INTERVJU Lejla Bekti: Odlučna majka je nepokolebljiva i može da se sama suoči sa celim svetom

Film „Priča o mojoj majci“ stiže u domaće bioskope 19. juna, a glavnu ulogu majke u ovoj istinitoj priči tumači Lejla Bekti.

Priča prati Ester, majku Rolanda koji je rođen sa deformitetom stopala koji mu onemogućava da stoji uspravno.

Uprkos savetima svih, ona mu obećava da će jednog dana moći da hoda i posvećuje svu svoju majčinsku snagu i energiju u ispunjavanje obećanog čuda.

Pred premijeru filma, glumica Lejla Bekti je odgovorila na nekoliko pitanja o procesu snimanja filma, samom liku majke i uticaju ovog ostvarenja na stvarnog Rolanda, koji je i napisao knjigu na osnovu svog života.

Kako je došlo do toga da glumite u ovom filmu?

– Došlo je na prilično direktan način. Dobila sam scenario i čim sam na prvoj stranici videla ime Kena Skota, uronila sam. Volela sam njegov film “Starbak”. Kada sam završila sa čitanjem, osetila sam nešto što se retko oseti – neku vrstu emocija koju scenariji skoro nikada ne izazivaju.

Lik Ester Perez me je odmah očarao: bogat, univerzalan i obuhvata razdoblje od više decenija. Ta ideja da je pratim kroz vreme bila je u početku zastrašujuća. Nakon nekoliko dana razmišljanja postalo je jasno i nisam mogla da kažem “ne”. Ova uloga me je zvala.

Pozvala sam reditelja i tu je počela avantura. Nedugo zatim sam upoznala Rolanda Pereza, autora knjige. Pre nego što je postao pisac on je pre svega bio Esterin sin. Sa velikom pronicljivošću i velikodušnošću dao mi je slobodu da ulogu učinim svojom, a da ostanem verna suštini.

Kako biste opisali svoj lik?

– U skladu sa svojom prirodom učinila je nemoguće mogućim – jedinstven i složen: zabavan i odlučan, jak i potpuno posvećen. Iznad svega, bila je hrabra. Jačina ovog lika me je duboko inspirisala i kao glumicu i kao majku. Ono što je izvanredno je da je Roland napisao ovu knjigu kako bi odao počast svojoj majci i čineći to nesvesno mi je dao priliku da pokušam da odam počast svim majkama, uključujući i moju. Na kraju krajeva mame su zaista superheroji bez ogrtača. Odlučna majka je nepokolebljiva. Ona može da se suoči sa celim svetom, sama, i da nastavi da veruje čak i kada to niko drugi ne veruje. To je njihova snaga, to je njihova moć.

Šta je Roland pomislio kada je video kako prvi put igrate njegovu majku na platnu?

– Roland je došao da pogleda film sa svojom decom. Posmatrajući ih, postala sam svesna koliko je ova uloga važna njima. Tokom snimanja Ester je za mene bila samo lik. Međutim, to veče oni su došli noseći uspomene na svoju majku, baku. Plašila sam se da neću ispuniti očekivanja. Nakon projekcije smo se zagrlili. Bili su duboko potrešeni. Sledećeg dana Roland mi je rekao “Hvala ti. Dečak koga sam pronašao, zalečio se za vreme projekcije.”

To je tragična priča, ali Ester odbija da potone u to. Njena pozitivnost je nepokolebljiva, ništa je ne može sputati. Čini se da životne teškoće samo skliznu sa nje, ne slome je. Sama srž njene misije može se ispuniti samo kroz svetlost i radost.

Neverovatno je dirljivo i impresivno videti kako prikazujete Ester, od njenih trideset do osamdeset i pet godina. Kako izgledaju pripreme za tako složenu ulogu?

– Glavni faktor u odluci da preuzmem ulogu bila je šansa da prikažem lik u poodmaklim godinama. Srećom, tu je bio izuzetan rad tima šminkera i protetičara koji je omogućio da fizička transformacija bude potpuno realna. Odatle se dogodilo njeno oživljavanje: Način na koji ona govori, kako se kreće, njena duša, srce koje kuca.

Nikada nisam imao privilegiju da upoznam Ester. Upoznala sam je samo kroz Ronaldova sećanja i Kenov scenario. Dakle, morala sam da pronađem nešto lično za šta bih se uhvatila, a za mene je to bila moja baka sa kojom sam uvek delila duboku i posebnu vezu.

Džonatan Koen igra ulogu Vašeg sina. Kako je tekla saradnja?

– Nikada neću zaboraviti prvi dan na setu. Bilo je mnogo strepnje. Mi smo veoma bliski prijatelji, ali ovde smo morali da uđemo u dinamiku majka/sin. To je jedinstvena veza, veza koju smo morali da izmislimo i izgradimo od nule. Sjajana stvar u radu sa nekim koga tako dobro poznajete je to što se već duboko razumete. Upoznali smo se nekoliko nedelja pre snimanja da bismo otkrili pravu dinamiku, prave instinkte i oblikovali naš duo Ester-Roland.

Koje posebno sećanje nosite sa filma?

– Posebno sećanje se zove Silva Vertan. Tačnije, naš prvi susret. Stigla sam osećajući se malo nervozno i odmah osetila malu nelagodu. Nisam mogla da shvatim zašto, dok mi nije objašnjeno, nije me prepoznala. Za nju sam bila samo 80-godišnja žena koja je započela razgovor. Ona je izuzetna i inspirativna. Ikona, ali neko i topao, ljubazan i velikodušan. Osim što je legenda, spoznala sam osobu koja je omogućila Ester čudo. Na neki način, ona je bila Rolandova prva učiteljica, njene pesme su način na koji je on naučio da čita i piše. I kad pomislim da je Ronald na kraju postao advokat… Čitava priča mi se čini kao čudo.