Naše srce je uz nas u svakom trenutku našeg života, ali način na koji se brinemo o njemu ne bi trebalo da bude isti u dvadesetim i šezdesetim godinama.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, a rizici po zdravlje srca uvećavaju se s godinama. Dobre vesti su da ih je moguće blagovremeno sprečiti i sačuvati zdravlje srca, pše Tajm magazin.
U dvadesetim godinama
To je pravo vreme da se izgrade navike koje će podržati srce u godinama koje dolaze, kaže dr Romit Batčardža, preventivni kardiolog u Opštoj bolnici Masačusetsa. Ove navike uključuju dovoljno fizičke aktivnosti svakodnevno, prestanak pušenja ili vajpinga, biljnu ishranu i sedam do devet sati sna svake noći.
„Ove osnovne stvari dugoročno pokreću zdravlje srca i mozga“, kaže on.
Srčani mišić je veoma efkasan, ali istraživanja pokazuju da se čak i do ovog uzrasta mogu formirati masni tragovi i naslage holesterola (zvani plakovi) u arterijama, posebno kod osoba koje puše, hrane se loše i imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti.
Zato je važno početi razmišljati o skrininzima, proveravanju pritiska od 18. godine, sa kontrolama na svakih tri do pet godina ako je normalan, ili godišnje ako je povišen, navodi dr Dipak Talredža, šef kardiologije Sentara Cardiology Specialists u Virdžiniji. Proveravanje holesterola treba početi do 20. godine ako postoje faktori rizika, a rano otkrivanje visokog šećera u krvi je takođe ključno.
U tridesetim
Iako je srce još snažno i otporno, ova decenija je vreme kada često počinju da se pojavljuju suptilne promene. „Hronični stres, anksioznost, depresija i loš san podižu krvni pritisak i upale i povezani su sa većim rizikom od srčanog udara. Samo opterećenje na poslu nosi oko 30 odsto veći rizik od koronarne bolesti srca“, kaže Batačadža.
Vežbanje u tridesetim je posebno važno, kaže kardiolog dr Lars Dondergard, glavni medicinski direktor i potpredsednik odeljenja za srce u Abotu. „Čak i umereno vežbanje, poput brzog hodanja od samo 20 minuta dnevno može značajno poboljšati zdravlje osobe“.
San je takođe važan, ne samo da smanjuje upalu, već i podržava emocionalnu regulaciju. Društvene veze tu mogu da igraju zaštitnu ulogu – one su u korelaciji sa nižim nivoom stresa i dužim životnim vekom. Preventivni pregledi ostaju važni; treba pratiti krvni pritisak, holesterol i metaboličke markere, a treba i regulisati način života.
U četrdesetimim
Možda do srednjih godina nećete imati nkakve primetne probleme, ali suptilne promene krvnog pritiska, holesterola ili glukoze mogu nagovestiti probleme sa srcem. „Četrdesete godine su vreme kada počinju da se pojavljuju tihi rizici, tako da je ovo decenija da se počne s merenjem onoga što je važno“, kaže Batačardža. „Krvni pritisak, holesterol i šećer u krvi ostaju osnova, ali razmislite o naprednom skriningu“ ako imate porodičnu istoriju kardiovaskularnih problema. Konsultujte se sa lekarom.
Za one koji su u većem riziku, CT koronarni angiogram može da otkrije početak plaka pre nego što se pojave simptomi, dodaje on. Praćenje nivoa holesterola i dalje je ključno tokom dve decenije. Najvažnija mera je LDL, poznat kao „loš holesterol“, a zatim sledi non-HDL holesterol, kaže Džefri Berger, direktor Centra za prevenciju kardiovaskularnih bolesti na njujorškom Langon Hart univerzitetu. Čak i ako je HDL visok, povišeni LDL povećava rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara i treba ga smanjiti.
Godišnje merenje krvnog pritiska, redovni lipidni paneli i praćenje glukoze mogu rano otkriti probleme, a promena načina života ili druge intervencije pre nego što se razvije ozbiljna bolest mogu da zaštite srce.
Suptilni znaci upozorenja mogu da se pojave: umor, otežano disanje tokom aktivnosti, bol u listovima pri hodanju ili neuobičajena netolerancija na vežbanje mogu da signaliziraju kardiovaskularne probleme.
Ključ je obraćati pažnju kako se naše telo ponaša prilikom napora, kaže dr Širahi S. Naidu, direktor laboratorije za kateterizaciju srca i programa za hipertrofičnu kardiomiopatiju u Medicinskom centru Vestečesteru.
U pedesetim
Kod žena, menopauza često dovodi do povećanja LDL holesterola, porasta krvnog pritiska i pomeranja raspodele mast sa kukova i butina na abdomen. Muškarci doživljavaju postepen pad testosterona, što može povećati rizik od metaboličkog sindroma i dijabetesa.
„Tradicionalno smo verovali da gubitak estrogena uklanja zaštitne lipidne efekte, ali ispitivanja zamenskih hormona pokazala su da je ovo složenije nego što se nekada verovalo“, kaže Talredža. „Zbog toga, zamenska hormonska terapija se ne preporučuje za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i trebalo bi je razmatrati samo kod teških vazomotornih simptoma.“
Zamensko uzimanje testosterona kod muškaraca se takođe ne preporučuje za primarnu prevenciju zbog potencijalnih rizika. Preporuka je održavanje zdravog načina života i redovni pregledi kako bi se otkrile rane bolesti tokom ovog perioda.
„Zdrave navike, posebno ishrana i vežbanje, i aerobne aktivnosti i trening snage, podržavaju bolju hormonsku ravnotežu i zdravlje srca.“
U šezdesetim
Srce je decenijama naporno radilo, a sada neke ranije promene mogu postati primetnije. Srčani mišić je malo zadebljao, arterije su verovatno ukrućene, što može povećati krvni pritisak. Kod žena, zaštitni efekat estrogena opada nakon menopaze, zbog čega se kardiovaskularni rizik povećava u ovoj deceniji. Zato mnogi već imaju hipertenziju, visok holesterol ili dijabetes tipa 2. Zato je fokus prebačen sa prevencije na upravljanje postojećim stanjima. Tu je važno izbeći bolest.
„Moramo biti agresivni sa primarnom prevencijom (pre nego što se bolest razvije) kako bismo to izbegli i potrebu za sekundarnom prevencijom (nakon srčanog događaja)“, kaže Berger.
Uzmanje lekova, rehabilitacija nakon srčanog ili moždanog udara i vakcinacije za sprečavanje infekcija koje opterećuju srce su ključni. Ovo je takođe vreme da se prepozna tiha bolest, kaže Naidu i dodaje da problemi sa srčanim zaliscima počinju tiho i da je zato važno sve promene podeliti sa svojim lekarom, koji će možda preporučiti EHO srca.
Nakon sedamdesete i kasnije
Koliko god brinuli o sebi, srce je neprestano pumpalo više od 2,5 milijardu puta. Promene postaju izraženije, i normalni su deo starenja, a neke druge postaju akumulirani kardiovaskularni rizik. Sada je zdravlje srca jako važno.
„Starenje u sedamdesetim više nije uniformna prča. Oni koji su održavali zdrave u životu, često izgledaju i osećaju se više kao oni u pedesetim i šezdesetim godinama. Za druge, doziranje lekova, postavljanje ciljeva regulisanja krvnog pritiska i glukoze i izbegavanje padova ili opreznost kod interakcije lekova imaju prioritet.“
Ostajanje aktivnim, zdrava ishrana i uzimanje lekova kako je propisano su i dalje neophodni, kaže Berger. Podjednako važno, dodaje on jeste da se pobrinete da je vaša nega dobro koordinisana. Fokusirajte se na mobilnost, bezbednost i aktivnosti koje donose sreću jer emocionalno blagostanje direktno podržava zdravlje srca. Cilj je nezavisnost i kvalitet života, korišćenje najmanjeg broja, najefikasnijih intervencija kako bi ostali jaki, stabilni i povezani.
„Pacijenti svih uzrasta, ali posebno stariji moraju da razmisle o tome ko im još može pomoći u donošenju medicinskih odluka kada je to potrebno“, kaže Talredža. Razmislite na koje biste procedure pristali, a na koje ne ako ste onesposobljeni. Stvaranje navika tokom prethodnih decenija i razmišljanje o tome šta je najbolje za vaše srce do sada će postati vaša druga priroda.
Post Views: 0
