Kako je realnost iz prodavnica demantovala politički performans predsednika Vučića?

Video-snimak na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo okružen proizvodima koji su nasušna potreba gotovo svakog domaćinstva – ulje, šećer, mleko, kafa, najavljujući njihove niže cene, već sutradan bio je glavna tema društvenih mreža, jer su građani zaključili da predsednik dugo nije ušao u prodavnicu.

Vučić je u subotu na svom Instagram nalogu govorio o novoj borbi države protiv visokih cena i „onih koji ostvaruju velike profite“, navodeći koliko cene ulja, mleka, šećera, kulen kobasice, kafe i krompira iznose trenutno, a koliko će biti nakon intervencije države.

Ali, već narednog dana, realnost iz prodavnica demantovala je politički performans sličan onom kada je najavljivana i „Bolja cena“ i „Najbolja cena“ i „jeftin parizer odličan za pravljenje sendivča“.

Građani su, istražujući cene proizvoda, otkrili i na društvenim medijima objavili da su cene koje Vučić obećava kao rezultat buduće intervencije države, već tu.

Tako je, na primer, Vučić rekao da cena ulja trenutno košta oko 200 dinara, a da bi njegova cena trebalo da padne na između 160 i 170 dinara. Međutim, na društvenim mrežama osvanula je slika da se ulje po ceni od 165 dinara već može naći u marketima.

Овај Вучић је изгубио сваки компас.

Драгом народу данас поручује да ће својим генијалним мерама цену уља, које иначе може да се набави за 164,99 динара, снизити на између 160 и 170 динара

Одавно није виђено да својим делањем неко срозава свој ауторитет на испод минимума. pic.twitter.com/cju1JLwNVK

— Владимир Павићевић (@vpavicevic) August 16, 2025

Slično je i sa mlekom. Vučić kaže da ono sada košta 155 dinara, te da bi njegova cena ubuduće trebalo da ne prelazi 130. Ali na terenu mleko je već ispod te cene.

Cena šećera, kako je naveo predsednik, trenutno je oko 112 dinara i da nakon intervencije države ne bi trebalo da prelazi 100 dinara. Na društvenim mrežama osvanulo je da se šećer može pronaći i po ceni nižoj od 95 dinara.

Na predsednikovom stolu našla se i kafa za koju je rekao da 200 grama košta oko 500 dinara i da ne bi trebalo toliko da košta, a u radnjama, kažu građani, može se naći i za oko 460 dinara.

Predsednik je za kulen kobasicu rekao da kilogram košta 2.600 dinara, te dodao da ne bi trebalo da košta više od 2.000 dinara, a na društvenim mrežama građani pišu da se može kupiti i po ceni od oko 1.600 dinara.

Predsednik nije dobro obavešten‍♂️ pic.twitter.com/BOGliB4lUO

— NenadBaletic VelikiBudo (@NenadBaletic) August 17, 2025

Građani su kroz humor i ironiju zaključili da predsednik, uprkos svojoj često isticanoj bliskosti sa narodom, očigledno odavno nije sam otišao u kupovinu i platio iz svog džepa.

I iz udruženja za zaštitu potrošača za Danas kažu da nisu sigurni koje su prodavnice bile reper za predsednikove tvrdnje.

Ukazuju da cene u velikim trgovinskim lancima, naročito u Beogradu, nisu reprezentativne za celu zemlju. Nerazumno je, ističu, zanemariti male trgovine, gde su cene neretko niže i da bi trebalo da država snižava cene u odnosu na te niže cene, a ne u odnosu na „monopolske“ cene u velikim trgovinama.

„Potrebno sistemsko rešenje, a ne jednokratne najave“

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je zatečen najavama predsednika Vučića o sniženju cena osnovnih životnih namirnica, budući da mnoge od tih cena u prodavnicama već jesu na nivou koji je predsednik najavio kao budući cilj.

„Stvarno sam zatečen. Svako od nas kada uđe u prodavnicu vidi koliko nešto košta, tako da ne znam na osnovu kojih repera su određene te cene koje je predsednik naveo“, kaže Nikolić za Danas.

On dodaje da su građani vrlo brzo reagovali i putem društvenih mreža pokazali da su mnoge od pomenutih cena redovne, a ne akcijske.

Na pitanje kako ocenjuje najavljeni model borbe protiv visokih cena, Nikolić ističe da je teško odmah doneti sud i da će vreme pokazati da li će ove mere imati, ono što je najvažnije, dugoročan efekat.

„Videćemo da li će te cene zaista biti niže i koliko dugo će se održati po tim nižim cenama u marketima. To je suština — da li je ovo samo kratkotrajan pokušaj ili nešto što može imati trajniji efekat“, kaže Nikolić.

Ukazuje da je Srbiji po pitanju problema visokih cena u marketima potrebno sistemsko rešenje, navodeći da bi pravi korak bio stvaranje stvarno konkurentnog tržišta i podsticanje ulaska velikih međunarodnih trgovinskih lanaca.

Nikolić je izneo podatak da od deset najvećih trgovinskih lanaca u Evropi, nijedan ne posluje u Srbiji.

„To je podatak koji je lako proverljiv i koji postavlja ozbiljna pitanja: zašto oni beže od nas? Zašto je tržište Srbije, najveće u regionu, za njih neprivlačno? Kada budemo imali odgovore na ta pitanja onda ćemo verovatno i uživati u svim tim benefitima razvijenog ekonomskog tržišta“, ukazuje Nikolić.

Na pitanje, da li u Srbiji postoji kontrola tržišta i cena, Nikolić upozorava da se cene u slobodnoj ekonomiji formiraju tržišno i da država ne bi trebalo da ih administrativno određuje.

„Međutim, ako dođe do ovakvog poremećaja u cenama, pitanje je šta se tada može uraditi, jer mi uglavnom reagujemo kada se nešto značajno poremeti na tržištu i pitaje je kako da vi obavežete bilo koga da on prodaje po cenama koje mu ne odgovaraju“, ukazuje Nikolić.

U tom smislu, i najnovije mere vidi više kao pokušaj „gašenja požara“ nego kao održivu politiku.

„Voleo bih, kao i svi potrošači, da na najavljene mere potraju, i da budem demantovan i da imamo tržište kakvo zaslužujemo“, kaže Nikolić.

Jedan od primera koji ilustruje neproporcionalan rast cena je mleko, dodaje naš sagovornik. Ukazuje da je najniža otkupna cena mleka 34 dinara, najviša oko 55, a da u prodaji litar mleka košta i do 120 dinara, što je gotovo četiri puta više.

„Da li je realno da cena od početka do potrošača poraste čak četiri puta? To je jedan školski primer da treba uraditi jednu dublju analizu koja bi pokazala ko koliko zarađuje u tom lancu do potrošača“, ističe Nikolić.

Prema njegovim rečima, do trgovine postoji najmanje dva do tri koraka – proizvodnja, veleprodaja, distribucija, dodajući da pojedine velike kompanije kontrolišu čitav lanac, od sirovine do prodaje, te da lako nameću cene koje im odgovaraju.

Nikolić podseća da su građani često svedoci nižih cena istih, pa čak i domaćih proizvoda, van granica Srbije. „To nema racionalno objašnjenje“, dodaje on.

Naš sagovornik ističe da se uskoro očekuje objava kalkulacija o maržama, te da bi analize, prema njegovom mišljenju, mogle pokazati ko zaista najviše zarađuje na pojedinim proizvodima i ukazati da trgovci nisu isključivi krivci za visoke cene.

„Cene u velikim trgovinskim lancima nisu reper“

Direktor Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević najave predsednika Srbije o snižavanju cena, poput ulja, mleka, šećera i kafe, vidi pre svega kao marketinški potez vezan za predizbornu kampanju.

Prema njegovim rečima, cene proizvoda koje je predsednik naveo kao cilj državne intervencije već su sada u mnogim prodavnicama niže od najavljenih, što dodatno dovodi u pitanje najavljenu borbu države protiv visokih cena.

Ukazuje i na to da su cene iz predsednikove najave verovatno pravljene na osnovu cena iz velikih trgovinskih lanaca, dodajući da one nisu reprezentativne za celu zemlju.

„Za poređenje treba videti kolike su cene u Srbiji u celini, a ne u velikim trgovinskim lancima koji kao monopolisti diktiraju cene, nego u obzir uzeti i manje trgovinske radnje gde su cene nešto niže. Međutim i cene u manjim trgovinama su uslovljene i zavise od cena koje diktiraju veliki trgovinski lanci“, kaže naš sagovornik.

Bogosavljević podseća i da su cene u Srbiji za mnoge osnovne proizvode znatno više nego u zemljama okruženja, i da je u prethodnim godinama zabeležen izuzetno visok rast cena.

„Imali smo čak i problem koji je bio zataškavan – sumnje u kartelsko dogovaranje cena između velikih trgovinskih lanaca. To nikada nije do kraja razjašnjeno“, ističe on.

Dodaje da veliki trgovinski lanci u Srbiji, umesto da obaraju cene kroz tržišnu konkurenciju, zapravo diktiraju više maloprodajne cene, što, kako tvrdi, odgovara i samoj državi.

„Apsurdno je da umesto da snižavaju cene, podižu njihov nivo. To se dešava zato što je u interesu i države da ima što veći prihod od PDV-a. U zemlji sa neodrživom proizvodnjom i potrošnjom, prioritet je da se prihoduje kroz poreze, a ne da se tržište reguliše u korist građana“, zaključuje Bogosavljević.