Како се мењао спољашњи изглед мушкараца у Русији током XX века (ФОТО)

0
91

Како се мењао спољашњи изглед мушкараца у Русији током XX века (ФОТО)
Историја


Александра Гузева

Кунсткамера, Александр Поляков/Sputnik

Русија је у прошлом веку прошла кроз бројне потресе. Променила је три друштвена уређења и три државе. Све то се одразило и на изглед људи.

До револуције 1917. године, када је у Русији постојао велики број различитих класа, спољни изглед мушкараца је био једнако разнолик. Сељаци, трговци, племићи и војна лица су овако изгледали последњих година Руске Империје:


Getty Images

Портрет старијег господина са белим шеширом, Нижњи Новгород, прва деценија 20. века


И. Иванов/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Портрет четири мушкарца из Саратовске области, прва деценија 20. века


Непознати аутор/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Подофицир телесне гарде Преображенског пука А. Н. Сињавин


Фотографија из архива Игора Владимировича Черадионова/russiainphoto.ru

Нижегородски трговац Сергејев, прва деценија 20. века


Максим Дмитријев/Архив аудиовизуелне документације Нижегородске области

Сељак из Черниговске губерније (данас Украјина), прва деценија 20. века


Кунсткамера

Велики кнез Константин Константинович Романов, 1903.


Санктпетербуршки државни музеј позоришне и музичке уметности

Са доласком совјетске власти племићи су изгубили титуле и иметак, почео је мучан Грађански рат, црвени терор, а затим кратак период нове економске политике и релативних слобода. У то време могли сте срести велики број војника (у војничким кошуљама без еполета, чинови су укинути), као и елегантно одевене уметнике.

Козаци из Кубања, 1927


Непознати аутор/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Александар Блок, један од најважнијих песника Сребрног века


Моисеј Напељбаум/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Црвени командант Иван Каширин (лево) и комсомолац Алексеј Павлов, 20-их година


Државни историјски музеј Јужног Урала

Редитељ Сергеј Ејзенштајн, аутор „Оклопњаче Потемкинˮ, 20-их година


Андре Кертес/Руски државни архив литературе и уметности

Портрет рибара, 1925


Михаил Смодор/„Костромска старинаˮ

Шофер при Управи противпожарне заштите Лењинграда


Непознати аутор/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Са доласком Стаљина на власт почела је интензивна колективизација и индустријализација земље, али и једна од најтрагичнијих страница совјетског доба: ГУЛАГ. Фотографи су упућивани на велике совјетске грађевинске пројекте, радници и колхозници су постали „главни јунациˮ хроника.

Култни совјетски фотограф Александар Родченко на изградњи Беломорског канала, 1933


Анатолиј Скурихин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Рудар Донбаса, 1934


Јевгениј Халдеј/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Спортиста, 1934


Александар Устинов/Архив Нинељ Александровне Устинове

Пробни пилот Владимир Кокинаки пре једног лета, 30-их


Иван Шагин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

По мишљењу песника Давида Самојлова совјетске четрдесете могу се описати само као „судбоноснеˮ. Ту су рат, наставак репресија, глад, евакуација, тешки услови живота. Мушкарци носе војне униформе, шињеле и ватиране јакне.

Радио-везисти за време Другог светског рата, 1943


Аркадиј Шајхет/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Сељак Данил Зернов са другим сељацима за време Другог светског рата, 1943


Аркадиј Шајхет/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Командант подморнице Херој Совјетског Савеза Валентин Стариков на командном мосту, 1942


Јевгениј Халдеј/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Добровољац у народној војсци на Криму, 40-их година


Јевгениј Халдеј/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Композитор Дмитриј Шостакович, 40-их година


Борис Фабисович/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

У послератним 50-им годинама живот се полако враћа у нормалу, војне шињеле замењују строга одела. Мушкарци се враћају цивилним професијама, настављају да развијају земљу и проучавају тешко доступне крајеве.

Мушкарци 50-их година


Архив Алине Башмакове/russiainphoto.ru

Металостругар фабрике „Економајзерˮ, лауреат Стаљинове награде Иван Петрович Карташев, 1953


Семјон Фридљанд/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Млади грађевинац на изградњи Волго-Донског канала, 1953


Алексеј Гостев/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Композитор Николај Озеров за воланом аутомобила „Победаˮ, 50-их


Сергеј Васин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Свесавезна такмичења у мотоциклизму, 1951


Валентин Хухлајев/Архив Валентина Хухлајева

Шездесете године константно се повезују са отопљавањем после суровог Стаљиновог режима. Студенти, самиздат са забрањеном литературом, осмеси и поново интензивна изградња стамбених зграда.

Студенти Московског универзитета играју игру „Погоди ко?ˮ, 60-их


Всеволод Тарасевич/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

На излету поред ватре, 60-их година


Всеволод Тарасевич/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Два студента читају стихове, 60-их година


Всеволод Тарасевич/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Култни песник шездесетих Јевгениј Јевтушенко


Олег Мерцедин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Омладина, 60-их


Архив Олге Шитове-Белове/russiainphoto.ru

70-их година је настало време звонцара, необичних фризура и култних совјетских филмова.

Комсомолци, 1976


Фотографија из архиве Марије Дерјабине/russiainphoto.ru

Култни совјетски глумац и секс-симбол Андреј Миронов, 1976.


ТАСС (194002)

Портрет мушкарца, 70-их


Медиа-холдинг „Каскадˮ/russiainphoto.ru

Поред мора, 1979


Михаил Дашевски/russiainphoto.ru

За 80-им годинама носталгију осећа данашња генерација 40+, јер то је било њихово време! Олимпијада у Москви, први дашак слободе, хипи покрет, огромне наочаре, рокенрол и бркови као код Фредија Меркјурија!

„Искључен у последњој минути. Рукометˮ, 1980


Владимир Вјаткин/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Гурам Абрамишвили, 1987


Сергеј Румјанцев/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Москва, 1987


Игор Мухин/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Култни рок музичар Виктор Цој, 1986


Сергеј Борисов/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Рокери, 1985


Сергеј Борисов/ Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Деведесете су се вероватно највише разликовале од претходних деценија. Распад Совјетског Савеза, нова земља, отворен пут на Запад. Излизане фармерке и време експериментисања, између осталог, и са изгледом.

Први председник Русије Борис Јељцин на тениском терену, 1992


Дмитриј Донској/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Деведесете


Александар Сљусарев/Мултимедијални Арт Музеј у Москви

Естрадни певач Валериј Леонтјев, 1992.


Јуриј Абрамочкин/Архив Јурија Абрамочкина

Мушкарци у базену


Getty Images

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article