Kao što je vino neizostavan deo mnogih proslava, tako je i problem glavobolja nakon uživanja u (pokojoj) čaši crvenog vina postao nepisano pravilo za određeni broj ljudi.
Koliko puta ste uživali u večeri uz vino, a sutradan osećali pulsirajuću bol u glavi? Možda ste optuživali sulfite, biogene amine ili tanine, ali istraživanja sugerišu da je pravi krivac nešto sasvim drugo.
Iako se medicinska zapažanja o glavoboljama izazvanim crvenim vinom protežu unazad do Rimskog carstva, verovatno je ovaj problem prisutan još od samih početaka vinogradarstva. Prvi vinari su imali slične dileme, a danas se hemijski stručnjaci bave „pronalaskom krivca“.
Ko je pravi krivac?
Iako su sulfiti prvi „optuženi“ za izazivanje glavobolja, istraživanja nikada nisu pružila dovoljno dokaza koji bi ih direktno povezali s tim problemom. Zanimljivo je da belo i crveno vino sadrže istu količinu sulfita, a i neki drugi proizvodi, poput sušenog voća, sadrže slične količine, a ne izazivaju bolove u glavi.
Pored toga naše telo svakodnevno proizvodi sulfite, pa je verovatnoća da vas samo 20 miligrama iz čaše vina preplavi – minimalna.
Takođe, iako bi biogeni amini mogli biti krivci u nekim slučajevima (prisutni su u mnogim fermentisanim ili pokvarenim namirnicama), količina u vinu je preslaba da bi izazvala značajne reakcije.
Najlogičniji osumnjičeni su tanini – komponente koje crveno vino čine specifičnim. Tanini su fenolne supstance koje se nalaze u koži i semenkama grožđa i prisutni su u mnogo većim količinama u crvenom vinu nego u belom. Iako tanini mogu izazvati nelagodnost u nekim slučajevima, istraživanja pokazuju da su oni obično snažni antioksidanti i da zapravo ne bi izazvali zapaljenje koje bi moglo dovesti do glavobolje.
Međutim, u crvenom vinu postoji još jedan osumnjičeni: kvercetin. Ova fenolna supstanca, koja se nalazi u koži grožđa, mnogo je prisutnija u crvenom vinu jer crvena vina fermentišu sa kožom duže nego bela. Kvercetin ima sposobnost da uspori rad enzima ALDH (acetaldehid dehidrogenaze), koji je odgovoran za razgradnju acetaldehida, toksičnog spoja koji može izazvati glavobolje.
Zašto neki ljudi doživljavaju crvenilo na licu prilikom konzumiranja alkohola?
To je zapravo znak usporenog metabolizma alkohola. Kada pijete vino, prvo se etanol pretvara u acetaldehid, a zatim ga enzim ALDH razgrađuje u manje štetan acetat. Međutim, kod određenih ljudi, ovaj drugi korak ide sporije, zbog čega se acetaldehid nakuplja i izaziva crvenilo i bolove.
Ako nešto u crvenom vinu inhibira ALDH, rezultati mogu biti veći nivo acetaldehida i, naravno, glavobolje. To nam daje još jedan razlog da sumnjamo u kvercetin, koji se u crvenom vinu nalazi u mnogo većim količinama nego u belom.
Možda ste u prošlosti verovali da je za glavobolje krivac samo jedan sastojak u vinu ili da glava boli ako popijete litre (što svakako nije preporuka). Međutim, tajna bi mogla biti u tome što su to složeni faktori, među kojima je kvercetin jedan od glavnih osumnjičenih. Ako, u narednim prazničnim danima, želite da izbegnete glavobolju, možda je bolje da se opredelite za lakša vina – ona sa manje tanina i fenola – i tako budete sigurni da ćete uživati u čaši vina bez nepoželjnih posledica.
Post Views: 56
