Kako Dojče vele piše o američkim sankcijama NIS-u

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) izazvale zabrinutost u Srbiji: povratak prodaje benzina na ulicama, ili bezrazložna panika?

Sankcije NIS-u naišle su na prilično emotivne reakcije u Srbiji, jer su još uvek sveže slike devedesetih kada se benzin kupovao u plastičnim flašama na ulici, i kada je metalni kanister od 20 litara bio prisutan u svakoj kući. Mišljenja oko posledica sankcija se ipak razlikuju. Teško je pronaći nekoga ko ne upozorava da će ove sankcije svakako uticati na finansije Srbije, i na snabdevanje naftom i njenim derivatima, ali se istovremeno navodi da se slike sankcija iz vremena Slobodana Miloševića ipak neće ponoviti. Pojedini analitičari smatraju da će se posledice sankcija pre svega osetiti kroz cenu goriva za građane, ali ima i onih koji misle da će sankcije NIS izazvati čitav niz lančanih reakcija koje će uticati na celokupnu privredu. Dugoročnije i generalno se predviđa pad prihoda, rast cena, ali i šverc.

Mađarska strana obaveštava da će kompanija MOL povećati svoju isporuku nafte Srbiji, ali isto tako i navodi da to verovatno neće moći da u potpunosti zameni isporuke preko Hrvatske.

Vlasti navode da zalihe nafte postoje za svega nekoliko meseci. Pitanje koje se takođe nameće je zašto je srpska strana prilično pasivno dočekala ovakav razvoj događaja, jer se za pretnju sankcijama znalo već mesecima. Možda to ipak i nije bilo toliko neočekivano, jer se umesto rešavanja ovog važnog problema vlast bavila represijom i progonom studenata i građanskih aktivista.

Srpska strategija – „neće valjda“

Mislim da se i ovog puta vlast odlučila za strategiju „neće valjda“, ističe za DW Milan Ćulibrk, urednik nedeljnika Radar:

„Svaki put kada je taj rok produžavan mi smo saznali da se ništa nije dešavalo u međuvremenu, i evo sada saznajemo da imamo rezerve sirove nafte da rafinerija radi do kraja meseca, i da ne znamo šta će biti posle toga. Možda se očekivalo da će Rusi pristati da prodaju svoj deo, ali mislim da je od početka bilo jasno da to neće uraditi, dok su Amerikanci jasno stavili do znanja da očekuju da se ruski udeo u NIS potpuno ukine“, upozorava naš sagovornik.

Srbija u ruskom zagrljaju

Ekonomista Saša Đogović primećuje da je „to sada već ustaljena praksa režima u Srbiji da probleme guraju pod tepih, i da očekuje da će se kupovinom vremena oni nekako sami rešiti“:

„Suštinski je problem što Srbija nema jasnu spoljnu politiku. Sada taj manipulativni prostor više ne postoji. Rusiji je NIS služio kao jedna dobra finansijska baza za njihove bezbednosno- političke operacije i za medijsku propagandu na području Balkana. Zbog toga ona i ne želi da proda NIS, jer je on važno sredstvo hibridnog rata, a Srbija je dobila šansu da se iščupa iz tog čvrstog ruskog zagrljaja, ili da ostane u ovom položaju koji šteti građanima i privredi ove zemlje“, kaže Đogović za DW.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nacionalizaciju NIS-a navodi kao poslednju opciju, i stoga Milan Ćulibrk skreće pažnju na jedan neizvestan period, „ u kome se može očekivati sve više cisterni na putevima Srbije iz raznih susednih zemalja. Dodatni problem je što Srbija još uvek nema gasni aranžman i to joj dodatno vezuje ruke da nešto uradi bez pristanka Rusije, jer ide zima a gas nam je preko potreban. Tako je Vučić, koji se hvali prijateljstvom sa svetskim liderima, od jednih dobio sankcije, drugi te sankcije nisu sprečili, a od Brisela je dobio smanjenje kvota za izvoz čelika od čega će nas tek boleti glava“, napominje Ćulibrk.

Pitanje je sada da li će Srbija štititi svoje interese, ili interese neke druge strane, dodaje Saša Đogović, „jer vi ćete sada imati problem i sa postojećim investitorima, a kamoli sa investitorima koje bi tek trebalo da privučete u situaciji kada imate nesigurno stanje sa snabdevanjem energentima“.

Vučičeve dečačke igrarije

Uvođenje sankcija je ponovo postalo prilika za nadmudrivanje sa Hrvatskom, iako pojedini novinari smatraju da je reč o običnoj predstavi, i da srpska i hrvatska vlast zapravo sasvim dobro sarađuju. U svakom slučaju, hrvatska strana je navela da želi da kupi NIS, što je izazvalo naizgled besnu reakciju Aleksandra Vučića, koji je zapretio da će kupiti i JANAF i Hrvatsku elektroprivredu (HEP), i to za 50 posto više od bilo koje druge ponude.

„To je jedna detinjasta izjava, koja bi trebalo da pokaže neku moć i bogatstvo, a pri tome je Srbija u ćorsokaku i čeka nekakav ishod pregovora Rusa i Amerikanaca“, ocenuje Ćulibrk.

Saša Đogović napominje da se „Hrvatska uvek uključuje kada je potrebno uticati na rejting, i to je postala neka vrsta rutine. Ali, ako pričamo o situaciji da se Rusi odluče na prodaju svog dela, prva bi tu zainteresovana trebalo da bude Srbija. Svakako da značajan deo poslovanja JANAF-a zavisi od poslovanja NIS-a, i nije ništa sporno da izrazi interesovanje za kupovinu određenog broja akcija. To bi čak bila dobra sinergija, jer bi mogla dovesti do nešto niže cene transporta, i tu bi umesto ovih emotivnih momenata trebalo racionalno razmišljati“, smatra Saša Đogović.

Sankcije – jeftine za Rusiju, skupe za Srbiju

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko izjavljuje da je NIS dobro pripremljen za sankcije koje su usledile, i da Rusija neće okrenuti leđa Srbiji.

Milan Ćulibrk ne sumnja da je tako, i dodaje da su „Rusi spremni da stave ključ u bravu rafinerije u Pančevu, i da to traje dok traju sankcije. Oni su na to spremni, ali ja pitam da li su potrošači u Srbiji spremni da nakon četiri meseca odu na pumpu a tamo nema goriva. Ne plašim se stoga ja za njih, jer postoje pretpostavke da oni to ne bi prodali ni za deset puta veći novac nego što su uložili u NIS. Pitanje je sada za vlast šta će da uradi ako se nakon tog perioda ispostavi da ne može da obezbedi ni polovinu potreba za domaću industriju i građane“, upozorava Ćulibrk.

Čitava situacija pokazuje krah spoljne politike Srbije, napominje Saša Đogović, „čiji je jedini cilj bio da se što duže ostane na vlasti, da se ne dira uspostavljeni sistem vrednosti, da nema nekih oštrih kritičkih tonova iz EU i Amerike, a da se sa druge strane otvori prostor Rusiji za bezbednosno, energetsko i medijsko delovanje. Na taj način smo se sve više udaljavali od evropskih standarda, i interesi Srbije su pri tome postali potpuno sporedni“, zaključuje Đogović za DW.