Istražuje svet Trampa, Putina…: Ko je čovek koji je deo užeg kruga pratnje Makrona?

Među malom grupom ljudi koji su pratili francuskog predsednika Emanuela Makrona kroz uske hodnike Ujedinjenih nacija i luksuzne sale hotela Ric Karlton u Rijadu, nalazi se i jedan autsajder.

On nije telohranitelj, ni pomoćnik, niti diplomata. Sebe jednostavno vidi kao pisca, piše Politico.

Njegovo ime je Đulijano da Empoli, a u poslednjih nekoliko godina njegova dela postala su obavezna literatura u evropskim hodnicima moći.

Empoli, kako se navodi, istražuje svet Donalda Trampa, Vladimira Putina i saudijskog princa Mohameda bin Salmana.

Njegove poslednje dve knjige bile su posvećene tiranima i autokratama, a predsednici i ministri širom Evrope čitali su ih u nadi da će preživeti sve suroviji svet geopolitike u kojem vlada zakon jačeg.

Makron i Empoli se oslovljavaju po imenu i često ga citira u svojim govorima. Danska premijerka Mete Frederiksen koja je ove godine provela mnogo vremena u verbalnim okršajima s Trampom zbog njegovih pretnji vezanih za Grenland ima direktnu vezu sa flegmatičnim italijansko-švajcarskim piscem.

U elegantnom salonu s pogledom na vrt u sedištu svoje izdavačke kuće Galimar u Parizu, Da Empoli je u razgovoru za Politico priznao da, poput Makijavelija, voli da bude „onaj koji je prisutan u prostoriji u kojoj se donose odluke i gde se stvari dešavaju, ali koji ipak ostaje pomalo po strani“.

Makijaveli pisao knjigu Vladalac kao priručnik realpolitike za firentinskog državnika Lorenca de Medićija, a Đulijano da Empoli sebe vidi kao nekoga ko pruža savete savremenim liderima u zamenu za pristup vrhunskim izvorima i temama.

„Za mene je to način da dobijem materijal kojim hranim svoje pisanje. Za njih, to je prilika da čuju drugačiju perspektivu od one koju im nude profesionalni savetnici ili ljudi s kojima inače razgovaraju“, kaže on.

Ipak, Makijaveli i da Empoli imali su različite motive kada su uzeli pero u ruke. Firentinac je svoje remek-delo napisao kako bi pokušao da povrati naklonost i političku ulogu kod porodice Mediči po čijem je naređenju prethodno bio i mučen.

Da Empoli, s druge strane, insistira da je srećniji kao pisac koji se drži po strani.

U Francuskoj trenutno vlada prava da Empolimanija. Kompanije, univerziteti, lobističke grupe i think-tankovi utrkuju se da ga pozovu kao govornika na svojim događajima, piše Politico.

„On je veliko ime. Klijenti žele da ga angažujemo kao gosta za svoje godišnje skupove i seminare, posebno s obzirom na trenutnu geopolitičku neizvesnost“, kaže jedan pariski savetnik koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi zaštitio odnose s klijentima. „Ali teško ga je dobiti – njegov raspored je popunjen mesecima unapred“.

Makron je Đulijana da Empolija poveo sa sobom na Generalnu skupštinu UN u septembru prošle godine, a zatim i na državnu posetu Kanadi.

U decembru je Da Empoli bio deo zvanične delegacije tokom predsednikove posete Saudijskoj Arabiji, gde je ispunio svoj rokovnik idejama za najnoviju knjigu iz koje je Makron ovog leta vadio citate u govoru vojsci.

Ta knjiga, Čas predatora (L’Heure du Prédateur), objavljena je na francuskom proleća ove godine, a englesko izdanje izlazi sledeće nedelje.

U njoj Da Empoli istražuje univerzum Donalda Trampa, Vladimira Putina, saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i predsednika Salvadora Najiba Bukelea – samoproklamovanog „najkul diktatora na svetu“.

Da Empoli tvrdi da ti lideri veliki deo svog uspeha duguju sposobnosti da iznenade protivnike naglim i često nemilosrdnim odlukama poput ubistva i komadanja tela novinara Džamala Kašogija.

Saudijski princ prestolonaslednik, piše Da Empoli, tip je vođe koji bi u Makijavelijevo vreme uspevao bez problema. Opisuje ga kao reinkarnaciju kardinala Čezare Bordžija – koji je, kako Makijaveli beleži, ubijao neprijatelje nakon što bi ih pozvao na večeru.

„Ti Bordžije su likovi koji se kreću u svetu bez pravila ili ih svesno krše, stvarajući politička čuda“, rekao je Da Empoli.

To je svet u kojem Brisel, sputan pravilima, jedva uspeva da se uklopi.

„Ako nešto povezuje Trampa, Putina i tehnološke mogule to je to što svi oni gotovo svakodnevno napadaju Brisel, njegova pravila i proces evropske integracije“, kaže on.

„Pošto sam napisao knjigu isključivo o predatorima, sasvim je normalno i prirodno da se Brisel u njoj ne pojavljuje“.

Politika je deo života Đulijana da Empolija još od detinjstva.

Njegov otac, Antonio, bio je ugledni ekonomista i savetnik socijalističkog italijanskog premijera Betina Kraksija. Godine 1986. preživeo je napad krajnje levičarskih terorista, kada je Đulijano imao 12 godina. Tada je prvi put shvatio da je politika neodvojiva od nasilja – tema kojoj se često vraća u svojim knjigama.

„Politika je aktivnost koja bi trebalo da nas spreči da jedni druge ubijamo – ali upravo zbog toga u sebi koncentriše ogromnu količinu nasilja“, kaže on.

Već u ranim dvadesetim, Da Empoli je postao mladi progresivac, ali ga je akademski intrigirao uspeh desničarskog tajkuna Silvija Berluskonija među mladim biračima, iako je omladina u 1990-im uglavnom naginjala levo.

„Činilo mi se važnim da istražim razloge uspeha protivnika – što, uostalom, radim do današnjeg dana“, zaključuje.

Tako je mladi pisac objavio svoju prvu knjigu o borbama mladih Italijana, u kojoj je kritikovao italijansku levicu zbog toga što traga za kratkoročnim konsenzusom nauštrb budućih generacija.

Knjiga mu je donela pozive na ručkove i prijateljstvo sa bivšim predsednikom Italije Frančeskom Kosigom, ekscentričnim demohrišćaninom. Njegove ideje su se savršeno uklapale u politiku koju je kasnije zastupao Mateo Renci, za koga je Da Empoli na kraju i radio.

Da Empoli je započeo kao Rencijev savetnik dok je ovaj još bio gradonačelnik Firence. Kao njegov zamenik za kulturu, imao je kancelariju u Palati Vekio, odmah pored prostorije koju je nekada koristio Makijaveli dok je bio sekretar Firentinske republike. Jednom je rekao da je u tom prostoru čak imao osećaj kao da duh slavnog autora i dalje lebdi.

Tokom godina provedenih uz Rencija u Firenci, da Empoli je došao do zaključka da vešti političari previše uživaju u nasilju i izdaji a to nije bilo ono što je on tražio.

Zato se postepeno povukao iz prvih redova politike. Osnovao je tink-tenk pod nazivom Volta 2016. godine, objavljivao članke i pisao knjige o usponu populističkih pokreta – uključujući italijanski Pokret pet zvezdica i o ulozi spin doktora koji stoje iza njih.

Ipak, da Empoli je ostao u političkoj orbiti, razvijajući mrežu uticajnih kontakata – od Emanuela Makrona do bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera – nikada se sasvim ne odsecajući od politike.

Nakon godina putovanja između Italije i francuske prestonice, da Empoli se 2019. preselio u Pariz – grad u kojem je rođen – privučen francuskom „intimnom povezanošću književnosti i politike“.

Pariz i dalje ostaje mesto gde autori i filozofi uživaju slavu ravnu rok zvezdama i glumcima, i gde političari redovno okušavaju sreću u pisanju fikcije.

Makron je, kao tinejdžer, čak sanjao da postane pisac.

Zarobljen u tišini zaključanog Pariza tokom pandemije koronavirusa, Da Empoli je napisao svoj prvi roman – Čarobnjak iz Kremlja. Knjiga prati izmišljenog ruskog spin doktora, inspirisanog stvarnim Putinovim savetnikom Vladislavom Surkovim.

Odlučio je da piše fikciju jer je smatrao da će mu „subjektivno i možda manje racionalno delo“ omogućiti veću kreativnu slobodu da istraži teme koje ga zanimaju.

Knjiga se pojavila na policama u aprilu 2022, svega nekoliko nedelja nakon što je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu i ubrzo je postala bestseler. Čitaoci željni dubljeg razumevanja Putina i oligarha iz njegovog najužeg kruga progutali su je u dahu.

„Knjiga je dala neku vrstu kolektivne inteligencije događajima koji su sami po sebi delovali samo brutalno i nasilno“, rekla je bivša francuska ministarka kulture i književnica Orelij Filipeti. „Ne znam nijednu osobu u francuskom političkom svetu koja nije pročitala njegove knjige“.

Da Empolijeva zvezda sada sija jače nego ikada, iako je filmska adaptacija romana u kojoj Džud Lo glumi Putina, uz Pola Danoa i Alisiju Vikander imala podeljene kritike nakon premijere na Venecijanskom filmskom festivalu u avgustu.

Njegovi obožavaoci kažu da se njegov uspeh u velikoj meri može pripisati sposobnosti da složene teme učini pristupačnim, često vešto kombinujući rafinirane istorijske anegdote s pop-kulturom i referencama na TV serije.

Poput Makijavelija, Da Empoli se ne fokusira toliko na moralnost svojih likova, koliko na pokušaj da razume šta se dešava u njihovim glavama – što je, kako kaže, za njega ključno.

„Zajednička nit mojih knjiga jeste pokušaj da uđem u glavu negativca, protivnika“, kaže on. „To je daleko zanimljivije nego jednostavno ih stigmatizovati“.