Hoće li biti ulja, šećera…: Kako će se lošiji prinos žitarica odraziti na cene namirnica?

Suše su i ove godine opustošile rod pojedinih kultura u Srbiji kao što su kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa. Takvi rezultati otvaraju pitanje da li će domaće tržište biti dovoljno snabdeveno i kakve će biti cena osnovnih namirnica za potrošače.

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji sve više postaje zavisna od vremenskih prilika, pa je zato zbog velikih suša i prinos brojnih kultura umanjen.

Veliku štetu ove godine pretrpele su i žitarice i uljarice, koje su sve podbacile, osim pšenice. Rod kukuruza, suncokreta, soje, kao i šećerne repe je desetkovan i proizvodnja je pretpela velike gubitke.

Kao drugi problem javlja se i to što su za pojedine kulture smanjene i zasejane površine, jer je deo proizvođača odustao zbog prethodnih loših godina.

Loš prinos otvara i pitanje prerade i proizvodnje namirnica od ovih žitarica, kao i krajnje cene koju treba da plate potrošači.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da je, što se tiče bilansa bazičnih poljoprivrednih proizvoda koji kreiraju najveći korpus u prehrambenom sektoru kao što su kukuruz, pšenica, soja, suncokret i šećerna repa, ova godina veoma loša.

„Pšenica je imala dobar prinos, a sve ostale ratarske kulture će evidentno podbaciti, neke više, a neke manje“, ukazuje on.

Ipak, kako kaže, kod kukuruza i suncokreta će biti zadovoljene domaće potrebe.

„Nećemo morati da uvozimo te sirovine koje su vrlo bitne za stočnu ishranu i za proizvodnju ulja. S druge strane, soja je u velikom podbačaju i nju ćemo evidentno morati da uvozimo, što će se negativno odraziti i na stočarsku proizvodnju. Šećerna repa je ugovorena u količini koliko je šećeranama potrebno, tako da će one biti pokrivene za svoje kapacitete“, navodi Galetin.

Međutim, razlog za zabrinutnost postoji, upozorava on.

„Kada se sve to uzme u obzir, a posebno i proizvodnja voća i povrća, imaćemo jedan deficit koji ćemo morati da nadoknadimo preko uvoza. Kada imate takvu situaciju da morate da uvozite dobar deo osnovnih prehrambenih artikala, postavlja se pitanje uvozničkog lobija, koji u velikoj meri diktira cenu uvozne robe na domaćem tržištu. To može da bude veliki problem za naše krajnje kupce, jer možemo da imamo višu cenu“, ukazuje Galetin.

Mi već imamo rast cena hrane, podseća on.

„Taj međugodišnji rast cena su najviše generisale cene voća i povrća. Za razliku od ranijih godina kada smo cene hrane merili kroz rast cena mesa, hleba… sada su nam to zamenili voće i povrće“, navodi Galetin.

Ovu godinu ćemo, prema njegovim rečima, pamtiti po značajnom rastu cena hrane.

„Ova suša i visoke temeprature, uz nedostatak padavina, samo su dodatno podstakle situaciju koju imamo na tržištu osnovnih ratarskih kultura, koje generišu najveći deo u proizvodnji hrane poput mesa, mleka, hleba i slično“, zaključuje Galetin.

Šta kažu proizvođači?

Direktor sirovinskog sektora šećerane „Sunoko“ Rade Miljević za Danas ukazuje da je šećerna repa, kao i druge kulture, ove godine pretrpela štete od suša.

„Mi očekujemo smanjenje prinosa za nekih 15 odsto u odnosu na petogodišnji prosek, ali u odnosu na prošlu godinu ipak imamo povećanje od 20 odsto“, objašnjava on.

Ipak, kako ističe, najvažnije je da ima dovoljno površina pod šećernom repom, gde su biljke zdrave i u dobroj kondiciji. Zbog toga, kako dodaje, može da se očekuje normalna proizvodnja, sa dobrim kvalitetom samog šećera.

„U Srbiji je ove godine posejano oko 31.000 hektara površina pod šećernom repom. U Sunoku se očekuje oko 180.000 tona šećera, dok će Crvenka proizvesti oko 70.000 tona šećera“, otkriva Miljević.

U odnosu na prošlu godinu, ova će ipak biti bolja, kaže naš sagovornik.

„Imaćemo kompletno veći prinos i proizvodnju po hektaru, ali je problem što je smanjena zasejana površina. Prošle godine smo imali zasejanih 44.000 hektara, a ove godine imamo 31.000, dakle smanjeno je za 13.000 hektara. Prošle godine je bio veliki problem sa repama koje su bile bolesne i trule i proizvodnja je bila loša, pa su neki zbog toga odustali“, ukazuje Miljević.

Sve to, kako kaže, utiče i na proizvodnju šećera.

„Mi smo prethodnih godina proizvodili preko 300.000 tona šećera, ukupno Sunoko i Crvenka, a ove godine će to biti oko 250.000. Međutim, što se tiče snabdevanja domaćeg tržišta, tu neće biti problema. U Srbiji industrija i građani potroše oko 220.000 tona šećera, tako da će biti dovoljno za domaće potrebe, a biće i za neki manji izvoz“, objašnjava on.

Miljević tvrdi da zato neće biti problema na tržištu, a da će cena ostati slična.

„Šećer je strateški proizvod, njemu je država poslednji put formirala neku cenu od 114 dinara, ali je ona u maloprodaji malo i pala, na oko 100 dinara. Država to drži pod kontrolom i cena će verovatno biti u granicama kao i do sada“, smatra on.

Manje zasejanih površina i ubuduće, moglo bi da ugrozi samu proizvodnju šećera, ali Miljević navodi da već ima interesovanja za novu proizvodnju, zbog čega se nadaju se da će sledeće godine povećati površine pod šećernom repom.

„Treba da idemo ka nekom cilju povećanja prinosa i ako to uspemo, uspećemo da održimo samu proizvodnju, jer će i proizvođači ostvarivati profit i nastaviće da proizvode šećernu repu“, ističe on.

Međutim, kako ukazuje, prinose nije lako predvideti zbog klime.

„U dve nedelje se promeni prinos za pet do 10 tona gore ili dole. Ove kiše koje smo imali prethodnih dana su pogodovale šećernoj repi. Ona je dvogodišnja biljka, tako da njoj i padavine u septembru i oktobru odgovaraju“, zaključuje Miljević.

Kristina Kozomora iz kompanije za proizvodnju ulja „Bački Dukat“ za Danas kaže da su oni mala proizvodnja, jer rade samo visoko olenski suncokret, ali da jednako učestvuju na tržištu.

„Što se tiče same sirovine, mi je uzimamo od velikih proizvođača, jer se taj suncokret najčešće proizvodi u izolaciji, da ne dođe do mešanja sa drugim vrstama suncokreta“, objašnjava ona.

Kako dodaje, bitno je da sirovina bude ujednačenog kvaliteta.

„Mi nemamo problem sa nabavljanjem sirovine, ali je bitno da se obezbedi novac na vreme. Trudimo se da izaberemo dobrog i sigurnog dobavljača“, navodi Kozomora.

Što se tiče cena, kako ukazuje, na to nemaju uticaj.

„Samu cenu suncokreta ne formiramo mi, ni proizvođači već trgovci i velike uljare u Srbiji, kao i tržište napolju. Šta oni kažu, mi to moramo da platimo“, kaže naša sagovornica.

To utiče i na njihovu prodajnu cenu, objašnjava.

„Naši troškovi po jedinici su dosta veliki. Mi kao mala uljara imamo sve obaveze i pravila kao i velike uljare, pa su nam troškovi po jedinici mnogo veći. A suncokret je velika stavka u ukupnoj ceni koštanja ulja“, ukazuje ona.

Kozomora navodi da je veliki problem kada na tržištu zavisite od trgovinskih lanaca.

„Svako poskupljenje poskupljuje i trgovačku maržu i zato dolazite do velikog gubitka, jer se smanjuje promet. To su neki problemi koje svako povećanje vuče sa sobom“, upozorava ona.