Bliska budućnost naše mobilnosti mora biti električna, ali je takođe poznato da električna vozila nisu bezazlena za okolinu i prirodu, što znači da su za punjenje strujom potrebne ltijumske baterije, a litijum tek treba da se iskopa. Nemački kancelar Šolc bio je prošlog petka u Beogradu, jer Srbija ima najviše rezervi litijuma, što nas može učiniti samostalnim, naročito od uvoze litijuma iz Kine, a da istovremeno ostvarimo klimatske ciljeve. Potpisan je memorandum o strateškom partnerstvu o ekstrakciji litijuma između EU i Srbije. Srbija se nada jednoj od najvećih investicija u svojoj istoriji, ali priča još nije završena. Reporter nemačke televizije bio je u dolini Jadra i evo njegove priče.
Put u selo u dolini Jadra, Nedeljice, gde skoro niko više ne živi. Kuće koje bi uskoro mogle biti pretvorene u rudnik litijuma kog će sagraditi britansko-australijska kompanija Rio Tinto, koja će iskoristiti ovo zemljište za rudnik. Litijum koji ovde može da se nađe, smatra se najvećim nalazištem u Evropi. Ne tako daleko od napuštenog sela jedan voćnjak. Maria i njen otac Momčilo Alimpić probaju šljive iz svog voćnjaka, gde je već trinaest generacija ove porodice živelo i radilo. U prošlosti niko se nije zanimao za ovaj kraj. Pronalaskom litijuma sve se promenilo. Od kako je pronađen raste interesovanje.
„Ovo je bila slobodna zemlja. Ovde nije bilo Turaka, kasnije Nemaca, a i danas je tako. Čak i kada bi Rio Tinto kupio još zemlje u dolini, ovde u brdima, planinama, to nije moguće, ovde ništa ne bi mogli da kupe, oni nisu ni istraživanja završili“, priča Marija Alimpić.
Inače znaju da bi iskopavanje bilo na sto metara od njhovog imanja i da bi rudnik sve promenio. Momčilo je ne tako daleko od ovog mesta otkrio prve bušotine. Neće prodati svoju zemlju. Oni se nadaju da ni drugi, kao ni oni, nikada ne bi prodali svoja imanja zato što bi rudnik promenio sve.
„Nema života ako se to dogodi. Jer baš u sredini deponije nalaze se izvori podzmenih voda i cela okolina bila bi zatrovana. Sva sela se snabdevaju vodom iz tih izvorišta“, rekao je Momčilo Alimpić.
I u Loznici, najvećem mestu ovog kraja rudnik je nepoželjan. Na ulicama su protestni plakati. Ne rudnik-da život. Rio Tinto u Loznici ima svoj informacioni centar, ali niko s njima ne želi da
razgovara otvoreno. Mnogi u gradu boje se da bi rudarenjem pijaća voda i Drina bili zatrovani.
Promena mesta. Sada smo u Beogradu gde je ovlašćeno predstavništvo Rio Tinta. Ovde se direktorka projekta Marijanti Babić brine da iskopavanje što pre počne, iako je vlast u Srbiji
zaustavila projekat Rio Tinta još 2022. Evropska unija, a posebno Nemačka, pokazuju veliki interes za litijum u dolini Jadra. Kompanija Rio Tinto prikazuje projekat kao ekološki čist i veoma moderan.
Investicija od 2,5 milijardi evra trebalo bi da proizvede litijum za milion električnih automobila i hiljade dobro plaćenih radnih mesta, što protivnici ovog projekta predstavljaju pogrešno.
„Apelujemo da se bolje komunicira između kompanije i meštana, a mi smo spremni da im damo sve informacije. Ne verujte svima šta kažu o projektu. Kada pričamo o boljoj komunikaciji, mi smo tehnička kompanija, koristimo tehničke izraze, ali smo spremni da govorimo jezikom koji svi razumeju“, navodi zastupnica kompanije Rio Tinto Marijanti Babić.
Nedelju dana pre bio je protest u Beogradu, protest ljudi koji se protive rudniku ispred Ustavnog suda. Tada se odlučivalo da će sud poništiti odluku Vlade o stopiranju projekta. Demonstranti, među kojima je Zlatko Kokanović iz Nedeljica, želeli su razgovor s sudijama, ali su uspeli samo da predaju zahteve. Nakon nekoliko minuta sve se završilo. Zlatko je razočaran.
„Nisam optimista što se tiče Ustavnog suda jer nam je poznato da ne zastupa interese građana već interese vlasti i stranih korporacija“, rekao je Zlatko Kokanović.
Nakon nekoliko sati odluka Vlade o prestanku aktivnosti Rio Tinta je poništena, a dozvole su izdate. Predsednik Srbije Vučić takođe zastupa interes rudarenja, a čovek je od značaja za EU i Rio Tinto, izveštava nemačka televizija.
„Ovo ima ekonomsku perspektivu i nije čudo što to žele da sruše“, poručio je Aleksandar Vučić.
Vraćamo se kod Alimpića i pitamo ih zašto se protive kopanju litijuma. Jedan od razloga je groblje njene familije.
„Moji dedovi i pradedovi nisu prodali imanje ni u najtežim okolnostima. Zašto bih sada to učinila ja? MI smo trinaesta generacija, zašto bismo to učinili? Ne mogu prodati. Nećemo ni
diskutivati na tu temu. Ne znači ne“, naglašava.
Marija je odlučna da očuva to što su joj preci ostavili.
