Južni vetar za evrozonu: Ko održava privredni rast?

Ekonomija u evrozoni stagnira, uglavnom zbog slabosti Nemačke. Ali, jug se probudio. Dobre vesti stižu iz Portugalije, Španije i Grčke. Zašto je to tako?

Pre samo nekoliko godina, Portugaliju, Italiju, Španiju i pre svega Grčku, severni Evropljani često su nazivali „problematičnom decom“ Evropske unije i evrozone. Međutim, španski premijer Pedro Sančez nedavno je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izrazio uverenje da to više nije slučaj: „Mi na jugu takođe možemo da doprinesemo rešenjima zajedničkih problema.“

On je govorio o mogućnosti veće proizvodnje i izvoza čiste energije (u Španiji je to uglavnom solarna energija) u energetskoj krizi nakon ruske invazije na Ukrajinu. Na taj način, prema Sančezu, Španija bi trebalo da postane „najbolja ekonomija na svetu“.

Nemačka sve više zaostaje

Iz panevropske perspektive, međutim, situacija ne izgleda nimalo ružičasto: privreda u evrozoni stagnira. Zajednički bruto domaći proizvod (BDP) u poslednjem kvartalu 2024. ostao je na nivou prethodnog, odnosno jesenjeg, saopštio je krajem januara statistički zavod EU, Evrostat. U letnjem tromesečju rast je u zemljama evrozone bio 0,4 odsto.

Mnogi stručnjaci se slažu: glavni razlog za to je već duže vreme slabost Nemačke kao najveće evropske ekonomije. U Nemačkoj je BDP u četvrtom kvartalu, ali i tokom čitave 2024. godine, smanjen za 0,2 odsto. „Nemačka sve više zaostaje“, kaže Aleksandar Kruger, glavni ekonomista banke Hauk Aufhojzer Lampe Privatbank.

Nema dovoljno para za kompletan voz

Najveća privreda evrozone slabi, a nekadašnja „problematična deca“ s juga Evrope sada se pitaju da li bi u budućnosti oni mogli da preuzmu ulogu lokomotive, kada je u pitanju privredni rast? Ekonomista Gabrijel Felbermajr to ne vidi na taj način. On je direktor Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja (WIFO) i za DW kaže: „Ne, oni to ne mogu, jednostavno su ekonomski suviše mali za to.“

Nemačka i Francuska, prema Felbermajru, „već čine više od 50 odsto BDP-a evrozone. Tom industrijski jakom severnom bloku moraju se pridodati i zemlje poput Austrije, Slovenije, Slovačke i Holandije.“ I nisu samo one pogođene: „I zemlje EU koje nisu u evrozoni, posebno Češka, a donekle i Poljska, takođe pate od slabosti industrijskog jezgra Unije.“

Visoke cene energije

Šta je to što „južnjake“ čini tako jakim, a inače jaki ostatak Evrope tako istrošenim i starim? Za ekonomistu Hansa-Vernera Zina, bivšeg šefa minhenskog Ifo-instituta, odgovore treba tražiti u spoljno-političkim razlozima, ali i u unutrašnjopolitičkom pozicioniranju: „Nemačka je poslednjih godina u velikoj meri patila zbog krize s energentima, koja je izazvana kombinacijom rata (u Ukrajini) i nestašice energije, što je pak sama izazvala.“

On posebno žali zbog namera da se s fosilnih goriva što brže pređe na zelene izvore energije. Tako su „EU i Nemačka izgubile osećaj za meru. Rezultat tih intervencija doveo je do toga da naša zemlja sada ima najviše cene struje u svetu.“

Zin za DW ocenjuje da zbog toga „posebno pati hemijska industrija“. Vodeća nemačka automobilska industrija takođe je pod velikim pritiskom: „Pravila o potrošnji goriva i emisijama CO2, koja je postavila EU, lišila su automobilsku industriju njene konkurentnosti.“

Prednosti lokacija na jugu

Slično mišljenje deli i Gabrijel Felbermajr. U zemljama juga Evrope turizam i poljoprivreda igraju veću ulogu, dok je „značajno manji udeo onaj koji se odnosi na industrijsku proizvodnju. Više cene energije širom Evrope, trgovinski ratovi, izazovi dekarbonizacije – sve to jednostavno manje utiče na jug, nego na sever.“

Osim toga, imaju i prednost „za koju su same zaslužne“: od 2010. godine zemlje juga Evrope imaju niže stope inflacije od severnih. „To je doprinelo njihovoj konkurentnosti. Reformski napori nakon dužničke krize u evrozoni urodili su plodom. To se može reći kako za Grčku, tako i za Španiju i Portugaliju.“

A onda još Tramp

Svetla na kraju ekonomskog tunela nema na vidiku. Glavni ekonomista Komercbanke Jerg Kremer kaže: „Duboka strukturna kriza u industriji i Trampove pretnje Evropi carinama, sve vuku nadole. To posebno teško pogađa izvozno orijentisanu Nemačku.“

„Za sada nema znakova oporavka“, potvrđuje Sebastijan Dalijen, direktor Instituta za makroekonomiju i istraživanje poslovnog ciklusa (IMK). On navodi različite razloge za pad nemačke privrede, među kojima su „agresivna industrijska politika Kine, koja vrši pritisak na izvoz, kao i kamatne stope Evropske centralne banke, koje su i dalje relativno visoke s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju i koje usporavaju investicije“.

Ostaje nada da je uvid u realno stanje prvi korak ka poboljšanju. Čini se da je nemačkiministar privrede Robert Habek (Zeleni) došao do te spoznaje. On je na nedavno završenom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao: „Mi smo u izvesnom smislu prevideli da ovo nije kratkoročna, već strukturna kriza.“ Zato se mora, kako kaže „ponovo osmisliti zajednički poslovni model“.

Ono što je sada potrebno

Evropska komisija ipak u 2025. očekuje blagi ekonomski oporavak u evrozoni i rast od 1,3 odsto. Evropska centralna banka, za koju stručnjaci vjeruju da je blizu smanjenja kamatnih stopa, verovatno će preduzeti dalje korake snižavanja tokom godine.

Gabrijel Felbermajr ne smatra da je trenutni odnos snaga između severnih i južnih zemalja neuobičajen: „Ponekad prednjači industrijski jak sever, pa onda opet južne zemlje koje imaju jake uslužne delatnosti. Ništa drugačije nije ni u drugim velikim ekonomijama, kao što su SAD.“

Ključno je da „sever gura napred neophodne reforme za veću konkurentnost, ali i da jug ne posustaje. Takođe je važno da se unutrašnje tržište, koje je i sredstvo za balansiranje pojedinačnih regiona, ponovo ojača“, zaključuje Felbermajr.