Novi mehanizam Evropske unije za naplatu takse na ugljenik (CBAM) predstavljaće „urgentni problem“ za srpsku elektroprivredu već od 2026. godine, sa troškovima koji se mere stotinama miliona evra godišnje, navodi se u najnovijoj analizi Fiskalnog saveta.
Studija pod nazivom „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: Hoće li CBAM biti okidač promena?“ upozorava da je energetski sektor zbog ogromnog karbonskog otiska u najnepovoljnijem položaju, dok će se industrija suočiti sa postepenim, ali značajnim rastom troškova.
Energetika pred najvećim izazovom
Za razliku od industrije, gde će se nameti uvoditi postepeno, na izvoz električne energije primenjivaće se puna cena takse od prve godine. Zbog dominantne proizvodnje iz lignita, srpska struja ima tri do četiri puta veći karbonski otisak od proseka EU.
Fiskalni savet procenjuje da „prihvatanje CBAM-a znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026-2030“. Njihova računica kaže da bi svaki izvezeni megavat-čas bio opterećen sa dodatnih šezdesetak evra.
Analiza Fiskalnog saveta razmatra i alternativne opcije, koje deluju još nepovoljnije. Jedna od mogućnosti za izbegavanje CBAM-a je potpuna integracija u evropski sistem trgovine emisijama (EU ETS) od 2030. godine.
Međutim, upozoravaju da bi ovaj scenario, bez specijalnih uslova i olakšica za Srbiju, stvorio „ogroman trošak od oko 3 milijarde evra godišnje“.
Ključna razlika je u tome što bi se taksa naplaćivala na celokupnu domaću proizvodnju električne energije, a ne samo na izvezenu količinu kao kod CBAM-a. Takav namet bi, kako se navodi, zahtevao „barem dupliranje cene struje za domaćinstva“ i bio bi „ekonomski i socijalno neodrživ“.
Industrija na udaru, ali sa prostorom za prilagođavanje
Ključni industrijski sektori poput proizvodnje gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva i cementa takođe će se suočiti sa značajnim finansijskim teretom.
Fiskalni savet procenjuje da bi „trošak CBAM-a od umerenog nivoa u 2026. od oko 46 miliona evra porastao na 150 do 200 miliona evra na godišnjem nivou u 2030.“
Iako se ne očekuje da će ovaj namet potpuno urušiti poslovanje, on će nesumnjivo smanjiti konkurentnost srpskih proizvoda. Do 2030. godine, procenjuje se da bi cene gvožđa i čelika mogle porasti za 15 do 20 odsto, đubriva za 10 do 15 odsto, a cementa za čak 50 odsto.
Domaći porez kao odgovor i izvor prihoda
Kako novac od taksi ne bi odlazio u budžet Evropske unije, Fiskalni savet kao najcelishodnije rešenje vidi uvođenje domaćeg poreza na emisije ugljenika.
Čini se da i vlasti slično razmišljaju, jer je nedavno započela javna rasprava o Nacrtu zakona o porezu na emisije. Ovaj zakon, kako je Nedeljnik već pisao, uvodi taksu od 4 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida, čime se domaćim proizvođačima otvara mogućnost da taj plaćeni iznos odbiju od CBAM takse prilikom izvoza.
Zakon predviđa i olakšice, pre svega za elektroenergetski sektor, koji može ostvariti pravo na poreski kredit od 20% vrednosti ulaganja u mere za smanjenje emisija.
Fiskalni savet procenjuje da bi ovakav porez do 2030. godine, kada bi stopa porasla na 40 evra po toni, mogao da donese oko 220 miliona evra prihoda samo od industrijskih proizvoda. Ukoliko bi se porezom obuhvatio i energetski sektor, „ukupan fiskalni prihod ovog poreza u 2030. dostigao bi 1,5 milijardi evra godišnje“.
Ključne preporuke Fiskalnog saveta
Fiskalni savet zaključuje da Srbija više ne sme da odlaže suštinske reforme. Prva preporuka je hitno uvođenje domaćeg poreza na ugljenik za industrijske proizvode, uz namenska ulaganja prihoda u zelenu tranziciju i zaštitu ugroženih građana.
Za energetski sektor, neophodni su hitni pregovori sa EU. Najbolje rešenje bio bi ulazak u evropski sistem trgovine emisijama (EU ETS), ali isključivo ako Srbija uspe da ispregovara značajne ustupke, poput prelaznog perioda od 10 godina i dobijanja 80 do 90 odsto besplatnih emisionih dozvola, ističu u studiji.
Konačno, energetska tranzicija mora postati apsolutni prioritet Vlade. S obzirom na to da Srbija gotovo izvesno neće ispuniti svoje klimatske ciljeve do 2030, neophodno je hitno delovanje kako bi se izbegli rastući fiskalni i ekonomski troškovi, kao i gubitak kredibiliteta u očima međunarodne zajednice i investitora, poručuju iz Fiskalnog saveta.
Post Views: 34
