Potpisivanje Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila, prilikom prošlonedeljne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji, bilo je tema i brojnih evropskih medija u danima koji su usledili.
Na Samitu o kritičnim sirovinama koji je održan prošlog petka u Beogradu, osim memoranduma o kritičnim sirovinama, potpisano je Pismo o namerama sa nekoliko vodećih evropskih automobillskih koncerna. Briselski Politiko niz potpisanih sporazuma nazvao je litijimskim ugovorom duboko nepopularanim u zemlji i sklopljenim uprkos zabrinutosti za životnu sredinu, koji bi koristio proizvođačima automobila kao što su Mercedes-Benc i Stelantis.
Dodaje da sporazumi EU i evropskim proizvođačima automobila daju ekskluzivni pristup srpskom litijumu i otvaraju put za izgradnju jednog od najvećih rudnika litijuma na kontinentu.
Prema pisanju Politika, projekat je posebno nepoželjan zbog percepcije da bi električni automobili proizvedeni sa njegovim litijumom koristili isključivo građanima EU, ostavljajući Srbiju, zemlju kandidata sa neizvesnim izgledima za punopravno članstvo i ozbiljnim problemima zagađenja, bez koristi.
Viktor Berishaj, viši službenik za politiku u nemačkoj fondaciji EuroNatur, rekao je da, uprkos regulativi EU koja nalaže da rudarske aktivnosti u trećim zemljama budu podvrgnute temeljnim inspekcijama kako bi se smanjio njihov uticaj na životnu sredinu, „Srbiji trenutno nedostaje neophodan zakonodavni i regulatorni okvir da ispuni ove stroge zahteve“.
Politiko podseća i da je protivljenje projektu, koje je uključivalo blokade puteva širom zemlje i hiljade demonstranata na ulicama, bilo toliko snažno da je uprkos potpisivanju sporazuma sa Rio Tintom 2020. godine, vlada na kraju odlučila da otkaže planove za izgradnju rudnika u januaru 2022, ali da je Vlada Srbije, nakon što je obezbedila još jedan mandat na decembarskim parlamentarnim izborima,odlučila da projekat ponovo oživi i legitimiše ga „predajom štafete“ Ustavnom sudu, koji je vladinu odluku da zabrani projekat Jadar 11. jula proglasio neustavnom.
Bugarski Telegraf osvrnuo se na komentare profesora Univerziteta u Gracu Florijana Bibera, koji je na društvenoj mreži Iks napisao da su SAD i Nemačka menjale demokratiju, vladavinu prava i evropsku perspektivu na Balkanu za litijum.
„U Srbiji nema nezavisnih institucija ili medija sa nacionalnom frekvencijom, nema prostora za kritičko građansko društvo. Dakle, nema garancije da će rudarski projekat biti u skladu sa srpskim (da ne pominjemo EU) standardima“, naveo je Florijan Biber.
I on se osvrnuo na masovne proteste koji su zaustavili, kako je naveo, prvi pokušaj iskopavanja litijuma 2021. godine.
„Sada EU i Nemačka, posle izborne prevare i pogoršanja vladavine prava, otvoreno podržavaju taj projekat. Poruka će se čuti širom Zapadnog Balkana. Dogovor koji koristi Evropskoj uniji važniji je od vrednosti. Sa takvim pristupom, proširenje EU je mrtvo“, zaključio je on.
Bugarski Telegraf podseća i na pisanje Fajnenšel tajmsa koji je naveo da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić spremao 2022. da da zeleno svetlo koncernu Rio Tinto za eksploataciju najvećeg nalazišta litijuma u Evropi, ali da je nakon masovnih protesta projekat je zamrznut, da bi u julu Ustavni sud Srbije opet otvorio put za projekat.
Da je potpisivanje sporazuma o eksploataciji litijuma u Srbiji imalo veoma oštre reakcije, ocena je i grčke Alfa TV, koja podseća na proteste građana. Dodaju da analitičari komentarišu da Vučić ucenjuje Brisel za ulazak zemlje u Evropsku uniju i ističu da je projekat štetan po zdravlje stanovnika i da će uništiti ekosistem i poljoprivrednu proizvodnju.
Prema pisanju Alfa TV, cilj Evropske unije je da bude nezavisna u proizvodnji litijuma, odnosno da više ne zavisi od Kine, bar kada su u pitanju baterije za električna vozila.
