Какву ће улогу одиграти резервисти РФ и САД у могућем рату?
Наука и технологија

14 децембар 2021


Владимир Јевсејев
Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net
У случају рата Русија може да мобилише 2,5 пута више резервиста него САД. Али колико ће то уопште бити важно у будућим ратовима?

Западни експерти доста често некоректно пореде војни потенцијал Русије и САД. То добро илуструје чланак Карла Хамилтона са универзитета у граду Роскилдеу (Данска) под називом „Какве су војне могућности Русије у поређењу са САД?“ По његовом мишљењу, обе државе су кадре да развијају оружане снаге приближног квалитета, с тим што Русија има веће могућности када је реч о мобилизацији резервиста.

Аутор је, међутим, прећутао да се војни буџети ових двеју земаља никако не могу поредити. На пример, републиканска администрација Доналда Трампа је првобитно за војне трошкове у 2021. финансијској години тражила од Конгреса САД укупно 740 милијарди долара. Међутим, већ крајем новембра 2020. године предложено је да се ти трошкови још увећају ради изградње двеју вишенаменских нуклеарних подморница класе „Вирџинија“. Тако је војни буџет САД за 2020. годину износио 778 милијарди долара (у поређењу са 2019. годином порастао је за 4,4%). Ради поређења, војни буџет Русије за 2020. годину није био већи од 61,7 милијарди долара (порастао је за 2,5% у односу на 2019. годину). И то се не може објаснити само различитим паритетом куповне моћи.

Бајденова демократска администрација одлучила је да у 2022. години остави војне трошкове на истом нивоу (770 милијарди долара). Међутим, раније је на војне операције у Авганистану и Ираку сваке године трошено најмање 80 милијарди долара, а после одласка америчких трупа из Авганистана већи део те суме биће издвојен за развој перспективног наоружања, што фактички означава пораст војних трошкова.

У вези са тим западни експерти се питају колико ефикасно САД користе финансијска средства издвојена у војне сврхе?

Потенцијал резервиста у САД и РФ

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net

Једна од предности Русије је њена могућност да у кратком року мобилише и наоружа више војника него САД. Амерички експерт сматра да је узрок у томе што је армија РФ регрутна (иако је она, у ствари, регрутно-уговорна), док САД имају уговорну војну службу. Конкретно, Русија има 2 милиона приправних резервиста који су током протеклих пет година одслужили годину дана војног рока. Њима треба додати 350.000 војника у Федералној служби трупа националне гарде и још 20 милиона резервиста различитих категорија (који су одслужили војни рок пре шест и више година). САД имају 800.000 приправних резервиста, и више од половине тог броја су припадници националне гарде. То значи да Вашингтон неће моћи брзо да надокнади губитке у људству током крупног војног конфликта (на пример, против Москве или Пекинга). Са друге стране, Руска Федерација ће моћи да удвостручи своју мирнодопску армију или да је за кратко време повећа на 3 милиона људи и да их све наоружа.

Има ли значаја потенцијал резервиста у могућем рату између САД и РФ?

Vitaly V. Kuzmin/vitalykuzmin.net

Резервисти САД играју минималну улогу у могућем конфликту са Русијом.

Прво, САД не планирају да ратују на својој територији. Борбена дејства се планирају у Европи (против РФ), у Северној и Јужној Кореји, и у Јапану против Кине. Американци ће тежити да максимално ангажују војни потенцијал својих савезника, и неће марити за то што је цивилно становништво њихових савезника угрожено када друга страна одговори, а могу бити примењене и ракете са нуклеарним бојевим главама.

Друго, Русија има велики мобилизациони ресурс за одбрану сопствене територије, али га је крајње проблематично применити у рату против САД, с обзиром на географску раздаљину, на озбиљну предност Американаца када је реч о морнарици, и на ограниченост ресурса војно-транспортне авијације Русије. Да и не говоримо о томе да САД имају двоструко више становника.

Треће, војна доктрина САД подразумева напад на РФ са циљем разоружавања помоћу нуклеарних средстава и система високопрецизног конвенционалног оружја. Управо због тога су се Американци у децембру 2001. године, за време Буша Млађег, повукли из Споразума о ограничењу система противракетне одбране. Тада се претпостављао да ће амерички национални систем ПРО, поготово на истуреним позицијама, моћи да парира уколико Русија узврати ракетно-нуклеарним нападом. Из тог разлога је најмоћнија база стратешких ракета-пресретача смештена на Аљасци (највероватнији правац узвратног напада иде преко Северног пола).

Нису се, међутим, оправдала очекивања да ће бити изведено кинетичко пресретање (ударац бојевог степена ракете у блок са бојевом главом), јер је за тако нешто потребно да промашај не буде већи од 1,5 метара. Потпуно је нерешен остао проблем селекције у космосу уколико се бојеве главе покривају системом средстава за савлађивање ПРО, а управо на тим висинама функционише степен ракете која носи бојеву главу, било да се ради о стратешким ракетама-пресретачима или о противваздухопловним ракетама SM-3 копненог (противракетне базе у Пољској и Румунији) и морског система за управљање ракетним оружјем „Иџис“ (Aegis). Русија је одговорила постављањем система са хиперзвучним оружјем (пре свега стратешког ракетног система „Авангард“ и система ваздушног базирања „Кинжал“, а у плану је и постављање система морског базирања са хиперзвучним ракетама „Циркон“).


Министарство одбране РФ

Проблем пресретања бојевих блокова руских ракета у извесној мери може бити потенцијално решен само уколико се ударни системи америчке ПРО поставе на ниским космичким орбитама. Али у том случају САД морају имати сталну активну групу од око хиљаду таквих нискоорбиталних сателита. Чак ни САД немају финансијске могућности да то остваре. Да и не говоримо о томе да Русија и Кина такве сателите могу да избаце из строја противсателитским оружјем које већ сада поседују.

Према томе, свака страна полазећи од своје војне доктрине користи сопствени систем комплетирања мобилизационе резерве. Земље које се оријентишу на одбрану најчешће имају уговорно-регрутни систем служења у армији. Са друге стране, земље које не планирају да ратују на својој територији (или се уздају искључиво у заштиту коју ће им пружити савезници, пре свега САД) могу да приуште себи искључиво уговорну армију.

Аутор је шеф одељења за евроазијску интеграцију и развој Шангајске организације за сарадњу (ШОС) на Институту за проучавање чланица Заједнице независних држава.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article