Kandidatkinja kojoj je sopstvena stranka uskratila podršku: Uoči predsedničkih izbora u Rumuniji

Rumunska predsednička nada Elena Laskoni nalazi se u čudnoj poziciji, piše Politico.

Ne samo da učestvuje na kontroverznim ponovljenim izborima, već se sada bori i protiv sopstvene stranke samo da bi ostala u trci.

Rukovodstvo njene Unije desnog centra Spasimo Rumuniju (USR) povuklo je prošle nedelje podršku njoj i stali su iza nezavisnog gradonačelnika Bukurešta Nikušora Dana, za koga smatraju da je veća verovatnoća da će ući u drugi krug izbora sledećeg meseca.

Istraživanja javnog mnjenja trenutno pokazuju da Laskoni zaostaje za Danom i dvojicom nacionalističkih kandidata. Takvi rezultati izazvali su krizu poverenja među liderima USR-a u pogledu toga da li njihova kandidatkinja može ponoviti prošlogodišnji uspeh, kada se plasirala u drugi krug pre nego što su izbori poništeni.

Lideri USR-a sada žele da se stranka okupi oko Dana kao proevropskog kandidata u trci.

U suprotnom, strahuju da će proevropski centristički glasovi u Rumuniji biti podeljeni između Laskoni i Dana, što bi moglo dovesti do toga da se u drugi krug plasiraju dvojica kandidata krajnje desnice: lider Alijanse za uniju Rumuna (AUR) Džordž Simion i bivši socijaldemokratski premijer koji se sada predstavlja kao nacionalista – Viktor Ponta.

Laskoni, koja je zapravo predsednica USR-a i gradonačelnica Kampulunga, gradića od 30.000 stanovnika udaljenog tri sata od Bukurešta, odbacila je takav scenario kao „pogrešan put“.

„Imam potpuno iste šanse kao prošle godine da uđem u drugi krug“, rekla je, iako je trenutne ankete svrstavaju na peto mesto, sa oko 5 odsto podrške.

Eventualna Pobeda Simiona ili Ponte takođe preti da u Briselu dovede još jednu državu kontraša iz istočne Evrope.

Ali Laskoni, 52-godišnjakinja koja je četvrt veka provela kao TV novinar, kaže da ne veruje u potpunosti anketama.

Na kraju krajeva, nijedna anketa nije predviđala da će Kain Đorđesku pobediti u prvom krugu prošlogodišnjih predsedničkih izbora, pre nego što je najviši sud u zemlji poništio izbore zbog navoda da je ultranacionalista vodio ilegalnu kampanju uz potencijalnu podršku Rusije.

Zaista, kako je Laskoni istakla, mnoge ankete su joj predviđale četvrto ili peto mesto u toj trci. Na kraju je završila na drugom mestu sa 19 odsto glasova.

Laskoni tvrdi da je njena lična privlačnost veća od njene stranke desnog centra, tvrdeći da podaci pokazuju da su za nju prošle godine glasale žene koje su ranije glasale za krajnje desničarske stranke.

Ona i ovoga puta ponovo računa na neke od tih glasova.

Većina od otprilike 40 odsto neodlučnih birača su žene između 33 i 60 godina koje žive u malim gradovima ili selima, napomenula je, kao i mladi ljudi – obe grupe koje su glasale za nju prošle godine.

„Za 25 godina novinarstva i pet godina kao gradonačelnica bavila sam se ugroženim ljudima, ženama, žrtvama, decom. Ko se bori za te ljude? Ja to mogu, zato sam toliko uverena da ću postati predsednica Rumunije“, rekla je ona.

Kampanja bez novca

Laskoni je tužila svoju stranku kako bi je naterala da joj vrati sredstva za kampanju, koja je USR ukinuo nakon što joj je povukao podršku.

„To je velika nepravda, ozbiljna zloupotreba“, rekla je Laskoni o odluci da joj se uskrati podrška i finansiranje.

Ona insistira da je upravo članstvo stranke izabralo nju kao kandidatkinju i da lideri USR-a, koji su se predomislili svega nekoliko nedelja pre prvog kruga predsedničkih izbora zakazanih za 4. maj, „ne predstavljaju celu stranku“.

USR je zakonski onemogućen da preusmeri sredstva Laskonine kampanje ka Danu, koji se kandidovao kao nezavisni kandidat.

Rumunski Centralni izborni biro je 12. aprila saopštio da USR ne može da vodi kampanju za Dana, jer je krajnji rok za povlačenje kandidata iz trke bio 19. mart — što znači da Laskoni i dalje ostaje zvanična kandidatkinja USR-a.

Rukovodstvo USR-a je osporilo ovu odluku izborne komisije pred sudom. U međuvremenu, lideri stranke su poručili da će za Dana voditi kampanju „na ulicama i preko svojih ličnih naloga na društvenim mrežama“.

Laskoni je lidere USR-a koji su joj okrenuli leđa nazvala „izdajnicima“ i „gubitnicima“, a u intervjuu je ocenila da su njihovi postupci opasni.

„Plašim se da bi neka institucija mogla da primeti i zaključi da USR pokušava da namešta izbore“,“rekla je.

Međutim, osim ako sud ne odluči da vrati finansiranje njene kampanje, Laskoni kaže da je sprečena da se ravnopravno takmiči sa drugim kandidatima.

„Ali ljudi to vide, pa čak i ako sada izgleda kao da su mi oduzeli sve, nisu mi oduzeli glas“.

Laskoni je takođe optužila svoje partijske kolege i Dena da igraju iste igre koje su mučile stari mejnstrim politički sistem u Rumuniji u kojem su zakulisni dogovori podrili demokratski poredak zloupotrebe protiv kojih i Dan i Laskoni tvrde da se bore.

„Ljudi su počeli da shvataju da sam ja zaista nezavisni kandidat – ne igram se ni sa kim“, rekla je Laskoni.

Po uzoru na Poljsku

Ako prevaziđe izglede (i sopstvenu stranku) da postane predsednica, Laskoni ima za cilj da ujedini naciju.

„Ne možete zamisliti koliko je besa u društvu. Osećam ga kada sam među ljudima“, rekla je za Politico.

Ta ljutnja dolazi iz nepravde, rekla je, iz činjenice da se penzioneri muče da prežive sa penzijom od 250 evra mesečno.

„Toliko njih radi za 25 leja (5 evra) dnevno“, dodala je Laskoni.

U svom gradu, Laskoni kaže da je bila ključna u izgradnji parkova i igrališta, „gde ljudi mogu da se druže umesto da samo sede na telefonima“.

„Ulagala sam u obrazovanje i zdravstvo iz evropskih fondova“, rekla je, govoreći o svom radu kao gradonačelnica, objašnjavajući da je novac otišao na renoviranje bolnica i škola.

Kada je reč o spoljnoj politici, Laskoni ne veruje da njena zemlja mora da bira između EU i Sjedinjenih Američkih Država.

Iako priznaje da ne razume svrhu Trampovog trgovinskog rata sa EU, koji pogađa biznise s obe strane Atlantika, slaže se sa američkim predsednikom u jednom:

„I Rumuni i Evropljani moraju bolje da se pobrinu za sopstvenu bezbednost“.

„Previše smo se oslanjali na to da će neko drugi da brine o nama i našoj bezbednosti, i mislim da bi trebalo da sledimo primer Poljske, koja je poslednjih godina ostvarila važan napredak“, rekla je Laskoni.