Једини совјетски хидроавион са вертикалним узлетањем
Наука и технологија

14 јануар 2022


Игор Розин

Музеј ваздухополовства, Моњино (CC BY 2.5)

Требало је да овај авион постане највећа претња нуклеарним подморницама али се то није догодило. Зашто?

ВВА-14 је био авион-амфибија направљен почетком 1970-их за откривање нуклеарних подморница како у лету тако и на површини воде.

„Био је то пројекат Хладног рата који је у почетку осмишљен као противтежа америчким нуклеарним подморницама које су биле наоружане новим балистичким ракетама UGM-27 „Polaris“. Те подморнице су се у ратној морнарици САД појавиле средином 1960-их па је совјетској армији било потребно оружје које би ублажило њихову претњу“, каже за портал Russia Beyond главни уредник листа „Независимое военное обозрение“ Дмитриј Литовкин.

Совјетски авион-амфибија ВВА-14 са вертикалним узлетањем

Тангарошки авијацијски научно-технички комплекс „Беријев“

Прототип ВВА-14 добио је низ напредних система наоружања тога доба: противбродска торпеда, систем за допуну горива на површини воде и нови радиолокациони систем „Буревестник“ који открива подводне циљеве удаљене 1.500 км од обале.

Треба истаћи да Русија данас такође користи систем „препорођеног Буревестника“. То је крстарећа ракета са нуклеарним мотором која може да остане у ваздуху месецима, па чак и годинама, док не дође време за напад или за промену нуклеарних компоненти.

Тангарошки авијацијски научно-технички комплекс „Беријев“

ВВА-14 је пројектован као катамаран са 14 мотора (од тога је 12 мотора омогућавало вертикално узлетање са воде док су преостала два коришћена за хоризонталан лет и развијала су брзину од 760 км/час у ваздуху). Помоћу тих мотора авион је могао да полети са воде и да се спусти на воду чак и за време буре када су таласи високи 2,5 метара и да лети 12 метара изнад површине мора.

„Његов дизајн и јединствене карактеристике су разлог што је пројекат затворен када су конструкторски бирои Тупољев и Иљушин представили своје авионе-амфибије. Њихове машине нису могле вертикално да узлећу али су биле погодније за масовну производњу“, истакао је експерт.


Alain Durand

Он је додао да би се трошкови производње и експлоатације авиона ВВА-14 могли упоредити са авионима стратешке авијације, с тим што авион-амфибија није могао да преваљује та растојања, имао је мању носивост и користио другачије наоружање.

„Тај ’однос цене и квалитета’ био је разлог због кога је одлучено да се армија придржава модела Бе-12, а не ВВА-14. Овај авион је био мањи али је у свом арсеналу имао и тактичке нуклеарне бомбе“, каже главни уредник листа „Независимое военное обозрение“.


Александар Маркин (CC BY-SA 2.0)

По његовим речима, пројекат ВВА-14 је запостављен а његове технологије вертикалног узлетања са воде нису користили ни совјетски ни страни инжењери сматрајући да оне нису прикладне за војну употребу.

Развој пројекта у иностранству

„Током лета такав авион прави око себе облак од креча и воде који га скрива од радара. Амерички војни стручњаци су током 1960-их размишљали и о коришћењу сличног авиона у офанзивне сврхе јер је он могао да се приближи броду, баци бомбу и одлети, али су још у фази пројектовања схватили да развој таквог авиона за потребе ратне морнарице није сврсисходан“, рекао је експерт.


Mike1979 Russi (CC BY-SA 3.0)

У почетку се чинило да би то омогућило авиону да се приближи броду, баци бомбу и одлети, а затим се испоставило да се такав „талас“ може видети визуелно и да би сваки брод отворио ватру на њега.

Због тога су сви пројекти оваквих авиона-амфибија са вертикалним узлетањем били обустављени у фази тестирања или у фази пројектовања због несврсисходности и лошег односа између цена и квалитета.


Александар Маркин (CC BY-SA 2.0)

„Чим наши и страни инжењери нађу јефтинији начин за прављење авиона који вертикално полећу са воде, без коришћења 12 допунских мотора, та технологија ће бити примењена у авионима-амфибијама. У овом тренутку постоје друга насушна питања, на пример развој хиперзвучних ракетних технологија у које треба улагати, како интелектуалне тако и финансијске ресурсе“, закључио је Литовкин.

Једина два преостала прототипа авиона ВВА-14 могу се видети у Музеју авијације у Моњину (Подмосковље) и у Авијацијском центру „Беријев“ у Ростовској области.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article

(Visited 3 times, 1 visits today)