„Katastar postao pekara u kojoj sve možete da kupite osim hleba“: Šta za građane znači to što RGZ više ne izdaje listove nepokretnosti?

Republički geodetski zavod (RGZ), prema saznanjima Danasa, obavestio je zaposlene da katastar više neće izdavati listove nepokretnosti, a juče su i građane uputili na notare, geodetske organizacije i ostale ukoliko žele da dobiju overenu, odštampanu verziju izvoda.

Oni su to predstavili za građane tako što su objasnili da ljudi nemaju obavezu da sami pribavljaju overen list nepokretnosti.

„Niko ne sme po zakonu to od vas da traži – ni državni organi, opštine, javna preduzeća, ustanove, banke, advokati, pravna i fizička lica sa javnim ovlašćenjima niti bilo ko drugi. Svi oni koji imaju potrebu za podacima iz katastra, u obavezi su da ih pribavljaju sami – elektronskim putem, preko sistema koji je za to predviđen. Vi, kao građani, ne morate da budete posrednici i ne treba da snosite troškove za nešto što drugi mogu i moraju da urade sami“, navodi se u saopštenju RGZ-a.

Kako su dodali, u slučaju da građani ipak žele da dobiju overenu odštampanu verziju izvoda, to mogu učiniti preko javnog beležnika, ovlašćene geodetske organizacije ili posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti.

„Oni će vam izdati dokument koji ima istu pravnu snagu kao da ga je izdao Republički geodetski zavod“, poručili su.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojša Pejčinović za Danas upozorava na probleme koje ova odluka vuče za sobom.

„Nakon odluke da se ne izdaju listovi nepokretnosti, katastar je postao pekara u kojoj sve možete da kupite osim hleba“, poručuje on.

Kako podseća, ne tako davno, list nepokretnosti je bio osnovni proizvod katastra.

„Sada je sve postalo virtuelno i relativno. Mnogi korisnici usluga RGZ-a i imaoci prava na nepokretnostima nisu spremni za ovakve egzibicije, koje ne daju rezultate već stvaraju probleme. Odsustvo bilo kakve stručne kontrole nad radom i odlukama vrha RGZ-a vode ka sve većem haosu“, upozorava naš sagovornik.

Pejčinović smatra da je to pitanje o kom treba da se izjasni Ministarstvo građevine, kao neko ko vrši nadzor nad radom RGZ-a.

„Mi godinama imamo situaciju da rukovodstvo RGZ-a uklizava u veoma neizvestan prostor. U ovom trenutku oni su došli do zaključka da treba ukinuti izdavanje građanima lista nepokretnosti koji još uvek postoji u Zakonu o državnom premeru i katastru“, ukazuje on.

Ono što pouzdano znamo, kako dodaje, jeste da se reforma katastra sprovodi, da ne ide tempom kako je planirano, ali da polako ide.

„Svakog meseca nekoliko službi ulazi u treću fazu, prelazi na potpuno digitalni način komunikacije i poslovanja. Ali imamo situaciju da postoje katastri i službe za katastar u kojima se još uvek radi po starom sistemu jedinstvene evidencije i gde ne možete da primenite ovo što sada imate u Beogradu, Kragujevcu i slično“, objašnjava Pejčinović.

Kako upozrava, kao vlasnik više ne možete u jednom dokumentu da vidite šta se posedujete.

„Upućuju vas na izvode iz baze geodetskog katastarskog sistema. Tako nešto ne postoji nigde u razvijenim zemljama. Tako da su sve ovo eksperimenti za koje ni društvo ni građani nisu pripremljeni, a da ne pričamo o informatičkoj pismenosti“, navodi on.

On podseća da građani sada mogu da dobiju samo izvod za pojedinačnu nepokretnosti, a da ne može da se dobije izvod svih nepkretnosti na jednom listu, sa vašim imenom i prezimenom, pod jednim matičnim brojem.

„Druga stvar je i ta što baze katastra još uvek nisu sređene, tamo egzistiraju imaoci prava na nepokretnostima kojima nisu upisani validni matični brojevi, već privremene šifre koje su dodeljivane prilikom izlaganja katastra nepokretnosti na uvid, jer su stranke bile nedostupne, umrle ili u inostranstvu“, ukazuje Pejčinović.

Ove promene, prema njegovom mišljenju, otvaraju velike probleme za građane, a tako i za zaposlene u katastrima koji će morati da ulažu mnogo više napora da dođu do tih podataka.

„Čini se da je ovo preuranjeno, zakonski nepokriveno i posebno problematično u ovim okolnostima kada vidimo kako je sistem pao i neke nepokretnosti čekaju i ne može da se vrši promet“, zaključuje Pejčinović.