Izmene Zakona o visokom obrazovanju: Ispunjenje četvrtog zahteva ili stvaranje razdora između profesora i studenata?

Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da će uskoro biti usvojene izmene Zakona o visokom obrazovanju, a u stvaranju kojih je učestvovao Prošireni rektorski kolegijum. Dok bi ove izmene podrazumevale potencijalno ispunjenje četvrtog zahteva studenata, javlja se i mogućnost da je ovo pokušaj vlasti da se stvori jaz između studenata i njihovih profesora.

Brnabić je na konferenciji za novinare rekla da se očekuje da izmene Zakona tokom nedelje budu razmotrene u relevatnim skupštinskim odborima.

Istakla je da će se studentima umanjiti trošak školarina za 50 odsto.

„Studenti će platiti punu školarinu fakultetima, fakulteti će poslati ministarstvu ko je platio koliko, a država će direktno studentima refundirati sredstva“, rekla je ona.

Pored smanjenja školarine studentima, planirano je i povećanje plate profesorima koja će biti definisana kolektivnim ugovorom, dakle plate profesora na fakultetima će se povećati za 15,7 odsto, kao i ostalima u prosveti.

„Studenti nisu na prodaju, a nismo ni mi profesori“

Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu, ukazuje za Danas da studenti treba da se opredele da li je četvrti zahtev ispunjen ili ne, kao i da je u ovom trenutku to najvažnija stvar.

„Iz profesorske perspektive šta mogu da kažem je da nismo tražili povećanje plata, takva inicijativa jeste postojala pre više godina za izjednačavanje koeficijenata za ostalim zaposlenima u prosveti. Međutim, veliki broj kolega misli da ovo nije trenutak za takvu raspravu, za plate profesora, svi mi smatramo da je trenutna situacija prevashodno okrenuta ka studentskim zahtevima i širem kontekstu koji ti zahtevi obuhvataju“, navodi Stojković.

Pod širim kontekstom ona podrazumeva vladavinu prava i dodaje da bi najgore u ovoj situaciji bilo stvaranje razdora između studenata i profesora, jer su u prethodna tri meseca uspeli da se povežu u zahtevima koji nisu isključivo vezani za univerzitetsko obrazovanje, već i za široku društvenu sliku.

„Mi profesori ćemo svakako raditi na tome da se jaz ne stvori. Naše plate ne mogu biti argument za bilo kakve promene našeg odnosa prema studentima. Iz moje perspektive, plate uopšte ne treba da igraju ikakvu ulogu u ovom trenutku niti smo mi na njih bili fokusirani. Spremna sam, a pretpostavljam i većina mojih kolega, da se o platama uopšte ne govori, sa ciljem da se ispune zahtevi koje su studenti formulisali u širokom društvenom konsenzusu“, ističe Stojković.

Celokupna situacija joj liči na istu udicu koja je bačena kada su studentima obećani krediti za stanove.

„Studenti se nisu upecali, a ja duboko verujem da to neće učiniti ni profesori. Prvo pravda, a onda plate. Vučić radi ono što najbolje zna, a to je pokušaj kupovine ljudi. Studenti nisu na prodaju, a nismo ni mi profesori“, zaključuje Stojković.

„Izmene u službi smirivanja protesta“

Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević kaže za naš list da je od četiri studentskih zahteva ovaj četvrti zapravo manje važan.

„Čak i kada se ispune svi uslovi četvrti ne bi imao ikakvog značaja ako se prva tri ne ispune. Čemu sve to, čemu poboljšanje finansijskog stanja Univerziteta, ako nastavimo da živimo u društvenom i političkom sistemu kakav je bio do sada u poslednjih 13 godina. Praktično, on može da se na neki način dovede u red i da bude rešen, ali bez ikakvog značaja dok se ne usvoje prva tri zahteva“, objašnjava Jovančićević.

Što se tiče samog zakona, smatra da je on u službi smirivanja protesta, da nema nikakav naročiti značaj u ovom trenutku.

„Možda će neki univerzitetski profesori to i prihvatiti kao nekakvo rešenje, možda tu i ima nekih dobrih rešenja, ali opet taj zakon ima smisla samo ako se ispune prva tri uslova koji su studenti dali. Ne može imati ikakav značaj, samim tim što je u službi prekidanja protesta. Ako prekinemo protest i blokadu onda je to velika šteta i katastrofa za Srbiju“, naglašava Jovančićević.

Kada je u pitanju stvaranje podele između studenata i profesora zbog ovog zakona, naš sagovornik ocenjuje da je jaz postojao na samom početku blokada.

„Studenti nisu imali neko poverenje u Senat Univerziteta i sam Rektorski kolegijum, tek posle govora rektora na skupštinskom odboru se to poverenje pomalo pojavilo. Međutim, ono je klimavo, rektor, profesori i dekani moraju da budu vrlo obazrivi. Studenti su pokazali više puta da nisu naivni i ako osete da neko u njihovo ime hoće da donese bilo kakvu odluku oni to neće prihvatiti. Nemam nikakvu dilemu da će studenti prepoznati ukoliko profesori pokušaju da imaju ulogu studentskog kolovođenja“, zaključuje Jovanović.

Neminovno je da će vladajuća stranka učiniti sve da zaustavi studentsku pobunu koja se širi već tri meseca i ne staje. Kao što su i naveli naši sagovornici, profesori Univerziteta u Beogradu, četvrti zahtev je najmanje važan, studenti se nisu pobunili samo zbog boljih uslova studiranja, već zbog želje da žive u normalnoj i slobodnoj državi. Na profesorima i Rektorskom kolegijumu ostaje da pokažu da li će i dalje čvrsto stajati iza svojih studenata ili će pokleknuti pod uticajem Srpske napredne stranke.