Кад су Руси чекали Нову годину у марту и септембру?
Култура

31 децембар 2021


Георгиј Манајев

Russia beyond; Public domain

Током своје историје Русија је користила разне календаре па је и руска Нова година падала у четири различита датума!

Први јануар није у Русији увек био празнични дан. Званично је то постао 23. децембра 1947. године када је Врховни Совјет СССР-а издао указ „О проглашавању 1. јануара за нерадан дан“. Пре тога су Руси тог првог јутра у Новој години морали да иду на посао. Али ни то јутро није у Русији увек било прво новогодишње јутро јер су раније Руси Нову годину чекали у септембру, а још раније – у марту!

Зашто је у старој Русији Нова година падала 1. марта?

У старој Русији Нова година је почињала 1. марта. Зашто управо тога дана? Историчари још увек не знају то са сигурношћу. Прва претпоставка је да се то десило само зато што у марту почиње пољопривредна година. Друга претпоставка је да су пре примања хришћанства Руси на неки начин прихватили 1. март као први дан Нове године по староримском календару у коме је било 10 месеци, а март је био први.

 „Крштавање Русије“

„Крштавање Русије“

уметник Виктор Васњецов

Када су Руси 988. године примили хришћанство први дан Нове године је задржан јер је Кијевска Русија почела да користи византијски календар, а Византијска империја, одакле је хришћанство пренето у Русију, користила је календар који је настао 353. године у Константинопољу (Цариград, данас Истанбул) и звао се византијска, тј. цариградска ера.

Тај календар почиње да броји време од стварања света. Према Септуагинти (најпознатији познати грчки превод Библије) то се догодило 5508 година пре Христовог рођења. Отприлике од 7. века византијска Нова година почиње 1. марта и то је управо одговарало Русима. Њихова прва година по византијском календару је била 6946. Међутим, исте године је Византијска империја преместила почетак године на 1. септембар.

Зашто је Нова година пребачена на 1. септембар?

Од 10. века од 1492. године у Русији су постојале две Нове године – једна је падала 1. септембра, а друга 1. марта. У свакодневном животу Нова година се чекала у марту. Септембар је коришћен за датирање званичних докумената као што су споразуми, договори и потврде, а што је још важније, православна црква је славила Нову годину 1. септембра као што је то било у Византијској империји.

Флавије Јулије Констанције

Флавије Јулије Констанције

Jebulon

Међутим, 1492. година је била заправо 7000-7001. година од стварања света. Према многим пророчанствима која су крајем 15. века колала у руском (веома сујеверном) друштву, очекивало се да ће управо те године доћи Антихрист и да ће бити крај света. Велики број Руса, чак и најблагороднијих и најобразованијих, веровао је у та пророчанства. Марија Јарославна, мајка Великог московског кнеза Ивана III, послала је 1. септембра 1477. године 495 рубаља (што је огромна сума, одрасло ждребе је током 1470-их коштало 6-10 рубаља!) као прилиг у Кирило-Белозерски манастир. „Прилог је дат с тим да се монаси непрекидно моле Богу за московске кнезове током 15 наредних година, тј. тачно до 1. септембра 1492. године“, пише историчар Николај Борисов.

Већина Руса је веровала у крај света. Извори показују да је 1492. године склопљено знатно мање трговачких уговора него 1491. или 1493. године. Па ипак, московски православни јерарси и представници цивилне власти већином нису озбиљно схватили та пророчанства. Дмитриј Траханиот, грчки дипломата и теолог који је био у служби код кнеза Ивана III, истицао је у својим писмима да ни Христос, ни пророци, ни светитељи нису говорили да ће крај света наступити када се наврши 7000 година од стварања света, те да су то само људска нагађања. Апсолутна истина садржана је само у речима Господа Исуса Христа: „А о дану том и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам“ (Мт. 24, 36).

И заиста, 1. септембра 1492. године (или 7001. године по византијском календарском систему) није се догодило ништа „есхатолошки“ значајно. Уместо тога, Московскисабор православне цркве је донео одлуку да Нова година почиње тога дана и та одлука је имала политичке разлоге.

Наиме, 40 година раније (1453) Османлијско царство је заузело Константинопољ, а 1472. године велики кнез московски Иван III оженио се Софијом Палеолог из рода последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Двадесет година касније Иван III је прогласио 1. септембар за почетак Нове године и тиме упутио свету јасну поруку да сада, после пада Византије, само Московска држава може бити права побожна православна земља. Ту политичку и верску концепцију која је касније постала позната као „Москва – Трећи Рим“ развијали су наследници Ивана III на московском престолу.

Зашто је Петар Велики преместио Нову годину на 1. јануар?

Комплетно издање грчке Библије, Венеција, 1518. Издавач Алдино Прес. Библиотека Лауренциана.

Комплетно издање грчке Библије, Венеција, 1518. Издавач Алдино Прес. Библиотека Лауренциана.

Sailko (CC BY 3.0)

Нешто више од 200 година (1492-1699) руски народ је заједно са Руско православном црквом славио Нову годину 1. септембра. Та традиција се укоренила у руском друштву.

Са друге стране, Европљани су живели по другачијем календарском систему, најпре по Јулијанском календару (познатом као „стари стил“), а почев од 1582. по Грегоријанском календару који се и данас користи (познат као „Нови стил“). Оба ова календара почињу од Христовог рођења а не од стварања света. По њима је било лакше рачунати време него по византијском календару, а година је почињала 1. јануара а не у марту или септембру.

Петар Велики је сматрао да је међународна трговина један од кључних фактора у развоју Русије. Он је сагледао да Руси ради успешне трговине са Европом морају више да личе на Европљане и да познају стране језике, а поред тога морају да имају и Нову годину као Европљани.

Различити датуми Нове године стварали су проблем. У Европи је почетак септембра био типичан радни месец када су склапани трговачки послови и потписивани уговорим док се у Русији у то време славила Нова година и одмор је трајао недељу и више дана. За Петра Великог то није било најбоље решење, пре свега у финансијском смислу.

Због тога је он 19. децембра 7208. године (по византијском календару) издао указ да после 31. децембра 7208. следи 1. јануар 1700. године. Тако је 7208. година у Русији била веома кратка – трајала је само четири месеца, од септембра до децембра.

Руски кнез Иван III.

Руски кнез Иван III.

Public domain

У истом указу Петар је дао препоруке како да се слави Нова година „на европски начин“. Написао је да после молитве треба украсити кућу и врата гранчицама бора, јеле или смреке, и да људи једни другима честитају нову годину и ново столеће.

Људима високог рода је наређено да организују празничну паљбу из мањих топова, мускета и било ког доступног стрељачког оружја. Цар је такође препоручио да људи од 1. до 7. јануара слободно испаљују ракете и пале у двориштима празничне ватре.

Бољшевици прихватају Грегоријански календар

Петар, међутим, није прихватио Грегоријански календар у својим реформама јер га је створио католик, папа Григорије XIII, а руска православна црква је у то време била оштро супротстављена католицизму. Руска црква се придржавала Јулијанског календара. Стога се руски календар од 1700. до 1918. године разликовао од европског и та разлика је била нешто већа од 10 дана.

Совјетска Русија као нова држава је 1918. године прихватила Грегоријански календар. У то време је разлика између јулијанског и грегоријанског календара износила 13 дана. Лидер бољшевика Владимир Лењин потписао је 26. јануара (по јулијанском календару) 1918. указ којим се у Русији уводи Гргоријански календар тако да је после 31. јануара по старом стилу уследио 14. фебруар по новом стилу. Као и Петар Велики, Лењин је „избацио“ неколико дана из руске историје. Додуше, Петар Велики је избацио неколико месеци.


Public domain

Тако је Русија најзад почела да живи по истом календару као и већи део света. Руска православна црква је сачувала јулијански календар. Због тога црквена нова година и даље почиње 14. јануара. Али то није све. У богослужбеним књигама Руске православне цркве сачуван је годишњи циклус по коме нова година почиње 1. септембра по јулијанском, односно 14. септембра по грегоријанском календару.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article