Kakapo: Debeljko među papagajima koji može da živi skoro 100 godina

Ova noćna, neleteća vrsta papagaja, poznata kao kakapo, može se naći isključivo na Novom Zelandu – tačnije na ostrvima Kodfiš, Mod i Litl Berijer. Njeno ime na jeziku Maora znači „noćni papagaj“, što odgovara njenim navikama – aktivna je isključivo noću.

Kakapo je pravi neobični šampion među pticama: ne može da leti, ali može dugo da hoda i izuzetno je spretna u penjanju.

Ima okruglasto telo, lice koje podseća na sovu i snažne noge.

Mužjaci mogu da narastu i do 64 cm dužine i teže skoro 4 kilograma, što ih čini najvećim papagajima današnjice.

Osim veličine, ističu se i dugovečnošću – mogu živeti i do 90 godina.

Kakapo je vegetarijanac i ishrana mu zavisi od godišnjeg doba – jede korenje, plodove, semenke, pupoljke, mlade izdanke biljaka, gljive i mahovine. Kada osete opasnost, ove ptice se potpuno ukoče, a njihovo zeleno, šareno perje savršeno ih kamuflira u šumi.

Muške jedinke imaju karakterističan, prijatan miris koji naučnici opisuju kao „slatkast i biljni“ – pretpostavlja se da igra ulogu u privlačenju ženki.

Inače, kakapo je jedini papagaj koji koristi tehniku udvaranja poznatu kao „lekovanje“ – mužjak iskopa plitku udubinu u zemlji i iz nje emituje niske zvuke poput tubnog „bum-bum“, koje povremeno prekida visokim „čing“. Ove serenade traju satima, često tokom dva-tri meseca, noću, piše Live Science.

Zanimljiv kuriozitet zabeležen je 1990. kada je poznati pisac Daglas Adams opisao kako je jedan kakapo pokušao da se pari sa šeširom koji je rendžer ostavio na zemlji, a poznata je i priča o ptici Siroku koja je uporno pokušavala da se pari s ljudskim glavama. Naučnici su zbog toga čak napravili posebnu „ejakulacijsku kacigu“ za prikupljanje semena.

Kakapo se razmnožava samo jednom u dve do četiri godine, i to isključivo kada drvo rimu daje bogat rod bobica – plodova bogatih kalcijumom i vitaminom D, neophodnih za nošenje jaja i razvoj mladunaca.

Nekada ih je bilo na hiljade širom Novog Zelanda, gde nisu imali prirodne neprijatelje. Međutim, s dolaskom Polinežana pre oko 700 godina i kasnije Evropljana, broj kakapo ptica drastično je opao. Krčenje šuma i uvođenje predatora poput pacova, mačaka i kuna gotovo su ih istrebili.

Tek sedamdesetih godina prošlog veka otkrivena je mala preostala populacija. Zahvaljujući upornom radu zaštitnika prirode, kakapo su preseljeni na tri ostrva bez predatora, gde i danas žive.

Danas ih ima svega oko 240 jedinki i vrsta se i dalje vodi kao kritično ugrožena.