Dojče veledanas 07:03

Hibridni rat: Nemačka se sprema za operacije ruskog uticaja 1Foto: EPA/DAVID CHANG

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova upozorava na nove napore Moskve da utiče na javno mnjenje. Šta je to „hibridno ratovanje“? Kako mu se suprotstaviti?

Pretnja Rusije korišćenjem kibernetičkih napada, propagande i drugih taktika za uticanje na javno mnjenje u Nemačkoj je stvarna i ona raste, smatra ministarka unutrašnjih poslova Nemačke, Nensi Fezer. „Opasnosti su dosegle nov nivo“, rekla je ona za list „Zidojče cajtung“.

Njeno upozorenje dolazi dok se Nemačka priprema za izbore za Evropski parlament u junu i izbore u tri nemačke savezne pokrajine koji se održavaju u septembru. Sve je veća zabrinutost da će Moskva pre glasanja pokušati da pridobije podršku za proruske stranke, poput krajnje desničarske populističke Alternative za Nemačku (AfD).

Nemačka je dugo na meti ruskih operacija uticaja. Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, mnoge od tih operacija su usmerene na podrivanje podrške Ukrajini.

„Sada je reč o pokazivanju odlučnosti i snage u suočavanju s ovim i razotkrivanju načina na koji druga strana deluje“, kaže Ridiger fon Frič, bivši nemački ambasador u Moskvi i bivši potpredsednik nemačke obaveštajne službe za inostranstvo BND.

Šta je hibridno ratovanje?

Izraz„hibridno ratovanje“ opisuje kompleksnu strategiju koja kombinuje vojne alate s nekonvencionalnim metodama u rasponu od povećanja ekonomskog pritiska do širenja propagande.

To nije novi fenomen. Vekovima države koriste sredstva koja nisu vojna kako bi uticale na javno mnjenje u inostranstvu.

No, tokom poslednje dve decenije, uspon interneta i društvenih mreža doneo je novi arsenal internet-oružja: u operacijama koje su poznate kao „hack-and-leak“ operacije, hakeri dobijaju pristup osetljivim ili poverljivim informacijama i zatim ih strateški puštaju u javnost.

Kibernetički napadi se mogu koristiti i za rušenje kritične infrastrukture zemlje, uključujući mašine i softver koji se koristi na izborima. Istovremeno, platforme društvenih medija koriste se za širenje izmišljenih ili pogrešnih informacija.

„Digitalni svet je ostvarenje sna za obaveštajne službe“, kaže Fon Frič za DW.

Kako to funkcioniše?

Hibridno ratovanje često se opisuje kao oblik „rata u senci“ koji se odvija daleko od očiju javnosti i nikada nije službeno objavljen.

„Koncept hibridnog ratovanja je da u početku ne primetite da se to događa“, kaže za DW Lesli Šibel, stručnjakinja za Rusiju u Fondaciji Kerber iz Hamburga.

U januaru je nemačka vlada saopštila da je otkrila koordinisanu rusku kampanju dezinformisanja na platformi Iks, bivšem Tviteru. Pre nego što je ugašena, kampanja je distribuirala više od milion poruka putem lažnih profila, gurajući lažne ili pogrešne priče, poput one da pomoć ratom razorenoj Ukrajini zanemaruje lokalne građane.

Širenjem takvih poruka na velikom broju internet-platformi, Rusija želi maksimalno da poveća svoju vidljivost i podstakne osećaj legitimnosti. Cilj je, kažu stručnjaci, da se prošire društvene podele, podstakne gnev i poseje nepoverenje u demokratske procese i medije.

„Za Rusiju je širenje sumnje već uspeh“, kaže Šibel.

Učinak curenja informacija o Taurusu

Dok većina oblika hibridnog ratovanja ostaje u senci, neke operacije bivaju namerno javno objavljene.

Početkom marta šefica ruske državne televizije RT objavila je poverljiv razgovor visokih nemačkih oficira. Afera, poznata kao „Taurus leak“, osramotila je nemačku vojsku i izazvala diplomatsku pometnju.

„Ali, ta afera takođe služi Putinu kod kuće“, kaže Marija Sanikova-Frank, koja vodi ruski program u berlinskom trustu mozgova „Centar liberalne moderne“.

U prisluškivanom razgovoru nemačkih oficira moglo se čuti kako oni raspravljaju o mogućim scenarijima ruskog rata u Ukrajini. Nakon objavljivanja razgovora, ruski mediji su tvrdili da je snimak otkrio da je nemačka vojska raspravljala o značajnim i specifičnim planovima za napad na rusku teritoriju.

„Slika koju (Putin) želi da stvori jeste da Nemačka i Zapad prete Rusiji, a on je to uspešno otkrio“, kaže Sanikova-Frank za DW. „Takođe je uspešno skrenuo pažnju sasmrti i sahrane Alekseja Navaljnog“, dodaje ona.

Navaljni, koji je bio jedan od Putinovih najotvorenijih protivnika u Rusiji, preminuo je sredinom februara u 47. godini u kaznenoj koloniji na Arktiku. Sahranjen je 1. marta, istog dana kada je objavljen prisluškivani razgovor nemačkih oficira.

Kako uzvratiti

Da bi se suzbilo hibridno ratovanje potreban je višestruki pristup, slažu se stručnjaci. Zemlje moraju da svoju kritičnu infrastrukturu, uključujući tehnologiju glasanja, adekvatno zaštite od kibernetičkih napada.

Curenje podataka o Taurusu u kojem su ruski obaveštajci dobili pristup vojnim komunikacijama jer se jedan od učesnika u razgovoru priključio putem nezaštićene veze – takođe naglašava potrebu za podizanjem svesti o kibernetičkoj bezbednosti u svim sektorima društva.

Stručnjaci naglašavaju važnost edukacije građana o taktikama dezinformisanja i o tome kako sve informacije na koje naiđu na internetu mogu biti namerno osmišljene da bi ih zavarale i da bi se njima manipulisalo.

„Važno je otkriti mehanizme ove propagande – kako ona deluje, kako utiče na nas, kako utiče na mišljenje“, zaključuje Sanikova-Frank.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst