Globalna energetska kriza izazvana ratom u Iranu jednaka je udruženoj snazi dva naftna šoka iz sedamdesetih godina prošlog veka i posledica ruske invazije na Ukrajinu, upozorio je šef Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Fatih Birol, izvršni direktor IEA, rekao je da bi se sve ozbiljnije posledice mogle drastično produbiti prekidima u „vitalnim arterijama globalne ekonomije”, uključujući petrohemiju, đubriva, sumpor i helijum, objavio je Gardijan.
Nerazumevanje razmera krize
Govoreći u Nacionalnom pres klubu Australije u Kanberi, Birol je istakao da svetski lideri u početku nisu pravilno razumeli dubinu problema na energetskim tržištima, izazvanih američkim i izraelskim bombardovanjem Irana, kao i zatvaranjem strateškog Ormuskog moreuza.
Ta situacija je podstakla njegovu intervenciju prošle nedelje, kada je IEA pozvala na mere sa strane potražnje, kao što su povećanje broja zaposlenih koji rade od kuće, privremeno smanjenje ograničenja brzine na autoputevima i redukcija avionskih putovanja.
On je upozorio da je najmanje 40 energetskih postrojenja u regionu Zaliva teško ili veoma teško oštećeno, tako da čak ni okončanje sukoba ne bi odmah obnovilo snabdevanje energijom.
Istorijsko poređenje gubitaka
Birol je naveo da je oko pet miliona barela nafte dnevno bilo izgubljeno tokom dve krize 1973. i 1979. godine. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine uklonila je oko 75 milijardi kubnih metara (bcm) prirodnog gasa sa međunarodnog tržišta.
Međutim, trenutna kriza, koja je počela bombardovanjem režima u Teheranu 28. februara, već predstavlja gubitak od 11 miliona barela nafte dnevno i oko 140 milijardi kubnih metara gasa.
Pre sastanaka sa australijskim premijerom Entonijem Albanezom, Birol je rekao novinarima: „Ova kriza, ovakva kakva je sada, predstavlja dve naftne krize i jednu gasnu krizu spojene u jednu.”
Uticaj na svetske zalihe i bezbednost
Dana 11. marta, Birol je nadgledao puštanje 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi, što je najveća hitna mera u istoriji te organizacije.
Početkom 2026. godine postojao je višak na globalnim tržištima nafte, ali su napadi na brodove u Ormuskom moreuzu, kroz koji se transportuje oko 20% svetskih zaliha nafte, izazvali nestašice i rastuću zabrinutost širom sveta.
Predsednik SAD Donald Tramp dao je Iranu ultimatum od 48 sati da ponovo otvori moreuz za plovidbu tokom vikenda, upozorivši Teheran da će se suočiti sa uništenjem svoje energetske infrastrukture ukoliko to ne učini. Taj rok ističe kasno u ponedeljak uveče.
Birol je rekao da je azijsko-pacifički region teško pogođen zatvaranjem moreuza. „Jedino i najvažnije rešenje za ovaj problem je otvaranje Ormuskog moreuza”, zaključio je Birol.
Kao odgovor na Trampovu pretnju, iranska vojska je saopštila da će gađati energetsku infrastrukturu i postrojenja za desalinizaciju „koja pripadaju SAD i režimu u regionu”.
