„Vrlo često se te tri grupe ljudi ne podnose jer imaju drugačije shvatanje sveta, zato je važna umešnost leadershipa korporacije da ih pomiri i da stvori sistem u kome je moguće da oni rade zajedno“, objašnjava Cvetković.

Ovakva poslovna filozofija omogućila je Microsoftu da se „u hodu“ stalno menja. Možda zvuči poznato fraza da Microsoft nikad ne spava na lovorikama (Pol Alen je još 1995. godine u zajedničkom intervju s Gejtsom za časopis Fortune nagovestio takvu poslovnu logiku rečenicom: „Kad god bih našao članak o konkurentskom proizvodu, bili smo u depresiji tri dana. A onda bismo saznali da nije tako dobar kao naš“). Ključ je, međutim, u nečem mnogo značajnijem. Iako će dogodine napuniti 50 godina, Microsoft je i dalje otvoren za dramatične promene, spreman je da se menja i ta promena dnevna je konstanta u njegovom poluvekovnom postojanju. Dejan Cvetković slikovito opisuje kompaniju:

„Dok sam bio zaposlen u Majkrosoftu, govorio sam da jedino što je konstantno u firmi jeste ime kompanije i moja imejl adresa. Sve ostalo se brzo menja, čak i logo. Kad se kladi na scenario budućnosti, kompanija uvek mora da se ugrize za usnu da je zaboli, da kaže da mora da se promeni i da danas krene da se menja kako bi bila spremna za scenario budućnosti na koji se kladi. A ponekad je Majkrosoft bio taj koji definiše trend budućnosti i kladi se na njega. Znači, ne samo da prati budućnost nego i da definiše budućnost. Ali oba slučaja zahtevaju promenu koja nije laka jer se traži da se menja model koji danas generiše milijarde dolara prihoda. Upravo sposobnost lidera Majkrosofta – bilo da je to Bil Gejts, Stiv Balmer ili Satja Nadela – dala je pečat tim promenama. Najveći pečat imao je Gejts, najmanji Balmer. Veliki pečat danas ima Nadela.“

Post Views: 13

Originalni tekst