Како је Александар Попов направио први радио-уређај
Историја

21 јануар 2022


Валерија Пајкова

Kira Lisitskaya (Public domain; Getty Images; Центральный музей связи А. С. Попова)

Александар Попов је у Русији познат као први проналазач радија. Необично је то што је свој први радио-пријемник, детектор муња, направио готово истовремено када је италијански проналазач Гуљелмо Маркони дошао до својих чувених открића, а да притом о њима ништа није знао.

Попов је рођен у свештеничкој породици 1859. године у насељу Турјискије Рудники (данашњи град Краснотуринск) у Свердловској области. Његов отац је желео да син крене његовим стопама, па га је посао у богословију у Јекатеринбургу на Уралу да учи теологију. Послушни син је учинио шта је отац желео, али је затим направио пун заокрет и кренуо својим путем.


Sputnik

Од теологије до науке

После трогодишњих студија у Пермској духовној семинарији Попов се уписао на Универзитет у Санкт Петербургу на смер физика. Александар је од детињства био заљубљеник у науку и математику. Имао је изузетан технички ум и факултет је завршио са изузетним успехом. Млади физичар је дисертацију одбранио 1882. године. Затим се фокусирао на електротехнику и постао предавач у Минској официрској школи Руске ратне морнарице у Кронштату. Ученици те школе су били добро обучени и способни да одржавају електричну опрему на ратним бродовима. Надарени учитељ и проналазач је прочитао велики број књига од својих колега из иностранства. Посебно га је импресионирало откриће електромагнетних таласа Хајнриха Херца и тражио је практичан начин да ове таласе забележи на великим удаљеностима.


Public domain

На лето 1893. године као представник Министарства морнарице Попов је био део руске делегације на Светској изложби у Чикагу. Имао је прилику да види експерименте Николе Тесле чији је рад познавао.

Попов је 1895. године направио апарат који може да региструје атмосферске електричне појаве. Тада 36-годишњи проналазач свој изум је поставио на метеоролошку опсерваторију у Санкт Петербургу. Према Попову, могао је да детектује олују на удаљености од 50 километара и требало је да се користи за пријем сигнала из вештачки направљених извора осцилација. Наредне године Попов је у Санкт Петербургу демонстрирао свој уређај, емитујући речи „Хајнрих Херц“ Морзеовом азбуком. Кратку поруку је примио пријемник удаљен неких 250 метара. Његов рад је подстакао развој на многим новим пољима науке, укључујући радио-емитовање, радио-астрономију и телевизију, радио-метеорологију, радио-навигацију. Систем који је изумео Попов садржао је „све основне елементе комуникације који су својствени савременом концепту преноса радио-сигнала“.


Центральный музей связи А. С. Попова

Попов или Маркони

Гуљелмо Маркони, италијански инжењер и проналазач из Болоње, користио је радио-таласе да пренесе сигнале на раздаљини од неколико километара. Маркони је рад на радио предајницима и пријемницима започео у децембру 1984. године, а пријаву патента попунио 2. јуна 1896. године, односно два месеца и осам дана након Поповљевог првог радио-емитовања. Италијански инжењер добио је први патент за комуникациони систем који користи радио-таласе. 1909. године Гуљелмо Маркони и немачки инжењер Карл Фердинанд Браун добили су Нобелову награду за физику „за допринос развоју бежичне телеграфије“. Маркони је отада широм света признат као проналазач радија.

Сматра се да је режим тајности у којем је морао да ради Александар Попов у саставу Ратне морнарице спречио да овај физичар стекне светску славу као први изумитељ радија. Дискусије се воде до данас и указују да је идеја била у ваздуху и да је неко морао да је открије свету.

Прва радио-станица у Русији инсталирана је по упутствима Попова у Севастопољу на Црном мору. Током војних маневара 7. септембра 1899. године она је успоставила комуникацију са бродовима удаљеним 14 километара од обале.


Public domain

1898. почела је индустријска производња радио станица по Поповљевом нацрту у Паризу, док је Поповљева Кронштатска радионица била први произвођач радио-опреме у Русији.

1901. године Попов је постао професор физике на Електротехничком институту цара Александра III. Био је цењен због „континуираног рада на употреби телеграфије без жица на бродовима у морнарици“ и додељена му је Велика златна медаља на Светској индустријској изложби у Паризу. После његове смрти 1906. године у Русији је успостављена награда која носи његове име, а његова родна земља до данас негује наслеђе великог проналазача.


Sputnik

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article

(Visited 1 times, 1 visits today)