meseci, do radnika je teško doći.

Kako je Radović kazao, mogi biraju da idu u građevinu i da tamo rade, nego što žele da rade ove sezonske poslove. Prošle godine je dnevnica bila od 2.500 do 4.000 dinara, uključuje tri obroka i smeštaj.

Izvor: Rešetka

Poljoprivrednici zovu na 2. protest zbog cene đubriva, svi dobrodošli

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)