Čelnici Čačka više od jedne decenije obećavaju da će Sonja Savić dobiti ulicu sa svojim imenom u tom gradu ili park, ali od svega toga ništa. Kao razlog navode da im se „nije sviđao njen način života.“

Čak je njena kuća i spomen soba, koju je Sonjina majka Mikaina ostavila gradu, zatvorena, piše portal Nova.rs.

Iako je Sonja Savić ikona jugoslovenskog i srpskog glumišta čini se da je zaboravljena od svojih Čačana, koji bi trebalo sa ponosom i naklonom da izgovaraju njeno ime.

Ako izuzmemo manifestaciju „Sonjin septembar“ kulturne poslenike i malobrojne konzumente ovakvih sadržaja, čini se, da malo ko u gradu pored Morave misli na svoju sugrađanku koja je ostavila dubok trag u svetu pokretnih slika.

Čak i čelnici Čačka više od jedne decenije obećavaju da će Sonja Savić dobiti ulicu sa svojim imenom u tom gradu, park, ali od svega toga ništa.

Usprotivili su se članovi gradske komisije jer im se „nije svideo način života“ koji je naša diva vodila.

Podsećamo da je ona je, za života, sa velikim ponosom govorila o svom poreklu i rodnom gradu koji joj „lepo vraća“.

O svemu tome su i mišljenja Čačana podeljena. Mnogi sa kojima smo razgovarali su sličnog ili istog stava kao predstavnici gradske komisije.

– Znate, ona je preminula od posledica uzimanja narkotika, nema razloga da ulica u našem gradu nosi njeno ime – stav je Radivoja Domanovića, kao i njegovih brojnih sugrađana.

Sa druge strane, uspomenu i sećanje na Sonju najviše neguju u UG “Nadežda Petrović” koja se i brine o njenoj zaostavštini.

Kustos ove ustanove, Predrag Živković kaže za Nova.rs da je zadiranje u privatan život naše glumice apsolutno neprimereno, jer niko ne dobija priznanja zbog toga, već svog doprinosa zajednici.

– Ona je naša slavna glumica i filmska autorka. Mi svakog septembra, meseca kada je Sonja i rođena, i preminula organizujemo manifestaciju njoj u čast – podseća on.

Prema njegovim rečima u tome im pomaže čačanski Dom kulture, beogradski Studentski grad i AFC.

– Ova smotra je najpre imala neformalni karakter, sa sadržajima koji su bili drugačiji iz godine u godinu. Tražili smo najbolji način da Sonjinu zaostavštinu neprocenjive vrednosti reafirmišemo i otkrijemo novim generacijama umetnika i teoretičara i tako ih podstaknemo na nova sagledavanja, ne samo Sonjinog rada, već pre svega na redefinisanje pristupa umetnosti i umetničkom stvaranju. U međuvremenu, kreirali smo multimedijalnu izložbu ’’Sonja Savić: devojka iz grada’’ koja je najpre postavljena u našem izložbenom prostoru ’Galerija Risim’ 2013. godine i do sada je gostovala u mnogim gradovima regona – dodaje je Živković.

Umetnička galerija će nastaviti da podstiče hrabrost eksperimenta i beskompromisni umetnički angažman novih autora, upravo one vrednosti koje umetničku zaostavštinu Sonje Savić čine izuzetno značajnom i univerzalno prepoznatljivom, istakao je.

– Čačak treba konačno da se oduži svojoj slavnoj sugrađanki. Velika polemika se vodi u javnosti proteklih godina o inicijativi da Sonja dobije ulicu ili park sa svojim imenom, ali se do današnjeg dana ništa nije uradilo povodom toga – kaže Živković.

On je, ipak izrazio uverenje, da će čelnici lokalne samoprave naći način da joj se oda ta vrsta počasti, jer je zadužila našu kulturu svojim velikim delima.

– Čak i javno mnjenje, odnosno društvo u Čačku nije još uvek dovoljno zrelo da prizna veličinu Sonje Savić i njoj sličnih ličnosti iz prošlosti. Obično se to dogodi nakon mnogo godina posle njihove smrti. Nadao sam se da će u ovom slučaju to ići brže, ali, kao što vidimo to je spor i dug proces – sa žaljenjem kaže sagovornik.

U međuvremenu se dogodio još jedan problem. Njena kuća i spomen soba, koju je Sonjina majka Mikaina ostavila gradu je zatvorena.

– Mi smo 2015. godine uradili postavku u Sonjinoj kući, koja se nalazi u Donjoj Gorevnici nadomak Čačka. Bila je u funkciji do smrti njene majke, ali su posle toga njihovi rođaci osporili testament. Slučaj je na sudu, a pretpostavljam da će ta ostavinska rasprava trajati dugo. Žao mi je zbog toga, jer nemamo pravo da uđemo u njenu spomen sobu, zapravo celu kuću. Ono što ćemo svakako raditi je podsećanje javnosti na našu Sonju i značaj njenog dela. Takođe, širićemo međunarodnu saradnju. Zahvaljujući “Sonjinom septembru” mnogi u svetu su čuli za njena dela, a i mladi autori, teoretičari i kritičari su veoma zainteresovani. S toga smatram da će ona u budućnosti dobiti svoje mesto koje po svom značaju zaslužuje – zaključio je sagovornik portala Nova.rs.

Sonja je bila, očigledno, neshvaćena i previše inteligentna za srpsku kulturu. Darovita, osobena, čak na momente i veoma tužna.

“Ja sam životni dekadent, jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tačaka. Danas je nacizam u modi, što znači da moraš da si nasmejan, zdrav, obučen i napumpan silikonima, dok ja jedem parče hleba razdeljeno na četiri dela”, kazala je umetnica u jednom od poslednjih intervjua.

Sonja Savić rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine.

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem…

Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“ izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan odredenog faha, ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom.

Za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“ dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine, a za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagradena je na festivalu u Veneciji.

U muzičkom spotu Miroslava Ilića, za pesmu „Voleo sam devojku iz grada“ snimljenom 1987. godine, igrala je famoznu Devojku iz grada.

Novinarka koja je provela 3 dana sa Sonjom Savić, prvi put o životu legendarne glumice

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)