Na sednici Vlade Srbije 11. septembra smenjen je Jugoslav Pantelić sa mesta direktora Jugoslovenske kinoteke. Iako je Panteliću istekao mandat, mnogi su razlog za smenu ipak videli u njegovoj saradnji sa studentima na Blokadnom Festu, ali i u gostovanju „nepodobnih“ autora na promocijama digitalno restauriranih klasika srpske kinematografije, dodeli nagrade takođe nepodobnom glumcu i režiseru… Iako je u prvim godinama njegovog mandata bilo onih koji su ga stavljali pod odrednicu „režimski“, tek je po smeni Pantelić dobio glasna i jasna priznanja za ono što je uradio u svom mandatu za srpski film. Pre godinu i nešto Jugoslav Pantelić je prestao, nakon deset godina, da bude umetnički direktor i selektor FEST-a.
Voleo sam oduvek njegovu duhovitost još od dana kada smo se upoznali na radiju Studio B. Ta duhovitost probija i dok pričamo pre i posle ovog intervjua u kojem je, iz poštovanja prema Kinoteci, želeo da persiramo jedan drugome.
U prvoj izjavi nakon odluke da ne budete više direktor Jugoslovenske kinoteke rekli ste da niste iznenađeni. Oni koji ne vide ništa čudno opravdavaće time da vam je prošao mandat, oni drugi videće u svemu isključivo političku odluku?
I verovatno će biti u pravu i jedni i drugi. Formalno obrazloženje jeste istek mandata. S druge strane, moj mandat je istekao pre godinu i po dana, nakon čega sam od tadašnjeg Upravnog odbora odabran na javnom konkursu. Ministarstvo se prema tome nikada nije odredilo, a odluka o smeni dolazi u trenutku velike društvenopolitičke krize, nakon štrajkova u Jugoslovenskoj kinoteci ili saradnje Kinoteke sa studentima na Blokadnom Festu, što vodi u pravcu ovog drugog tumačenja, da je odluka o smeni političke prirode.
Da li je i ova vaša smena pokazala da ulazimo u vreme kada nema mesta za, da profano i glupo nazovemo, neopredeljene i da je sada jasno povučena crta i da u ovom izuzetno turbulentnom periodu zemlje nema mesta u državnim ustanovama za one koji bi samo profesionalno da rade, za eksperte?
Treba razlučiti lična politička uverenja i funkciju koju obavljate, koliko je to moguće, naravno. U tom smislu, pozicija direktora Jugoslovenske kinoteke, na primer, podrazumeva da vam umetnički, a ne političko-ideološki kriterijumi, budu neprikosnoveni. Što se tiče ličnih uverenja, iako nisam član nijedne stranke, neopredeljenost mi nikada nije bila bliska.
Kako to da smo u nekadašnjoj Jugoslaviji imali kulturne ustanove i institucije na čijem čelu su bili ljudi od kojih se nije tražilo da poderu pantalone sedeći na sednicama i kongresima Saveza komunista već su mogli da se bave onim što najbolje znaju, FEST-om, BITEF-om?… Kao da je tada bilo lakše držati se dalje od zvanične politike, jasne podrške establišmentu?
Prvo, nisam siguran da je to istina. Drugo, treba imati u vidu da se radi o potpuno različitim sistemima. U vremenu o kome govorite bilo je normalno da postoje nekakva tela koja se bave cenzurom i slično. S druge strane, poredak takozvane liberalne demokratije očigledno ima velikih manjkavosti, i to na planu pojmova koji stoje u njegovom imenu, tj. slobode i demokratije. To su očigledno nekakvi politički paradoksi, o kojima valja razmišljati, ali to prevazilazi okvire ovog intervjua.
Oni koji bolje pamte naći će podobne ljude u kulturi u svim našim prethodnim vlastima unazad decenijama; ko je dobijao filmove, postavljan na mesta i da je ovo što se sada dešava samo posledica neprekidnog upliva politike u kulturu. Da kod nas kultura nikada nije mogla da se skroz iščupa iz zagrljaja politike.
Poređenje sa prošlim vremenom nas može odvesti u pravcu relativizacije datog trenutka. Bitno je da pokušamo da razdvojimo kulturnu politiku, koja podrazumeva određeno usmeravanje kulture „sa vrha“ i koja postoji u svakom društvu, od malignog uplitanja politike u kulturu. Kulturna politika ne bi trebalo da podrazumeva represiju, cenzuru, ukidanje pluralizma i razmene mišljenja. Ona društva koja su to shvatila, vode zreliju kulturnu politiku i ne plaše se da u nju inkorporiraju glasove koji mogu biti i kritični prema vladajućem kursu.
Da li ste se preispitivali i pomislili da je na odluku o vašoj smeni uticala i vaša podrška studentima, večeri u kojima su slavljeni restaurirani filmovi autora koji nikako nisu podobni?
Naravno da jesam, to i ne iziskuje neko veliko preispitivanje, već je dovoljno da saberete dva i dva. Studentskih aktivnosti sam se već dotakao pri početku intervjua, a što se tiče autora koji se, iz ugla vladajuće politike, smatraju „nepodobnima“, takođe sam donekle već odgovorio kada sam rekao da je dužnost nekoga ko je na čelu institucije kulture da se vodi prvenstveno umetničkim kriterijumima, bez obzira na eventualne posledice.
Ono što bi se profano nazvalo stručnom javnošću, ali i mnogi ljudi koji prate film, odaju vam priznanje za velike stvari koje ste uradili za Kinoteku i domaći film. Od digitalne restauracije klasika srpske kinematografije, „Naš muzej filma“, legata, filmskih ciklusa koji su privlačili publiku… Ali kao da ta priznanja najviše stižu sada kada ste smenjeni?
Postoje tu i mnoge druge bitne stvari koje široj javnosti nisu vidljive ili dovoljno atraktivne, kao što je Zakon o filmskom i ostalom audiovizuelnom nasleđu, koji je prvi takav zakon kod nas. Ali pošto sam dobar deo života proveo u medijima, svestan sam da sud javnosti često nije u skladu sa stanjem stvari, a ako priznanja, kao što kažete, stižu sada, možda i nisam loše prošao, s obzirom na to da umeju da stignu i prekasno.
U godinu dana ste prestali da budete na čelu dveju velikih kulturnih institucija, Kinoteke ali i FEST-a. Menjali ste i FEST uvodeći takmičarski program. Neko je to smatrao greškom verujući da FEST treba da bude smotra, The Best of svetske produkcije, ali kasnije se pokazalo da je dosta regionalni karakter takmičarskog programa doprineo nekom novom životu FEST-a. Kakva je budućnost ovog festivala?
Budućnost FEST-a, bojim se, nije svetla. Ovo pitanje je za mene pomalo i passe, jer imam utisak da je izostalo interesovanje javnosti dok je od toga moglo biti neke pomoći. Recimo, kada je moja nastojanja da sačuvam FEST prepoznao žiri i na zatvaranju 51. izdanja festivala pročitao saopštenje u kome mi izražava podršku i upozorava da je stanje alarmantno, to niko od medija nije preneo. Svedoci smo činjenice da se ove godine FEST odlaže unedogled, do mere da to sve deluje tragikomično, što verovatno i jeste cilj: da se naš najznačajniji filmski festival pretvori u predmet podsmeha. U tom smislu, studentski Blokadni Fest računam kao regularni i smatram da je to značajno, zbog smisla i simbolike, održavanja kontinuiteta i eventualne budućnosti.
Sećam se vašeg samog početka, ne baš „Prekobrojnog časa“ na Studiju B, ali „Fontane želja“ na istoj stanici gde su slušaoci, slušateljke obožavale vas skoro slično zvezdama čije su pesme tražili u tada popularnom radio-programu Studija B, npr. Duran Duran… Šta ste tada zamišljali da će kao velikoj radijskoj zvezdi da vam se dogodi u karijeri? Da li ste uopšte dobacivali u planovima do FEST-a i Kinoteke?
Nije mi lako da se u ovom momentu vratim toliko daleko u prošlost, ali svakako su Studio B, FEST i Kinoteka tri ključne tačke mog profesionalnog života zasada. S tim što želim da verujem da Kinoteku ne čeka sudbina prva dva.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 0
