Još ove nedelje možete kupiti tradicionalni letnji dvobroj Nedeljnika – TRIDESETOGODIŠNJI RAT (I MIR). U velikom specijalnom izveštaju povodom trideset godina od Dejtonskog sporazuma, Zoran Panović iz Srbije i Drago Hedl iz Hrvatske pišu o regionu koji je Tim Džuda nazvao Jugosferom. O godini kada je rat formalno završen, ali mir nikada nije u potpunosti počeo. O prošlosti koja i dalje određuje sadašnjost – i budućnost.
Rat, mir, propaganda, politika, sport, kultura i sudbine koje spajaju 1995. i 2025. godinu.
“Putin igra na sve ili ništa”
U senci sve izvesnijeg povratka Donalda Trampa, Vladimir Putin pojačava ambicije u Ukrajini i cilja novu globalnu preraspodelu moći, uz podršku Kine. Zoran Panović analizira kako Moskva redefiniše sukob, zašto Zapad gubi strateški fokus i šta bi mogla da znači “nova Jalta” , ovog puta u Pekingu.
“U planovima Kremlja je odavno zacrtana organizacija neke nove „Jalte“ na kojoj bi tri velike sile podelile svet na interesne zone. Tramp je prvi američki predsednik, od pada Berlinskog zida, koji je spreman da prihvati novo planetarno deljenje karata i obeležavanje zona interesa, i to je prilika koju u Kremlju ne žele da propuste, jedan od ključnih razloga zašto Putin i zvaničnici biraju reči za Trampa, a i Kina je zainteresovana za tu opciju”, piše Panović.
“Uloga Antihrista u američkoj politici”
Šest meseci pre nego što je svet bio usredsređen na skandale Donalda Trampa, pažnja je već bila usmerena na neke druge igrače američke politike – tehnološke milijardere i njihove tajne mreže uticaja. Među njima se izdvaja Piter Til, suosnivač Pejpala i kontroverzne kompanije Palantir, koji je tiho, ali sistematski gradio novu desnicu SAD.
“Ne samo što je bio prvi iz IT-miljea koji je otvoreno podržao Trampa 2016. već je i sistematično, tiho i dugo gradio mrežu ljudi i ideja koje danas prožimaju srce američke politike. Jedno od imena je i Džej Di Vens. Zato možda pravo pitanje nije šta želi Donald Tramp. Pitanje je kakva je Amerika koju sanja Piter Til…”, piše Pavle Zlatić.
Tri nula u setovima za Novaka
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Draža piše o kako bi izgledala Srbija pod vođstvom Novaka Đokovića — predsednika koga bi bez razmišljanja birali i centar i periferija, i levi i desni, i Zapad i Istok. Uz omaž Bobu Živojinoviću i ironiju na račun domaće političke scene, tekst nudi satiričnu sliku jedine kampanje u kojoj bi slogan „Biće trave” delovao kao obećanje, a ne pretnja.
“I što je najvažnije, Novak nije Jokić. Neki genije za košarku koji iz Denvera podržava Vučića jer su ga tako valjda nagovorila dvojica braće sa stajlingom lokalnih NBA siledžija, koji imidžom liče na poslednju odbranu Vučićevog Ćacilenda.Novak „pumpa“ iako bi mogao da sedi na Maldivima i srče koktele s pogledom na pučinu na kojoj nema nijednog srpskog sranja. U tome je sva njegova veličina”, piše Petrović.
Hameri vs. studenti
Blindirani terenci “hameri”, vojna i policijska vozila iz vremena JSO, ponovo su postali nezaobilazan deo uličnih sukoba u Beogradu. Vozila, stara više od dve decenije, korišćena su i za razbijanje studentskih blokada 30. juna, ali i tokom mnogih drugih kriznih trenutaka u poslednjih 20 godina. Aleksandar Radić analizira njihovu pojavu koja simbolizuje snagu i spremnost režima da pokaže moć nad ulicom u trenutku kada protesta i blokada nema naznaka da će prestati.
“Za razbijanje blokada po ulicama Beograda tokom poslednjih dana juna i prve polovine jula policija je koristila karakteristična crnozelena borbena vozila „hamer“. Radi se o domaćoj prepravci civilnih terenskih vozila izvedenoj pre dve i po decenije za potrebe „crvenih beretki“. Nekada su to bila vozila predviđena za borbu protiv terorista, a sada studenata”, piše Radić.
Čije selo je skuplje od Pariza?
Tržište nekretnina za odmor u Srbiji doživelo je svoje „zlatno doba“, ali sada se kupci okreću drugačijim izazovima – od starih sela u srcu Evrope do tropskih ostrva daleko od gradske vreve. Dok domaće vikendice gube na atraktivnosti, svetski luksuzni kupci biraju nekretnine koje nisu samo mesto za odmor, već i investiciju sa pričom i unikatnim stilom života.
“Kuće za odmor prodaju se po ceni od 20.000 do 300.000 evra, a tržišni primat drže opštine koje okružuju Frušku goru. Za te (veće) pare može da se kupi i čitavo selo – ili egzotično ostrvo. Kao i svako tržište, i tržište ove vrste nepokretne imovine je segmentirano – za svačiji džep ima ponešto da se pazari. Bogatiji kupci, naravno, imaju veći izbor”, piše Miša Brkić.
“Umete li da živite ovde i sada?”
Irvin Jalom, jedan od najuticajnijih psihijatara i pisaca savremene psihoterapije, u svojoj najnovijoj knjizi „60 minuta u ovde i sada“ donosi lične refleksije o starenju, gubitku i suočavanju sa sopstvenom smrću. Sa 93 godine, Jalom otkriva nove dimenzije terapije, ali i života.
“Irvin Jalom, sada već jedan od najboljih psihijatara i psihoterapeuta današnjice, ili bar najvoljeniji, umetnik lečenja duše koji je svoju terapiju i svoj život pretočio u romane i knjige, oprostio se više puta, izlazio na bis; ostavljao nam posvete u oproštajnim autobiografijama i romanima, čak i u najneobičnijoj o tugovanju u kojoj paralelno sa voljenom ženom Merilin piše o trajnom rastanku zbog njene terminalne bolesti i asistiranog samoubistva”, piše Zorica Marković.
Komšije Rusi
Poslednjih godina u Srbiju je došlo na hiljade ruskih državljana, među kojima je i veliki broj stručnjaka za mentalno zdravlje. U razgovoru sa terapeutima koji rade sa ovom zajednicom Ana Mitić je analizirala s kakvim se izazovima suočavaju Rusi koji su ovde našli privremeni ili novi dom, njihove unutrašnje sukobe i osećaja gubitka.
“Kada se beži od rata, mnogo je problema i poznato je da ostaju rane i tragovi. Zato je u redu zapitati se sa kakvim problemima se Rusi u Srbiji obraćaju za pomoć kada se javljaju psiholozima, psihijatrima i psihoterapeutima. U Srbiji radi i ozbiljan broj ruskih stručnjaka za mentalno zdravlje, a ako znamo kakve brige muče naše komšije Ruse, možda će nam to pomoći da ih bolje razumemo”, piše Ana Mitić.
Coldplay kiss cam skandal
Video-snimak direktora jedne velike bostonske firme i njegove HR menadžerke u nežnom zagrljaju na koncertu Coldplaya zapalio je društvene mreže – ne zbog romanse, već zbog reakcije uhvaćenih. U tekstu se analizira zašto dvoje uspešnih odraslih ljudi reaguju kao tinejdžeri, kako društvo podstiče neautentično ponašanje, i zašto ni moć, ni novac, ni status ne znače mnogo ako nemamo slobodu da živimo u skladu sa sobom.
“Ono što me posebno ljuti u ovoj priči – i, moram da priznam, delimično sprečava da imam empatiju za dvoje ljudi čiji su životi definitivno pretvoreni u totalni haos – to je činjenica da oni koji bi trebalo da imaju slobodu zapravo se te slobode odriču da bi bili… šta? Prihvaćeni, poštovani, bogatiji”, piše Iva Branković.
Pankrti
Priča o bendu koji je pank doveo u Jugoslaviju pre nego što ga je domaći etar i prepoznao, danas se čita kao hronika jedne kulturne revolucije. Od gimnazijskih svirki i političkih provokacija, preko zabrana i nagrada, pa sve do muzeja i saradnje sa Sex Pistolsima, Pankrti su ostali simbol otpora, satire i slobode izraza. Frontmen Pero Lovšin otkriva kako su nastajale pesme, zašto ih je Dimitrij Rupel napadao, kako je Žižek pomogao da ih akademska scena shvati
“U doba SFRJ, u najsevernijoj republici, u Sloveniji su se dešavale epizode koje će se tek posle alpske premijere „preliti“ na ostatak Jugoslavije. Od kuhinjskih garnitura, višestranačkih izbora, porno-časopisa, gej festivala pa i naravno panka. Jer pank je došao najpre u Sloveniju pa kasnije i u ostale delove SFRJ. Zanimljivo da je u Sloveniju došao nekoliko meseci kasnije od premijerne pojave u Londonu. Čak je slovenački pogodovao i imenu grupe Pankrti, jer „pankrti“ znači „kopilad“ što je išlo uz leksiku novog pokreta”, piše Branko Rosić.
Teorija cirkularnosti
Šta se dešava kada želja da sve držimo pod kontrolom počne da nam narušava odnose, stvara napetost i donosi neizvesnost? Tekst Aleksandra Misojčića pokazuje kako se kriza najčešće ne vidi kroz velika objašnjenja, već kroz ono kako razgovaramo, postupamo i živimo svakodnevicu. Umesto da tražimo krivce, možda je vreme da pogledamo kako svi učestvujemo u stvaranju tenzije i kako iz nje možemo da izađemo.
“Istrajnost u tome da se ljudi i događaji, opet pojednostavljeno i površno, dele na dobre i loše, bez nijansi, nerazdvojiva je od sladunjavog negovanja slike o sebi kao žrtvi i nepokolebljivom borcu za opšte dobro”, piše Misojčić.
U novom dvobroju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, , Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 1.418
