Igra na ivici

0
95

Igra na ivici

Lepljenje plakata kojima se targetiraju pojedini opozicionari uz natpis „Tuđih para nikad dosta“ zvanično nije krivično delo. Za to nije nadležna policija, tužilaštvo u tome ne vidi krivično delo za reagovanje po službenoj dužnosti, a ni komunalna milicija nije zainteresovana za slučaj.

Igra na ivici
Igra na ivici

Činjenica da su plakati, paradoksalno, izlepljeni baš na početku dečje nedelje i baš u blizini škole koju pohađaju deca jednog od prozvanih nije izazvala reakciju zaštitnika građana, iako su deca mogla (verovatno i jesu) biti uznemirena i njihovo pravo na bezbrižno detinjstvo je nesumnjivo bilo povređeno.

Tviter javnost je bila „skandalizovana“. Nekoliko sati, pa možda čak i čitav dan. Sve dok slučaj nije „pojeo“ neki sličan, jednako „skandalozni“.

Možda plakati ove ili slične sadržine i nisu krivično delo, ali u zemlji koja se nagledala različitih zala, oni su podsećanje na to do kakvih posledica ovakvo „otvaranje lovne sezone“ može da dovede – i ubistvima Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića prethodila je bespoštedna hajka „detonirana“ iz nepoznatog centra.

Sve je više tih poteza nepomirljivih sukobljenih strana na ovdašnjem političkom nebu koje zvanično nisu zabranjene i ne podležu zakonima –disko žurke na krovovima „vlastitih“ zgrada s bakljanjem, pevanjem i vređanjem, lepljenje plakata s „poternicama“, uvredljivi postoji na društvenim mrežama… Pojedini opozicionari gotovo da su opevani kao u narodnim pesmama – neizbežni su u svim govorima i uz njih se vezuju stalni epiteti – rujno vino, verna ljuba, onaj lopov …

Nezabranjene aktivnosti koje se najčešće odvijaju u tonalitetu koji diriguju najviši predstavnici vlasti – opasna su igra na ivici noža koja lako može da se otme kontroli ko god da ju je smislio i stoji iza nje. Akteri skriveni u anonimnosti i zaštićeni u uverenju da njihovo nedelo i nije krivično delo, ali i da je u skladu s narativom vlasti nemilice šire govor mržnje, prete i opasno ugrožavaju prava i onih koji su im na meti, ali, u poslednjem slučaju, i njihove dece.

Lepljenje plakata na školskim zidovima tek je segment u opštoj atmosferi u kojoj je govor mržnje gotovo odomaćen na nacionalnim frekvencijama, u institucijama pa čak i u zvaničnim saopštenjima institucija.

I neće biti da je sve što nije zabranjeno dozvoljeno. Neka nedela možda nisu izričito sankcionisana propisima, ali su opasna, nečasna, nemoralna, pokvarena… napadači skriveni u anonimnosti najčešće se pozivaju na čast, Boga, pa i čojstvo što nikako ne ide uz lepljenje plakata kojima se crta meta protivnicima ili neistomišljenicima.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede – što je zabranjeno i zakonima Srbije.

Original Article