Meštani Malog Izvora, ekološki i politički aktivisti protestovali su zbog najave otvaranja kamenoloma na samo kilometar od ovog sela u bilzini Zaječara. O planovima za izgradnju budućeg kamenoloma površine 29 hektara što je skroro kao 50 terena za veliki fudbal, grad Zaječar ih je obavestio na do sada neviđen način.

Naime, o planirnju kamenoloma ogromne površine znao je samo iz obaveštenja zalepljenog u mesnoj kancelariji u vidu grafičkog prikaza koji jedva da je imao tekst sa osnovnim informacijama.

Meštani Malog Izvora žive u strahu jer smatraju da će im kamenolom ugroziti egzistenciju, trajno narušiti poljoprivredne i turističke potencijale toga kraja i baciti u zaborav jedinstvene kulturne vrednosti sela.

Investitor kamenloma je Mineral d.o.o. Beograd čiji je 100% vlasnik STRABAG AG.

Gradonačelnik Boško Ničić je za radio Magnum rekao da će grad, koji još uvek nije izdao ni jednu jedinu dozvolu, imati šta da kaže onda kada preko 10 institucija da svoje mišljenje o ovom projektu.

mali izvor kamenolom
Foto: Ekološki ustanak

– Aleksandar Jovanović Ćuta i Dejan Krstić, sa jedva tri posto podrške građana izašlih na izbore, neće rešiti nijedan problem meštana Malog Izvora, ni podtupižničkih sela, već oni koji rade i grade puteve, a samo prošle godine u putnu infrastrukturu, ne računajući put Zaječar-Knjaževac, uloženo je u ovom kraju oko tri miliona evra. Rade se i projekti potpunog vodosnabdevanja zdravom pijaćom vodom kontrolisane ispravnosti kao i rešavanja problema otpadnih voda. Takođe, ulaže se u subvencije poljoprivrednim proizvođačima -r rekao je gradonačelnik Zaječara,Ničić i dodao da je na protestnom skupu iznet niz laži i dodao da – Dovođenje Ćute i Krstića, te nekih ljudi iz „Ekoloskog ustanka”, govori o karakteru samog skupa, kao i da 50 odsto učesnika protesta nisu Maloizvorci – komentarisao je gradonačelnik.

Meštani situaciju vide drugačije.

Slobodan Petrović ispred inicijativnog odbora nećemo kamenolom u Malom Izvoru kao razlog okupljanja ističe želje i zahteve meštana da se spreči otvaranje kamenoloma koji je predviđen odlukom lokalne samoupravi od 16. Septembra, kada je doneta oduka za izradu detaljnog plana regulacije.

– Meštani su uznemireni jer je u pitanju dalji opstanak. Mali Izvor nije mrtvo selo, ima oko 250 meštana, uzorne poljoprivrednike, imamo školu, ambulantu, prodavnicu, investirali smo i ulagali smo godinama, a šta da radimo, da se selimo odavde? Nemamo snage za to, sredstava, ko će kupiti imovinu blizu kamenoloma? Imamo odlične druge mogućnosti, poljoprivredne, turističke, pa je neshvatljivo zašto kamenolom. Osim prašine, koja je pratilac kamenoloma, postoji opasnost od nestanka podzemnih voda a imamo i ovako problema sa vodom. To bi nas dokrajčilo – rekao je Slobodan Petrović, iz Inicijativnog odbora Udruženja „Nećemo kamenolom kod Malog Izvora“.

Kamenolom na kilometar od sela donosi samo probleme.

– Trebalo bi na kilometar od sela da se otvori kamenolom na površini od 30 hektara, što je oko 50 terena za veliki fudbal, dakle jedan vulkanski krater. Po svim informacijama do kojih smo došli i iskustvima ostalih naselja koja u svojoj blizini a naročito na tako malom rastojanju imaju kamenolom, da je to nešto najgore. Nismo našli nijedno jedino pozitivno iskustvo – kaže Petrović.

– Otvaranje kamenoloma bi značilo gašenje sela – kaže Slobodan i dodaje da nije u pitanju samo ogromna količina prašine, već i izvestan gubitak podzemnih voda i naglašava da selo već ima probleme sa vodosnadbevanjem – kaže on.

Petrović objašnjava da je Mali izvor živo selo koje za razliku od nekih u blizini ima i školu i prodavnicu. Ističe da se jedan deo meštana ozbiljno bavi poljoprivredom. On objašnjava da su se u selo doselili ljudi željni čistog vazduha i prirode, a da mladi koji su na studijama planiraju da se vraćaju u ovo selo.

Izgradnja kamenoloma bi značila da moraju da prodaju imovinu i da se sele, a da pritom zbog izgradnje kamenoloma tu zemlju niko ne bi kupio.

Skoro celo selo, oko 228 meštana koji žive borave u Malom izvoru je potpisalo peticiju na koju je gradonačelnik odgovorio organizovanjem sastanka.

Na sastanku nije došlo do dogovora.

Iz kompanije Strabag su uveravali meštane da će sve biti kao apoteka, priča Slobodan -prosto da čovek poželi da se otvori kamenolom, nema ništa lepše od toga.

slobodan petrović
Foto: Printskrin

– Pokazivali su nam slike kamenoloma kod Čačka i Valjeva da se tamo ljudi nisu bunili. Mi imamo informacije iz Jelen dola, iz Aranđelovca, iz Vlasotinca. U Lešlju imaju ogroman problem. Oni imaju celodnevne blokade puta. Ne želimo da ih vidimo ovde, ne trebaju nam ovde. Skupili smo se da obranimo selo jer je za nas ovo pitanje života ili smrti – objašnjava Petrović.

Dr Dejan Krstić etnolog i antropolog kaže da je u poslednjih 20 godina ovaj kraj potpuno zaboravljen od lokalnih vlasti i u potpunom je propadanju.

Kao gorući problem sela dr Krstić ističe nestašicu vode.

On kaže da se umesto poljoprivrednih, prirodnih i kulturnih potencijala ovog kraja, koji su izuzetni, bira kamenolom što je presuda za ceo kraj.

-Planirano je da se na 29 hektara zemljišta izgradi kamenolom, a zapostavlja se ono što bi bilo prirodno da se ovde neguje i na čemu bi trebalo da se zasniva napredak ovog kraja, a to su, poljoprivredni, privredni i kulturni potencijali koji su izuzetni. Ovde treba da šetaju ljubitelji prirode. Ovde imamo farme krava, mangulica, specifičnih vrsta ovaca i umesto da negujemo to i budemo obasipani poljoprivrednim i ekološkim proizvodima, ovde se otvara kamenolom. Ovo je najbogatije područje, ne u Srbiji, nego na Balkanu sa arhaičnim oblicama svetih mesta i objekata, kao i običaja koji su za njih vezani. Ovde su zavetni krstovi, rimsko crkvište, ovde u blizini je vrh Vetren i svi žele da ovde vide prirodu, a ne kamenolom – rekao je Krstić.

Pravna zastupnica „Ekološkog ustanka“ Danijela Nestorović je prisutinima objasnila da dobila dokumentaciju za kamenolom u kojoj nema objašnjenja kako će meštani Malog izvora biti zaštićenji.

– Ja sam dobila dokumentaciju, pogledala i mogu da kažem da se slična situacija desila i u Beogradu. Ovo nam je priroda dala, ovo pripada svima nama. Ne sme se dozvoliti da se unište poljoprivredna gazdinstva, zaštićene vrste životinja… Niko nije objasnio kako ćete vi biti zaštićeni od zagađenja vazduha, buke, od zagađenja zemljišta – rekla je Nestorović.

Na skupu je govorio i Alekandar Jovanović Ćuta, podsetivši okupljenje na borbu za reke na Staroj planini i svoju već 5 godina dugu borbu za sva ugrožena mesta širom Srbije.

Obratio se i gradonačelniku Zaječara i uputio mu jasnu poruku.

-Boško Ničiću, šta bi ti radio da na kilometar od tvoje kuće dođe neko da ti minira i da pravi kamenolom? Je l bi ćutao? Sram te bilo! Imaš da dođeš ovde i da pogledaš narod u oči i da slušaš šta ti kažu .

-Oni su mislili nema ljudi po selima na Staroj planini, pa može da dođe svako da im otima vodu, da im otima zemlju. Oni su računali da nema naroda ovde…nisu ni napisali šta je plan ovde. Nisu se udostojili da dođu da vas pogledaju u oči – poručio je Ćuta.

Direktor Koridora posle 50 dana blokade obišao sela Lešje i Plana i naleteo na rutav nos

Original Article