Hoće li praznici ugasiti studentske proteste?

Studentske blokade, koje su počele pre oko mesec dana još uvek ne gube na snazi. Štaviše, njima su se poslednjih nedelja pridružili i srednjoškolci. Iako se sve više govori o razvodnjavanju protesta i njihovom gašenju usled novogodišnjih praznika, naši sagovornici ističu da praznici nemaju veliki uticaj na dinamiku protesta, te da sasvim drugi razlozi utiču na odluku ljudi da sa njima nastave.

Iako ne izgleda da će se uskoro okončati, u javnosti se sve više govori o mogućnosti da se izgubi momentum zbog predstojećih praznika.

Ista rasprava se u javnosti vodila i tokom prethodnih protesta koji su mobilisali veći broj ljudi i trajali dužu vremenski period poput protesta „1 od 5 miliona“ i „Srbija protiv nasilja“.

Vlast je takođe često upotrebljavala praznike i periode odmora kao povod da iskritikuje organizatore protesta i objasni kako oni koji protestuju to rade samo dok ne dođe vreme za odmor.

Ovog puta, političari, koje vlast najčešće napada, ne organizuju proteste već to rade studenti, pa je vlasti teže da ih napadne kao strane plaćenike koji idu na skupe odmore kada nema protesta.

Pored studenata, srednjoškolci su se takođe uključili u blokade, zbog čega je vlast krenula sa napadima i na nastavnike govoreći da na silu teraju decu da izlaze na blokade koje se svaki dan održavaju na različitim mestima u 11:52 časova.

Imajući u vidu činjenicu da se vlast ne snalazi baš najbolje u gašenju trenutne pobune, predlog koji je ministarstvo prosvete uputilo Vladi Srbije da zimski raspust započne u utorak 24. decembra, umesto u četvrtak može se tumačiti kao pokušaj smirivanja situacije onemogućavanjem blokada barem u srednjim školama.

Ivković: Nije pitanje tajminga, već da li se dešava nešto novo

Istraživač Centra savremene politike Aleksandar Ivković kaže za Danas da praznici ne igraju veliku ulogu u dinamici protesta.

On ipak podseća da postoje takvi primeri, poput prošlogodišnjeg protesta povodom izbornih neregularnosti.

“Nažalost, ta tema nije mobilisala previše ljudi, i zbog toga su ti protesti prekinuti tokom praznika. Ne zbog toga što su bili praznici, mislim da su i organizatori procenili da neće moći da okupe previše ljudi na toj temi na duži vremenski period”, tvrdi Ivković.

Ipak, ističe Ivković, lista kontraprimera, odnosno protesta koji su se uspešno odvijali uprkos praznicima i nepovoljnim vremenskim prilikama je duža.

Takvi su, ističe on, bili protesti protiv litijuma koji su održani u sred leta, po velikim vrućinama i u sred velikih praznika, a koji su bili masovno posećeni.

“Takođe, protesti 1 od 5 miliona, oni su počeli krajem novembra, početkom decembra i uspešno su prebrodili novogodišnje praznike. Ja se sećam konkretno protesta 16. januara 2019. godine povodom godišnjice ubistva Olivera Ivanovića i da je to bio veoma posećen protest”, podseća naš sagovornik.

On naglašava da je takvih protesta bilo više u tom periodu, sve do protesta 13. aprila te godine.

“Tada je održan veliki protest u Beogradu koji je proglašen za Dan D i da će posle tog protesta da se desi nešto bitno. Ti protesti su održali svoju dinamiku, dakle to je trajalo više meseci, uključujući i novogodišnje praznike”, kaže Ivković.

Primer koji se naravno ne sme preskočiti jesu i studentski protesti 1996. i 1997. godine.

“Tu su zapravo proslave novogodišnjih praznika postale deo protesta i obrnuto, protesti su postali deo proslave. Dakle, imamo primere kako su studenti i drugi organizatori na taj način uspeli da sačuvaju proteste tokom praznika i ne vidim zašto i ovi protestni ne bi mogli to da urade ukoliko organizatori budu sposobni da organizuju to na taj način i budu imali želje”, obrazlaže sagovornik Danasa.

Ivković kao pouku koja se može izvući iz protesta 1 od 5 miliona i Srbija protiv nasilja navodi to da protesti kreću da se osipaju kada upadnu u rutinu, kada se ne dešava ništa novo na protestima i kada se stiče utisak da ne vode ničemu i da ne vode do novih ustupaka vlasti.

“To se desilo sa protestima 1 od 5 miliona i sa Srbijom protiv nasilja tokom leta”, kaže on.

Problem tih protesta nije bio u tajmingu, smatra Ivković, već u tome što je vlast procenila da može pustiti da se odvijaju i da se ugase sami od sebe bez da reaguju.

“Sada sa studentskim protestima nije mogla to da uradi zato što očigledno imaju uticaj na njihovo biračko telo na način na koji Srbija protiv nasilja i 1 od 5 miliona nisu imali i mislim da je to glavni faktor oko predviđanja koliko će dugo trajati ovi protesti”, pojašnjava Ivković.

Ono što je presudno, kaže naš sagovornik, jeste da li će se dešavati nove stvari i da li će samim tim učesnici imati osećaj da svaki protest liče jedan na drugi i da to ne vodi ničemu ili će imati utisak da protesti imaju neku svrhu i da treba dolaziti na njih.

“Neki ljudi će naravno otići na praznična putovanja, ali vratiće se isto relativno brzo, to je samo dve nedelje, tako da ukoliko bude dovoljnog broja ljudi koji osećaju da ima još toga da se postigne protestima, oni će se sigurno nastaviti i nakon praznika”, zaključuje sagovornik Danasa.

Pajtić: Aktuelnim protestima se brani život

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić, takođe smatra da je mala verovatnoća da će trenutni protesti splasnuti na način na koji se to dogodilo sa protestina “1 od 5 miliona” ili “Srbija protiv nasilja”.

“Aktuelnim protestima se brani najveća vrednost – život. Ako neko od građana tokom nekih prethodnih protesta i nije mogao da prepozna svoj interes u odbrani demokratskih institucija ili prava glasa, svakom je jasno da sada spasavamo živu glavu od korumpiranog režima čija pljačka odnosi žrtve”, pojašnjava Pajtić.

On ističe i da je to sada crvena linija preko koje nijedan narod ne sme da pređe.

“U takvoj situaciji ‘zamor’ ne može i ne sme biti tema. Ono što se dogodilo na Železničkoj stanici u Novom Sadu se nikada nikome ne sme ponoviti”, zaključuje Pajtić.