Kako nacističko nasleđe otežava napore Nemačke da se bori protiv ruskih dronova?

Posleratne ustavne odredbe Nemačke, koje su imale za cilj da vojska ostane van unutrašnjih poslova, danas čine zemlju ranjivijom na upade iz Kremlja.

Nemačka vojska ne može jednostavno da obori dronove koji uđu u domaći vazdušni prostor, a razlog je u merama zaštite koje su uvedene kako bi se izbeglo ponavljanje nacističke prošlosti.

Nemački ustav, usvojen u senci Drugog svetskog rata, izričito isključuje vojsku, tj. Bundesver, kao glavnog aktera u unutrašnjoj bezbednosti zemlje.

To je zato što su oni koji su ga pisali imali na umu kako je nemačka vojna moć u prošlosti bila zloupotrebljena od strane nacista i njihovih političkih saveznika za obračun sa levičarskim političkim snagama.

Ali danas, usred onoga što izgleda kao sve intezivnija kampanja Kremlja da testira Evropu talasom dronskih upada, te ustavne zaštite imaju neplanirani neželjeni efekat: ograničavaju Nemačku u odbrani od ruskih provokacija.

„Moramo izmeniti zakone kako bi oni koji jedini imaju kapacitete da reše ovaj problem, a to je Bundesver, dobili ovlašćenja da to i rade“, rekao je Tomas Rovekamp, predsednik Odbora za odbranu u nemačkom Bundestagu i član konzervativnog bloka kancelara Fridriha Merca, za Politico.

Iako Bundesver teoretski može da upotrebi oružje unutar zemlje u slučaju velike invazije, dronski upadi do sada se pravno ne kvalifikuju kao dovoljno ozbiljni napadi, prema mišljenju pravnih stručnjaka.

Bundesver prema trenutnom zakonu sme da obara dronove samo iznad vojnih baza.

Nema dokaza da su bilo koji od dronova koji su nedavno ušli u nemački vazdušni prostor nosili oružje.

Ipak, prema nemačkim vlastima, Kremlj izgleda koristi te dronove za špijunažu. Prošle godine su zabeleženi dronski letovi iznad postrojenja proizvođača oružja Reinmetal i hemijskog giganta BASF.

Nemačka policija ima zakonsko pravo da obori takve dronove ako se proceni da je to neophodno, ali ne poseduje tehničke kapacitete za to.

„Savezna policija, kao i gotovo sve policijske snage saveznih pokrajina, trenutno nemaju nikakve kapacitete za odbranu od dronova,“ naglasio je Rovekamp.

U Carskoj Nemačkoj i tokom Vajmarske republike pre Drugog svetskog rata, nemačka vojska je „bila često i nemilosrdno raspoređivana, uglavnom za obračune sa socijaldemokratama i levičarskim vladama. Ponovno uvođenje takvih mera moralo je biti sprečeno ustavom iz 1949. godine, zbog čega danas imamo ovako stroga pravila za Bundesver.“ rekla je profesorka javnog prava Katrin Gro sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu.

Prilagođavanje „novoj stvarnosti“

To stavlja nemačke lidere u tešku poziciju dok pokušavaju da odgovore na provokacije iz Kremlja.

Trenutno Bundesver može da pruži samo ono što ustav naziva „administrativna pomoć“ u borbi protiv dronova.

Njegove snage, na primer, mogu da pomognu u identifikaciji dronova ili da proslede informacije ako ih policija zatraži, što se nedavno i dogodilo kada su dronovi primećeni iznad aerodroma u Minhenu.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint planira da osnuje jedinicu za odbranu od dronova u okviru savezne policije i da uspostavi nacionalni centar za odbranu od dronova koji bi omogućio zajedničko delovanje policije, obaveštajnih službi i vojske.
Ministar takođe namerava da progura zakon koji bi omogućio vojsci da obara dronove u nemačkom vazdušnom prostoru u slučaju da su životi ugroženi.

Međutim, ustavnost takvog zakona ostaje pod znakom pitanja.

Ako Dobrint bude očekivao više od „administrativne pomoći“ vojske, „taj slučaj će završiti pred Ustavnim sudom,“ rekla je Mari-Agnes Štrak-Cimerman, nemačka političarka koja predsedava Odborom za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu.

Tu stvari postaju posebno nezgodne za Mercovu relativno slabu koaliciju centra desnice i centar-levice.

Zbog porasta političkih ekstremnih partija, uključujući i krajnje desničarsku partiju Alternativa za Nemačku, Merc ima jednu od najslabijih većina u posleratnoj istoriji Nemačke i daleko je od potrebne dvotrećinske većine za izmenu ustava.

To predstavlja rizik da Nemačka ostane relativno nezaštićena od ruskih dronskih upada u doglednoj budućnosti ili barem dok policija ne razvije kapacitete da ih samostalno eliminiše.

Ali jedino dugoročno rešenje, prema mišljenju nekih, jeste promena nemačkog ustava kako bi se vojsci omogućila aktivnija uloga unutar zemlje.

„Svet se promenio i više ne postoji razlika između unutrašnje i spoljne bezbednosti nigde u svetu. Gledajući unapred, moramo prilagoditi naše ustavne odredbe stvarnosti.“ smatra Rovekamp.