Juče je Srbija slavila Dan državnosti… Sretenje koje ćemo dugo pamtiti po ordenju koje je predsednik podelio fenomenalnim glumcima koji su uspešno igrali objektivne novinare, rukovodioce, poslanike, preduzetnike, čak je odlikovana i jedna banka.

Pored amaterske glumačke postave, zlatnom medaljom za zasluge u oblasti kulture i promocije Srbije u svetu nagrađen je i jedan profesionalni glumac – Džoni Dep.

Zanimljiv osvrt na Sretenje 2022. godine napisao je Milan Charlie i njegov tekst prenosimo u celosti:

Subjektivni osećaj – najgori dan od dolaska Vučića na vlast, tako da onima sa restlovima optimizma ne preporučujem da se upuštaju u dalje čitanje.

Iz Orašca, uz strane goste samo iz Arabije, srpskom narodu u Srbiji obratio se političar iz komšiluka, predsednik entiteta, inače pod sankcijama najmoćnije zemlje sveta.

Tercirala mu je Ana, iza koje je kano klisurine stajao bivši komandant žandarmerije, sada penzioner ali zaposlen u „Srbija šume“.

Osumnjičen i kratko utamničen zbog krivičnog dela Terorizam u pokušaju, na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine.

Govorili su uglavnom o potrebi Srbije da ne bude deo civilizovanog sveta i rušili ono malo dotrajalih mostića i prečica do Evrope.

Lukašenko bi se zadivio brojem policajaca koji su od naroda čuvali palatu gde je vođa ordenjem kitio zaslužne za procvat srpskog sveta u nestajanju.

Znamo za popa, znamo za Pipuna, znamo za Marinka Rovića.

Jako su nas zadužili, ali niko više od ortaka od Kusturice koji je ispijanjem šljivovice sa njim zaslužio državno odlikovanje male ali kurčevite naseobine koju sve češće porede sa galskim selom iz stripova.

Nemamo čarobni napitak, iako se mnogi kunu da je to rakija od 20 gradi.

Naša super moć je bezgranično ulizištvo i hronična glupost.

Nakićeni su i načelnik Službe bezbednosti predsednika Rusije, savetnik ratnog zločinca doktora Dabića, pevačica koja 14 godina nije plaćala Infostan i na koncu, palanački dopisnik koji se istakao pominjanjem međunožja i napadima na porodicu tragično nastradalog radnika u Lučanima.

Ništa nas bolje ne definiše od spiska nagrađenih poltrona.

Borba protiv ovog zla je kao udaranje glavom o zid uz nadu da je loše napravljen, da se štedilo na materijalu i da će ipak negde probiti. Na glavu se više ne misli. Vodi se kao rashod. Ionako ćemo uskoro svi poludeti, tako da će nam biti svejedno.

Finale Dana mrmota se odigralo u večernjim satima kad je ‘spontano’ okupljeni narod kojekude pozdravio čelnike napredne partije i u formi gomile jurnuo da listu ukrasi svojim potpisima.

Jadnike su naterali da u predvečerje i dugo u noć neradnog dana, državnog praznika, satima čekaju zbijeni u toplu smrdljivu masu, sve da bi danas slavodobitno, opet na neradni dan, notarima predali 300 000 potpisa?!

Ne treba se zanositi i onim pričama da su svi naterani na to. Dobar broj njih iskreno želi da se nekome najebe majke milosne i da podrži ovo zlo, što ih i same čini zlim, i tako ih treba i posmatrati.

Nisu oni nikli ispod pečurke, ovo traje deset godina.

Prosečan Srbin zna šta je u vakcini pa je zato odbija, sigurno je svestan i pošto zašto prodaje dušu đavolu.

Koji je to nivo ludila?

Niče bi žrtvovao Zaratustru da može da se digne iz groba i obradi ove glave. Makjaveli u pozi fetusa sklupčan neutešno plače.

Frojd nevera, sve ipak ima veze sa majkom.

Opozicija je bulaznila o sabornosti naroda i obilazila svetinje.

Izvor: Facebook/Milan Charlie

Squid game u Srbiji: Igre punjenih lignji sa predsednikom Vučićem

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)