Dok razmišljam o 2023. godini, neosporno je da se Srbija suočila sa značajnim izazovima, posebno sa ogromnom tragedijom u školi „Vladislav Ribnikar“ u kojoj je devetoro dece zajedno sa čuvarom škole izgubilo svoje živote. Ali i masovnih ubistva u Duboni i Malom Orašju, poručuje u božićnjem razgovoru za Danas princ Filip Karađorđević uz tradicionalni pozdrav: „Mir Božiji, Hristos se rodi!“ i dodaje:

– Ovakvi događaji su izazvali ogromnu tugu u svima nama, ali su doveli i do podela i političkih nemira. Zato ovog Božića želim da naglasim značaj jedinstva i porodice, naše dece, našeg najvećeg blaga. U novoj godini vidim potrebu za dugoročnom vizijom Srbije, u kojoj prioritet stavljamo na dobrobit i razvoj, sa ciljem budućnosti prosperiteta i stabilnosti, oslobođene tereta kratkoročnih političkih i ekonomskih pritisaka. Božić je vreme ljubavi i topline, koja jača našu posvećenost porodičnim vrednostima. Dok ulažemo u nove generacije, poštujemo tradiciju našeg naroda i postavljamo temelje za budućnost obogaćenu empatijom, razumevanjem i jedinstvom.

Da li će politički događaji u Beogradu uticati na Vaše praznične planove, u vestima na društvenim mrežama insistirate na poštovanju verske tradicije u porodici?

– Praznike provodim u krugu svoje porodice: sa suprugom Danicom, sinom Stefanom i kćerkom Marijom. Porodica na okupu je najveće bogatstvo koju praznici donose. Danica i ja Stefana vaspitavamo u tradicionalnom i pravoslavnom duhu, a tako ćemo vaspitavati i Mariju, želimo da im ličnim primerom budemo putokaz u tom smeru. Zato u našem domu sa velikom radošću negujemo naše običaje, tradiciju i porodične vrednosti. Pratim dnevnopolitička dešavanja u Beogradu, ali i u celoj Srbiji i u odnosu na to imam još veću motivaciju i želju da zajedno sa svojom suprugom kroz našu fondaciju „Princa Naslednika Filipa i Prineze Danice od Srbije“ damo doprinos našem društvu da postane moralno i zdravo, tako da naša deca nastave da žive u svojoj zemlji, u skladu sa svojim identitetom i da iz nje ne moraju da odu.

Sad je izvesno da Srbija, pre svega Beograd, božićne i novogodišnje praznike dočekuju u političkim napetostima, kako vidite postizbornu krizu u kojoj se Srbija našla posle 17. decembra?

– Izborni proces, kao jedan od najvažnijih delova demokratskog društva, na žalost, nikada u našoj zemlji nije utemeljen do kraja i zato postoji sistematsko nepoverenje u isti, ali i u institucije. Sve što danas kao društvo doživljavamo, jedna je od posledica toga. U tom kontekstu, a u svetlu skorašnjih događaja i izražene društvene nestabilnosti, želim da iznesem svoje stavove ne kao kritičar, već kao zagovornik modela vladavine u koji iskreno verujem – parlamentarne monarhije. Kao neko ko je prigrlio ovaj ideal, koncept republike mi se čini neefikasnim. Uzdržavam se od podržavanja bilo koje političke opcije, moje građansko učešće je, poput glasanja, da inspirišem građane da iskoriste svoja prava. Moj glasački listić je ličan, moguće čak i prazan, simbolizujući moj stav da pravi odgovor ne leži unutar stranačkih podela, već u samom upravljanju državom. Zato su poslednji demokratski izbori u našoj zemlji, u punom kapacitetu, iako tada određene kategorije građana nisu imale pravo glasa, što je bio važeći zakon, održani baš u ovo vreme, 11. decembra 1938. godine. Iznenadilo bi vas kada bi pogledali rezultate u smislu toga gde je koja koalicija pobeđivala. Taj stepen demokratije teško je zamisliti danas. Ali, to nije nedostižan cilj, naravno, ukoliko zaista postoji volja da se na tome ozbiljno i temeljno radi.

INTERVJU Princ Filip Karađorđević o izborima, KiM i političkim elitama: Osuđujem svaku podelu i korišćenje sile i nasilja 2
foto foto-Duško-Despotović

Vođe opozicije procenjuju da protesti ulaze u fazu opravdane građanske pobune, vlast koristi policijsko nasilje uz tvrdnje da su i građani iz unutrašnjosti spremni da joj pomognu u „odbrani Srbije“. Mislite li da je vlast zaista spremna na rizik građanskih sukoba u odbrani izborne „pobede“ koja je i matematički nekorektna – rezultati nisu iskazani u odnosu na ukupno biračko telo, SNS realno ima podršku samo nešto više od četvrtine ukupnog broja glasača u Srbiji?

– Osuđujem svaku podelu srpskog naroda i korišćenje sile i nasilja u bilo koje svrhe. Moramo se ujediniti kako bismo prevazišli izazove i voditi se principima kojima su se vodili moji slavni preci – potražiti uzrok cele situacije. A uzrok problema svakako je odsustvo poverenja ljudi u institucije. Često predlažem sistem koji se zasniva na obnovi monarhije iz više razloga. Kao idealni model upravljanja Srbijom vidim kombinaciju najboljih elemenata lihtenštajnske parlamentarne monarhije i direktne demokratije Švajcarske. Ovakav sistem, gde je moć podeljena i decentralizovana, uspostavio bi ravnotežu koja vodi efikasnom upravljanju. Država bi se smatrala uslužnim servisom građana koji je dužan da obezbedi njihovu slobodu i suverenitet, osiguravajući da njihove potrebe budu na čelu svih vladinih aktivnosti. Uz ovakvu decentralizaciju vlasti, uspostavio bi se realan okvir podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, uz poboljšanje državne uprave i jačanje slobode i suvereniteta svakog građanina. Direktna demokratija ovlašćuje građane da se pitaju u zakonodavnom procesu, dajući model za učešće građana u upravljanju državom i podržavajući njihovu autonomiju i lične slobode. Parlamentarni element, inspirisan primerom Lihtenštajna, mogao bi da koristi Srbiji integracijom demokratskih procesa u monarhijski sistem. Izabrano zakonodavno telo bi bilo odgovorno za suštinske funkcije vlade, kao što su zakonodavstvo i fiskalni nadzor. Premijer i kabinet, koje bi predložio monarh, zavisiće od odobrenja skupštine, spajajući tako poštovanje istorijskih institucija sa demokratskim vrednostima i efikasnošću. Uloga monarha, simbolična i usmerena na oblast poput spoljne politike, služila bi kao objedinjujući element i bila posvećena kontinuitetu i stabilnosti države. Ovaj sistem parlamentarne monarhije u kombinaciji sa direktnom demokratijom imao bi za cilj da ukombinuje najbolje elemente oba modela upravljanja, nudeći jedinstveno rešenje prilagođeno istorijskoj, kulturnoj i društvenoj potrebi Srbije. Takav pristup bi stvorio prilagodljivu i fleksibilnu strukturu upravljanja koja promoviše slobodu i suverenitet po jedinca, aktivno angažovanje građana, čuva tradicionalne vrednosti i obezbeđuje efikasnu državnu upravu.

Koliko je „uvoz birača“ iz RS na izborima za Beograd opasan po međusrpske odnose, neraščišćene od završetka Drugog svetskog rata i posle dolaska komunista na vlast?

– Odnosi između našeg naroda ovde i sa druge strane Drine su veoma posebni. To što krajnje neodgovorni pojedinci u medijima i na društvenim mrežama nastoje da stvore ružnu sliku i srpski narod iz Republike Srpske okrivljuje za zloupotrebu izbora u Srbiji, nije delo ni naroda ni opozicije, već onih faktora koji imaju za cilj da posvađaju narod i time izazovu podelu i neprijateljstvo Srba iz Srbije prema Srbima iz Srpske. Strogo osuđujem i smatram da je nemoralna bilo koja vrsta manipulisanja ljudima, koje traje već nekoliko decenija. Isto tako Srbima na Kosovu i Metohiji se mora omogućiti da na izborima glasaju u svojim gradovima i selima umesto što se ljudi autobusima prevoze u Rašku ili Vranje kako bi glasali na izborima. Neophodno je napraviti sistem koji funkcioniše tako da se ostvare demokratski principi u svakom izbornom procesu, bez zloupotrebe naroda.

Šta mislite o ideji da se RS prisajedini Srbiji posle „predaje“ KiM, koju pojedini prekodrinski srpski političari otvoreno zagovaraju?

-Pre svega nadam se da ni do kakve predaje Kosova i Metohije neće doći, iako su sve vesti koje nam dolaze iz naše južne pokrajine krajnje pesimistične, a u izobilju svakodnevnih vesti bojim se da sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji ostaje u nekom drugom, trećem planu, što je loše za sve nas. Podsetimo se da se 25. avgusta prošle godine navršilo tačno 110 godina od kada je moj čukundeda kralj Petar Prvi Karađorđević potpisao Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije Kraljevini Srbiji. Moji preci su oslobodili Kosovo i Metohiju i vratili ga Srbiji, a danas, 110 godina kasnije, priča se o mogućoj opciji predaje i odvajanja Kosova i Metohije od Srbije. Za mene je to apsolutno neprihvatljivo i to bi bio čin izdaje naših predaka i naših potomaka. Srpski narod je doživeo egzodus na prostorima Balkana i bivše Jugoslavije. Mi smo narod koji više ne živi tamo gde je vekovima živeo. Tome je doprinela politika političkih elita koje vladaju našim prostorima od 1945. do danas.

Da li se i kako po državne i nacionalne interese Srbije štetni politički procesi vezani za Kosovo i Metohiju mogu zaustaviti?

– Tako što ćemo proces vratiti pod okrilje UN-a, gde su sva prava i obaveze nastali i gde ćemo voditi otvorene i iskrene dijaloge. Velike sile su zakazale. Umesto da svoju snagu iskoriste za uspostavljanje boljeg sveta i sistema jednakosti, one su svoju snagu iskoristile za svoje nacionalne interese i srušile međunarodni poredak koji smo tako dugo pokušavali da stvorimo, kao država osnivač UN-a. Takođe, građani moraju imati uvid u celu situaciju kada je reč o politici prema Kosovu i Metohiji. Teško je razumeti da postoji tanka linija kad kažemo „Ne damo KM tablice ni po koju cenu“ do „Priznajemo RKS tablice, to je dobro za Srbe“. Svi zajedno poslednjih godinu dana svedočili smo brojnim problemima izazvanim upravo zbog ovih tablica: Srbi na KiM su izvođeni na barikade, izvedeni su iz institucija, neki mladi životi su ugašeni što je strašno i veoma je neodgovorno da to zaboravimo kao da se nije desilo. Deluje da je vest o priznavanju RKS tablica bila pokrivena vestima o protestima zbog, kako je opozicija tvrdila, izborne krađe, a sada vidimo da pojedini predstavnici opozicije kažu da će verifikovati svoje mandate uprkos, kako kažu, izbornoj krađi i protestima na koje su pozivali narod u trenutku kada su RKS tablice priznate od strane naše Vlade i to na uštrb nacionalnih interesa i na štetu našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Morala bi da postoji veća odgovornost prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Zbog komentara na društvenim mrežama i reagovanjima na mnoge pojave u srpskom društvu neki Vas smatraju princem „druge“ Srbije. Da li Vam to smeta?

– Nisam neko ko zagovara podele, ključno je poznavati istoriju i da iz nje budemo spremni da učimo. I dobro i loše je naše, naša lekcija za budućnost je naše iskustvo. Mislim da ljudi koji podstiču podele ne misle i ne rade ništa dobro za naš narod i našu državu. Moramo biti spremni da prihvatimo i uvažimo svakog pojedinca tako da ljudi imaju pravo na različito mišljenje i stav. Svaka vrsta podela je štetna za naše društvo i državu.

Strahujete li od eventualne mogućnosti da budete politički (zlo)upotrebljeni?

– To je stalna opasnost i u ovakvom političkom okruženju vrlo moguća, ali posedujem dovoljno iskustva da ih prepoznam i sprečim svaki takav pokušaj. Pre svega se ne svrstavam na bilo čiju stranu, ni na stranu vlasti niti na stranu opozicije. Na strani sam Srbije i srpskog naroda, gde god se on nalazio i u svojim nastupima iznosim isključivo svoje lične stavove.

U kakvoj Srbiji želite da vidite budućnost Vaše dece nezavisno od toga što bi u slučaju promene državnog uređenja bila naslednici srpskog trona?

– U istinski demokratskoj Srbiji u kojoj postoji vera u institucije. Onakvoj državi kao što je to bio slučaj u Kraljevini Srbiji u kojoj je seljak tužio kralja Petra Prvog u sporu i dobio ga na sudu, ili ministar finansija odbio da kralju Petru Prvom da zajam iz državnog budžeta. U jednom uređenom društvu gde postoji sistem održivih vrednosti koji podržava kulturu, obrazovanje, a posebno mlade, koji su naša budućnost. Danica i ja obilazimo Srbiju, i prilikom naših susreta i angažmana radimo na očuvanju tradicije, kulturnog nasleđa naše zemlje, porodičnih vrednosti, ali i moralnog i kulturnog dostignuća Dinastije Karađorđević što narod prepoznaje i uvažava.

Nedavno je obeleženo 135. godina od rođenja kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, a 2024. navršiće se devet decenija od njegovog ubistva u Marseju. Da li je to dovoljno vremena da se objektivno sagleda istorijska uloga kralja Aleksandra ili da li istorija prema njemu nepravedna?

Kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj je bio državnik daleko ispred svog vremena. Na žalost, to su neprijatelji videli mnogo pre drugih. Bio je meta udruženih fašista, nacista i komunista pa je pao kao jedna od njihovih prvih žrtava, svakako najveća.

Kako Vi danas, sa distance veće od jednog veka, gledate na jugoslovensku ideju Vašeg pradede i istorijska iskustva koja je donela pre svega Srbiji?

– Ideja Jugoslavije i oslobođenja južnih Slovena od svih okupatora započela je 1835, a izraz „Jugosloven“ potiče od Matije Bana, dubrovačkog Srbina-katolika i vaspitača kćeri mog navrdede kneza Aleksandra. Ban je bio član Kraljevske akademije i Srpskog učenog društva, a po njemu se danas zove Banovo Brdo. Garašaninovo „Načertanije“, kao mnoge druge ideje i dela u tom pravcu, nastale su mnogo pre moga pradede i one su bile stvar državne ideologije. Projekat Jugoslavije je bio projekat ujedinjenja i boljitka Srbije. A Srbija je tokom svoje istorije imala puno problema. Svestan sam da je to direktna posledica velikog istorijskog tereta koji Srbija vekovima nosi na svojim ramenima. Nosioci te ideje su bili Srbi, jer su se prvi oslobodili, ali je ona pripadala svima. Da ne govorim o odlukama vlade Kraljevine Srbije, Niškoj i Krfskoj deklaraciji… Takođe ne smemo zaboraviti da je prvi kralj Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca bio Kralj Petar Prvi, a ne Kralj Aleksandar. Srpski narod je istinski voleo i poštovao Viteškog Kralja Aleksandra, zato je njegovo ime moralo da bude ozloglašeno nakon njegovog ubistva.

Gotovo neprimetno 2023. prošla je 120. godišnjica smene dinastija u Srbiji, iako su obe domaće, Srbija i Crna Gora nisu „uvozile“ kraljeve kao ostale države u ovom delu Evrope. Da li je prošlost prestala da bude bitna i kako Vi, kao član Doma Karađorđević, danas gledate na te događaje i njihove posledice?

– Sve naše dinastije, iako nekada međusobno sukobljene, imale su isti interes, a to je napredak i očuvanje srpskog naroda na prostoru gde živi. Videle su različite puteve ka tom cilju, ali su se jedna na drugu nastavljale, nisu poništavale urađeno.

U pozitivnom pravcu

Fotografija objavljena na društvenim mrežama na kojoj je Vaš otac NJKV u poseti Vašoj porodici i nedavno rođenoj unuci u pojedinim krugovima shvaćena je kao „pomirenje Karađorđevića“. Da li je to dobra i tačna interpretacija? Ponekad stiče utisak da ste „kućna opozicija“ starešini Kraljevskog doma.

– Nedavno nas je u našem domu na Vračaru posetio moj otac prestolonaslednik Aleksandar da upozna svoju unuku Mariju, a gde je u nekoliko navrata posećivao Stefana pre nego što se Marija rodila. Moj otac je starešina Kraljevskog doma i uvek je dobrodošao u naš dom. Važno je da Stefan, pored vremena koje provodi sa Daničinim roditeljima, provodi vreme i sa mojim ocem koji živi u Beogradu, ali i sa mojom majkom princezom Marijom da Glorijom koja živi u Sevilji. Kod moje majke redovno odlazimo, a imam i redovnu komunikaciju sa svojim ocem, radujem se svakom našem susretu. Ja sam sa svojom braćom rastao u specifičnim okolnostima, usled razvoda mojih roditelja i naučio sam da me to ne sputava u životnim ciljevima. Međutim, izazov je kontakt sa suprugom mog oca. To je situacija koju decenijama dele gotovo svi članovi Kraljevske porodice kao glavni razlog što odnosi unutar Kraljevske porodice nisu onakvi kakvi bi morali da budu. Na mom ocu kao starešini Kraljevskog doma je da te izazove reši. Imamo dogovor koji budi nadu da će se stvari odvijati u pozitivnom pravcu za budućnost Dinastije Karađorđević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst