Od aktuelne eskalacije između jemenske paravojske Huta i koalicije predvođene SAD u Crvenom moru, profitiraju militantni Huti koje podržava Iran. To im je došlo kao naručeno, ocenjuju pojedini analitičari.

„Huti su tražili priliku za sukob sa Sjedinjenim Državama“, smatra Hišam al Omejsi, stručnjak za Jemen i bivši direktor Vaüingtonskog centra za istraživanje prilika u Jemenu. „Poslednjih osam godina stalno su govorili svojim sledbenicima da su u ratu sa SAD i Izraelom, tako da je ovo za njih ’zlatna prilika’, odnosno šansa koju moraju da iskoriste“, kaže Al Omejsi.

I don’t think many realize the Houthis do have their own goals, aside from support of Gaza. Recent confrontations also provides them opportunity to legitimize their decades long claim of fighting the U.S. There are many layers to this, and I explained some to @cnni here. #Yemen pic.twitter.com/yO0c74hIdh

— Hisham Al-Omeisy هشام العميسي (@omeisy) January 12, 2024

Jemen je u ratu od 2014. godine, nakon što su se Huti, koje podržava Iran, počeli da se bore protiv vlade koju podržava Saudijska Arabija. Devet godina ratovanja ostavilo je Jemen podeljen na sever i zapad zemlje koji kontrolišu Huti, uključujući i moreut Bab el-Mandeb koji vodi do Crvenog mora, i jug koji kontroliše međunarodno priznata vlada i njeni domaći saveznici. Lokalna plemena dominiraju na istoku zemlje. Jemenska infrastruktura je teško oštećena, a sukob je gurnuo stanovništvo u jednu od najgorih humanitarnih kriza na svetu, ukazuju Ujedinjene nacije.

Huti, čiji je zvanični naziv „Ansar Alah“, u međuvremenu pregovaraju sa Saudijskom Arabijom o dugoročnom prekidu vatre. Očekuje se da će krajem januara američki specijalni izaslanik za Jemen Tim Lenderking da finalizuje mirovni sporazum između Saudijske Arabije i Huta. „Prisiljavajući Saudijce da ih prihvate [kao nacionalnu vladu Jemena], Huti se nadaju da će i ostatak sveta da sledi taj korak i da će im dati međunarodni legitimitet“, kaže Al Omejsi.

Do sada je samo Iran priznao Hute kao legitimnu vladu Jemena, ističe Tomas Džanau, vanredni profesor na Univerzitetu Otava u Kanadi i stručnjak za Bliski istok. „Otmicom brodova, ispaljivanjem projektila na brodove u Crvenom moru i pregovorima sa Saudijskom Arabijom oni žele da prisile međunarodnu zajednicu da se pozabavi njima i žele da postignu da se na njih gleda kao na ključnu članicu tzv. ’Osovine otpora’, koju predvodi Iran“, kaže kanadski profesor, misleći pritom na mrežu saveznika koju podržava Iran, a koja se bori protiv Sjedinjenih Država i Izraela.

Huti su već „pobedili“

Napadi Huta na teretne brodove u Crvenom moru u ogromnoj meri su poremetili međunarodni trgovački saobraćaj, a do njih je došlo, kako sami tvrde, „kao odgovor na izraelsku vojnu akciju u Gazi“.

„Napadi Huta me plaše, jer ugrožavaju našu krhku stabilnost“, kaže za DW Manar Saleh, 20-godišnja stanovnica Sane, glavnog grada Jemena. „U Jemenu zapravo nema mira, a ni stabilnosti u poslednjih devet godina. Palestincima jeste potrebna pomoći, ali ne na štetu Jemena i teške situacije u ovoj zemlji“, smatra Saleh. I Um Ammar, majka petoro dece iz Sane, takođe kaže da bi trebalo podržati Palestince „na svaki mogući način, ali ne na štetu Jemena“.

„Javnost uveliko stoji iza Huta, jer su Jemenci veoma emotivni kada se radi o palestinskom pitanju“, pojašnjava Abdulgani al Irjani, istraživač iz jemenskog trusta mozgova Centar za strateške studije iz Sane. I on uočava promenu u stavu prema Hutima tokom proteklih nedelja.

„Huti su konačno zadobili široku podršku naroda, nakon što su godinama bili omraženi, i to zbog toga što su nemilosrdno postupali prema ljudima na područjima koje su zauzeli, zbog njihove korumpiranosti, ugnjetavanja i suprematističke ideologije“, kaže Al Irjani i dodaje: „Huti su ’pobedili’ u ovom sukobu onoga dana kada su ispalili prvi projektil.“

Vojna pobeda nije nužno cilj

Mohamed al Irjani, istraživač iz Jemenskog centra za politiku, smatra da Huti tu ne vode borbu za vojnu pobedu. Kao što ni koalicija, predvođena SAD, nije postigla vojnu pobedu nad njima. „To zapravo Hutima daje prostor da dalje provociraju, a čini se da je njihova strategija povezana s očekivanjem da bi SAD, koje su trenutno zaokupljene domaćim problemima i kampanjom za izbore, mogle da budu limitirane kada se radi o efikasnom odgovoru na provokacije“, ocenjuje Al Irjani.

Štaviše, čini se da je ovo u stvari nekakav „lou-kost“, odnosno „jeftin“ sukob za Hute, koje podržava Iran. Napad dronom na teretni brod u Crvenom moru košta oko 1.200 dolara, dok su za alijansu predvođenu SAD troškovi znatno veći i iznose oko milion i po dolara po bombi, primećuje Al Omejsi.

On smatra da bi čak i kopnena ofanziva koristila Hutima. „Kopnene borbe bi ojačale legitimitet Huta, ne samo u Jemenu, već i u regionu.“

„Svedoci smo trenda u poslednjih nekoliko sedmica po kojem čak i ljuti protivnici sada imaju simpatije za Hute“, kaže Al Omejsi, dodajući da su oni iskoristili upravo rat u Gazi za pokretanje masovne mobilizacije.

„Morate da znate, ovo je zemlja u kojoj je 80 odsto stanovništva upućeno na pomoć i u kojoj su mnogi ljudi osiromašili. Dakle, ako će ova situacija da im pruži priliku da dođu do hleba – tako što se zaposle u vojsci ili na nekom drugom mestu – oni je neće propustiti“, kaže Al Omejsi i zaključuje: „Ljudi u Jemenu ne žele rat. Ali, ako im se rat nametne, oni su prilično dobri borci. To su uostalom i dokazali u proteklih osam godina.“

Post Views: 5

Originalni tekst