Како је СССР постао лидер у производњи струје помоћу енергије ветра (ФОТОГРАФИЈЕ)
Наука и технологија

24 фебруар 2022


Ана Сорокина

Russia Beyond (Е. Рогов / Sputnik, В. Калињин / Sputnik)

Бољшевици нису водили толико бригу о екологији. Више им је било битно што је енергија ветра бесплатна.

Данас је ветроенергетика популарна у целом свету као еколошки начин добијања електричне енергије. Снага ветрогенератора увећава се из године у годину и износи стотине гигавати. У Европи, на пример, ветроелектране производе већ 16% укупне енергије, а у појединим земљама попут Данске тај показатељ је близу 50%.

Севастопољ, Улица Лењина, 1930-их.

Севастопољ, Улица Лењина, 1930-их.

Public domain

Данас у Русији енергија ветра није превише распрострањена. Њен удео у укупној производњи електричне енергије износи само 1% (с тим што је у 2020. години снага ветрогенератора утростручена). Међутим, пре сто година су совјетски научници гајили велики ентузијазам у погледу коришћења ветра у те сврхе.

Ветрогенератори у далеким подручјима

Република Калмикија. Електрични ветроагрегат „Беркут“ (десно) и ветрогенератор „Сокол“, 1977.

Република Калмикија. Електрични ветроагрегат „Беркут“ (десно) и ветрогенератор „Сокол“, 1977.

Е. Рогов/Sputnik

Електрификација земље био је један од глобалних задатака бољшевика после револуције 1917. године. У том тренутку су малобројне електране радиле на тресет, угаљ и нафту. Било је јасно да драстично повећање производње струје није могуће без неког новог извора који би био јефтинији и могао би да се користи изобилно. Тако су научници обратили пажњу на енергију воде и ветра. Испоставило се да је хидроелектрична енергија ефикаснија, па је она и заузела значајно место у снабдевању СССР-а енергијом (данас се 20% енергије у Русији производи у хидроелектранама), али су велике наде полагане и у ветар.

Ветрогенератор, Земља Фрање Јосифа.

Ветрогенератор, Земља Фрање Јосифа.

Иља Тимин/Sputnik

У Москви је 1918. године основан Централни аерохидродинамички институт, где су конструисани први серијски ветрогенератори снаге до 30 киловата. У поређењу са савременом техником толико струје би било довољно да један фрижидер ради месец дана.

Ветрењаче на острву Сарема, Естонска ССР, 1989.

Ветрењаче на острву Сарема, Естонска ССР, 1989.

Јавдољук/Sputnik

У домаћинству су такви мали генератори били од велике користи. Било их је у удаљеним подручјигма СССР-а, на пример у Бурјатији и на станицама Северног морског пута. Помоћу њих су пуњене батерије, напајале су се радио-дифузне станице и осветљаване су куће. Направљено је неколико хиљада малих ветроелектрана.

Астрахань. Ветрогенератори на обали језера помоћу чије енергије се вода доводи до наводњаваних подручја пољопривредног земљишта, 1969.

Астрахань. Ветрогенератори на обали језера помоћу чије енергије се вода доводи до наводњаваних подручја пољопривредног земљишта, 1969.

Валериј Шустов/Sputnik

И други пројектантски бирои су конструисали ветрогенераторе. На пример, 1931. године се код Балаклаве (Крим) појавила ветроелектрана од 100 киловата, што је била прилично велика снага за оно време.

Ветрогенератор у Балаклави.

Ветрогенератор у Балаклави.

Archive photo

Сада индустријски ветрогенератори имају снагу 6-8 мегавата, али пре једног столећа је и 100 киловата било велико достигнуће.

Ветроелектрана на Апшеронском полуострву, 1987.

Ветроелектрана на Апшеронском полуострву, 1987.

В. Калињин/Sputnik

Балаклавски генератор је био тежак 9 тона, пречник лопатица је износио 30 метара. Изумео га је Јуриј Кондратјук, један од пионира космонаутике (он је, између осталог, израчунао путању лета на Месец) који се бавио и пројектовањем ветроелектрана.

Краснојарски крај. Тајмирски национални округ. Април 1954. Куће у селу Диксон, које се налази изван Арктичког поларног круга.

Краснојарски крај. Тајмирски национални округ. Април 1954. Куће у селу Диксон, које се налази изван Арктичког поларног круга.

Владимир Савостјанов/TASS

Генератор на Криму је напајао целу трамвајску линију Балаклава – Севастопољ. Међутим, у време Великог отиџбинског рата су и генератор и линија уништени у артиљеријском нападу. Средином 1930-их је постојао и пројекат изградње ветроелектране на Криму близу врха планине Ај Петри, али он није реализован.

Ветрогенератор као туристичка знаменитост

Главни проблем првих ветроелектрана било је одсуство система за акумулацију енергије, што значи да кад нема ветра нема ни струје. Тај задатак је покушавао да реши самоуки изумитељ из Курска (југ Русије) Анатолиј Уфимцев. У његовој старинској кући још увек се чува ветрогенератор са акумулатором у облику диска коју је он направио 1931. године. Новац за тај пројекат је издвојио Централни аерохидродинамички институт, а такође познати совјетски писац Максим Горки.

Уфимцевљев ветрогенератор.

Уфимцевљев ветрогенератор.

Станислав Кретов

Уфимцевљев ветрогенератор је производио енергију којом се осветљавала његова радионица, кућа и део улице где се налазио. Генератор је функционисао и после смрти свога изумитеља 1936. године, па чак и за време немачке окупације. До 1957. године га је одржавао локални механичар који је учествовао и у његовој изградњи. После тога је генератор морао бити заустављен због дотрајалости појединих делова, и више никада није покренут. Данас је Уфимцевљева кућа на списку туристичких знаменитости Курска и привлачи љубитеље необичне технике.

Енергија ветра у служби социјализма

Хабаровски крај, Комсомољск на Амуру, 26. јун 1972. Нови хотел „Восход“ („Излазак“) на Амурском проспекту.

Хабаровски крај, Комсомољск на Амуру, 26. јун 1972. Нови хотел „Восход“ („Излазак“) на Амурском проспекту.

Хренов Г./TASS

Са развојем енергетике постали су очигледни недостаци ветрогенератора у поређењу са енергијом воде, атома или гаса, али је енергија ветра ипак и даље коришћена, кад год је било потребно, на пример у индустрији и великим грађевинским подухватима на Крајњем северу и руском Далеком истоку.

Република Калмикија. Ветрогенератор „Сокол“, 1977.

Република Калмикија. Ветрогенератор „Сокол“, 1977.

Е. Рогов/Sputnik

Затим се 1973. године појавио државни програм развоја енергије ветра.

Брјанск, 1. јула 1994. године. Ветрогенератор који је конструисао Јевгениј Васиљевич Шилин.

Брјанск, 1. јула 1994. године. Ветрогенератор који је конструисао Јевгениј Васиљевич Шилин.

Леонид Свердлов/TASS

Један од првих комплетних ветропаркова појавио се крајем 1980-их на острву Сарема (Естонија). Имао је 64 ветрогенератора и снабдевао енергијом целу фабрику за прераду рибе.

Тада је конструисан и генератор „Радуга-1“ снаге једног мегавата. Примерак тог генератора сачуван је у Калмикији (југ Русије). Он је радио до 2014. године, а сада је запуштен.

Предузеће „Ветроэн“ је за домаћинства правило мале ветрогенераторе који су се звали „Ромашка“ („Бела рада“).

Москва, 1. јун 1986. Ветрогенератори „Ромашка“ и „Малютка“ на изложби.

Москва, 1. јун 1986. Ветрогенератори „Ромашка“ и „Малютка“ на изложби.

Михељскон Лембит, Созинов Виталиј/TASS

Неки од тих уређаја још увек се могу видети на викенд-имањима изван града, и то су углавном ветрењаче које служе за извлачење воде. „Раде даноноћно и бесплатно“, пише корисник једне такве пумпе. „Подижу воду са дубине од 8 метара из бушотине или бунара“. Он каже да је предност овог уређаја у томе што је безбедан, јер ту нема делова који би могли да се запале.

Ветрогенератор „Ромашка“ („Бела рада“).

Ветрогенератор „Ромашка“ („Бела рада“).

И. Савин/Public Domain

У СССР-у је 1989. године усвојен комплексан програм коришћења алтернативне енергије, али он није реализован јер се земља убрзо затим распала.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article

(Visited 1 times, 1 visits today)