I Makron, koji je brutalno ugušio pokret Žutih prsluka, danas bez zadrške podržava Vučića – ili ne?

Razgovor Emanuela Makrona, predsednika Francuske, sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, u kontekstu socio-političkih dinamika u Srbiji, kao i njegova izjava o ‘važnim i sadržajnim razgovorima’ s Aleksandrom Vučićem ne predstavlja nikakvo iznenađenje – naprotiv, ona potvrđuje dublju istinu o prirodi savremenih liberalnih demokratija.

Uprkos retorici o vladavini prava i evropskim vrednostima, politička praksa evropskih lidera primarno je vođena interesima, a ne principima. Francuski predsednik koji je brutalno ugušio i pokret Žutih prsluka i masovni otpor protiv penzione reforme, danas bez zadrške podržava autoritarni režim u Srbiji, i to ne bi trebalo nikoga da iznenadi – kaže za Danas Ivica Mladenović, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, glavni urednik srpskog izdanja Le Monde diplomatique i predavač na Sorboni.

On je komentarisao objavu predsednika Francuske na društvenim mrežama, nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Srbije. Razgovor Makrona i Vučića usledio je nakon sastanka predsednika Srbije sa liderkama i liderima evropskih institucija, a opet, nakon upotrebe nasilnog oružja (verovatno zvučnog topa) protiv više od 300.000 demonstrantkinja i demonstranata protiv njegovog režima, 15. marta, u Beogradu.

Makron je na mreži X objavio sledeće, na francuskom i srpskom: “Razgovarali smo o bilateralnim temama i napravili presek nakon njegovih nedavnih kontakata u Briselu. Ponovio sam mu svoju želju da Srbija nastavi da napreduje na svom evropskom putu“.

Разговарао сам телефоном са председником @avucic. Разговарали смо о билатералним темама и направили пресек након његових недавних контаката у Бриселу. Поновио сам му своју жељу да Србија настави да напредује на свом европском путу.

— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) March 30, 2025

Ivica Mladenović kaže za Danas da ova podrška nije nikakva greška u proceni, već dosledna strategija.

– Liberalne demokratije, naročito kada nastupaju iz pozicije evropskog centra, ne gube autoritarni karakter. One ga samo projektuju na periferiju, gde podržavaju režime koji garantuju ekonomski pristup njihovom krupnom kapitalu, poslušnost i privid stabilnosti. Makronova izjava jasno pokazuje da borba za više demokratije u Srbiji ne može biti odvojena od borbe protiv autoritarnog upravljanja i na samom Zapadu – ističe naš sagovornik.

Zato danas nije dovoljno biti protiv Vučića, dodaje, mora se biti i protiv Makrona, kao i svih drugih evropskih lidera koji u ime tržišta, kapitala i geopolitičke kontrole legitimizuju sve autoritarnije oblike vladavine, ne samo na periferiji nego i u svojim državama.

– Jedini realan odgovor na tu politiku nije u nacionalnim borbama, iako su one nužan uslov, naravno, niti u proevropskim iluzijama koje su prisutne u jednom delu našeg društva, već u izgradnji stvarnog, ujedinjenog fronta: evropskog fronta sindikata, društvenih pokreta i političkih snaga levice. Samo takav savez može ponuditi alternativan politički projekat poretku koji se danas, bez obzira na deklaracije, sve otvorenije gradi protiv narodne volje, socijalne pravde i demokratskih principa, čak i onih za koje smo do skoro mislili da predstavljaju nepovredivo civilizacijsko dostignuće liberalnih demokratija – kaže Ivica Mladenović.

S druge strane, Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Parizu, ističe za Danas da je predsednik Francuske poslao vrlo jasnu poruku.

– Kratku, ali jasnu. Bilaterni odnosi, to je u redu. Poenta je u njegovoj poruci u odnosu Srbije i Brisela… Makron je naglasio da bi Srbija trebalo da bude na evropskom putu, ne da tamo ostane, pardon – kaže za Danas Radomir Diklić, koji je i glavni i odgovorni urednik agencije Beta i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

On ističe da i dalje postoji jasna i, diplomatskim rečnikom, izražena zabrinutost evropskih čelnika zbog protesta i načina na koji režim Aleksandra Vučića reaguje na stotine hiljada građanki i građana, koji mu, u poslednja četiri meseca, izlaze na ulice da izraze bunt protiv njegovog načina vladanja.

– Posebno posle 15. marta – napominje.

On Makronovu objavu na društvenoj mreži X čita kao da će pod pritiskom lidera EU Vučić u Srbiji morati nešto da menja.

– Nijedna poruka, koja dolazi iz EU, Vučiću nije prijatna. Sve je manje tolerancije prema njemu i to se jasno vidi. Makron je potvrdio da stoji na pozicijama svega onoga što je Vučić nakon sastanaka u Briselu, sa predsednicom Evropske komisije i komensarkom za proširenje čuo – ističe on.

Podsetimo, i Ursula fon der Lajen i Marta Kos, takođe su se bez jasnog, javnog obraćanja, udostojile da na društvenoj mreži X napišu svoje utiske o vladavini Aleksandra Vučića, dok ih je pomno pratila većina građanki i građana Srbije, a nakon ragzovora sa njim, rečima – da podržavaju Srbiju na putu evropskih integracija, uz dodatak da podržavaju i traže slobodu medija i, tome slične fraze…

Podsetimo da su ga primile i sa njim razgovorale nakon navodne upotrebe zvučnog topa protiv demonstrantkinja i demonstranata u Beogradu.

Brojne stručnjakinje i stručnjaci za evropske integracije su se tada javili upućujući javno mnjenje da čita između redova i da to, način njihovog obraćanja, u kojem osim navedenih fraza nema nikakvog drugog sadržaja, zapravo znači osudu autokratskog i diktatorkog načina vladanja Aleksandra Vučića.

Marta Kos, komesarka za proširenje EU za Zapadni Balkan je čak izjavila da ona među studentkinjama i studentima nema sagovornika i da jedino može sa Vučićem da razgovara.

Mislila je to u formalnom smislu.

Studentkinje i studenti se sada spremaju da biciklima iz Srbije krenu za Strazbur. Pred sud za ljudska prava, koji od Vučića traži zvanični odgovor da li je protiv demonstrantkinja i demonstranata, 15. marta, upotrebio nasilno oružje – zvučni top.