Retki su lideri koji su bili toliko hvaljeni kada su napuštali svoju funkciju kao što je to bila Angela Merkel. Kada je 2021. godine dala ostavku na mesto kancelarke, posle 16 godina, nemačkoj ekonomiji je zavidela čitava Evropa.
Merkelova je spasila evro i vodila svoju naciju kroz pandemiju. Njen stil politike je takođe bio primer za ostale evropske zemlje. U vreme sve veće demagogije, „poplave“ lažnih vesti i manipulacije, „mutti“ ili mama, kako su je Nemci od milošte nazivali, delovala je skromno i iskreno.
Umesto da priča najgore stvari o svojim protivnicima, kao što to svi populisti danas rade, ona je bila arhitekta kompromisa koji je imao ponešto za svakoga.
Međutim, njeno nasleđe se brzo pretvorilo u pepeo, piše The Economist.
Pod Merkelovom, Nemačka je dobijala jeftinu energiju iz Rusije, prodavala skupe automobile Kini i prenela pitanje bezbednosti na Sjedinjene Države. Danas sve te politike izgledaju kao strateške greške.
Ekonomija je u haosu. Kina dominira u svetu električnih vozila. Vladimir Putin preti Evropi, a Amerika pod Donaldom Trampom, možda prekine da ulaže u NATO (bar u ovakvom obimu kako to trenutno radi).
Nemačka se priprema za izbore u februaru 2025. godine, a njene centrističke partije su pritisnute ekstremima.
„Sloboda“ je pokušaj Angele Merkel da povrati svoju reputaciju. To delo, na oko 700 stranica, knjiga je u kojoj ona i njena dugogodišnja poverenica Beate Bauman, pišu o njenom životu u Istočnoj Nemačkoj, o ulasku u politiku nakon rušenja Berlinskog zida i o njenoj karijeri prve nemačke kancelarke.
Merkel jeste izuzetno razumna i skromna, ali ne uspeva uspešno da obrani svoje ime. Najupadljivije pitanje koje ova knjiga postavlja je zapravo zašto ona ne može bolje da brani svoje nasleđe?
Merkelova nije zainteresovana za tračeve, ona je činilac, a ne mislilac. Naslov njene knjige održava njena osnovna uverenja, ali sloboda nije tema koju ona istražuje u bilo kojoj dubini, uprkos tome što je prvih 35 godina svog života živela pod komunizmom.
Na sreću bila je marljiva u vođenju dnevnika. Nažalost, u njemu su navedeni njeni sastanci, a ne njena razmišljanja. Čitaoci mogu da saznaju mnogo više o rasporedu njenih sastanaka sa predstavnicima Udruženja nemačkih gradova, ali malo o detaljima o tih susreta.
Čitalac kao da se nalazi u prostoriji u kojoj se dogodila samo nekolicina dramatičnih susreta, kao recimo pregovori o prekidu vatre između Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine u Minsku u februaru 2015. godine ili trenutak kada je shvatila veličinu finansijskih problema evrozone 2010. godine.
Merkel je jedna od retkih političara koji umeju da se snađu u trenutku tehničke i političke složenosti. Godine 2010. tokom posete Moskvi, uspela je da organizuje fond za stabilizaciju evra, iako se njena lična koalicija pobunila.
Takođe, 2002. se povukla iz svoje prve kandidature za kancelara u korist Edmunda Štojbera koji je izgubio izbore – a to je Merkelovu stvorilo.
Međutim, uprkos tim vrlinama, njeni kritičari kažu da nije trebalo da blokira put Ukrajine u članstvo u NATO alijansi 2028. godine. Ona na to kaže da bi taj proces trajao godinama, a da bi Putin učinio sve da to spreči.
A zašto je onda, ako je razumela pretnju koju Putin predstavlja, uvećala zavisnost Nemačke od ruskog gasa zatvaranjem nuklearnih elektrana u zemlji, pitaju kritičari.
Post Views: 12
