Hakeri napali, Ministarstvo isključilo sistem na skoro mesec dana: Koliko su podaci u državnim bazama bezbedni?

Više od tri nedelje nakon što je Ministarstvo pravde bilo meta hakerskih napada, pravosudna infrastruktura u Srbiji i dalje ne funkcioniše u punom kapacitetu zbog čega mnogi trpe posledice digitalnog kolapsa, a građani brinu da li su njihovi podaci bezbedni.

Ministarstvo pravde obavestilo je javnost 11. jula da je na meti hakerskih napada još od petka, 4. jula ove godine, dodavši da su ti napadi kulminirali napadom hakera na Data centar.

Oni su naveli da su, u cilju sprečavanja nesagledivih posledica, poput brisanja baza podataka ili zaključavanja podataka od strane hakera i kasnijih ucena, kao u slučaju sa ranijim hakerskim napadima na Republički geodetski zavod (RGZ) ili Elektroprivredu Srbije, isključili kompletan mrežni pristup Data centru.

„U pitanju je preventivna mera zbog povećanog rizika od malcioznih aktivnosti u okviru celokupne pravosudne infrastrukture koja povezuje sve pravosudne i državne sisteme. Nakon ponovnog podizanja i stabilizacije sistema, svi korisnici će blagovremeno biti obavešteni o nastavku rada“, poručili su.

Ministarstvo pravde ukazalo je i da je ovo očigledan napad na pravosuđe Srbije i izrazilo je zabrinutost da „maliciozni napadi na pravosudne baze podataka mogu biti povezani sa trenutnom političkom situacijom u državi i oblicima hibridnog rata“.

Ministarstvo je potom 28. jula izdalo novo saopštenje u kom navode da su u toku aktivnosti na postepenom vraćanju sistema u pun radni režim.

„Planirana je i implementacija novih centralizovanih bezbednosnih rešenja, kao i obnova hardverske infrastrukture. Molimo sve građane Republike Srbije, pravosudne organe, kao i javne beležnike i javne izvršitelje za razumevanje, saradnju i strpljenje u narednom periodu“, naveli su.

Iz Ministarstva očekuju da sistem u potpunosti profunkcioniše ovih dana, ali tvrde da bi bilo nezahvalno i neozbiljno odrediti tačan datum.

Zbog ovih mera, javni beležnici i javni izvršitelji nisu u mogućnosti da koriste povezane elektronske sisteme, s obzirom da su i oni sastavni deo pravosudne infrastrukture.

Iz Ministarstva upozoravaju da posledice ovakvih napada mogu uključivati gubitak poverljivih i ličnih podataka, prekid rada pravosudnih organa, blokadu komunikacije sa drugim institucijama, finansijsku i pravnu štetu, napuštanje poverenja građana u institucije pravde.

O ovom problemu oglasio se i RGZ koji je saopštio da je usled zastoja u funkcionisanju Pravosudnog informacionog sistema Ministarstva pravde obustavljen prijem predmeta koji se dostavljaju RGZ-u putem tog sistema.

„Ova situacija se odnosi na predmete koje šalju javni beležnici, sudovi i javni izvršitelji, a koje RGZ prima elektronskim putem“, pojasnili su.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ RGZ-a Nebojša Pejčinović za Danas pojašnjava kako katastar delimično funkcioniše.

„Katastar trenutno funkcioniše tako što obavlja sve predmete koji dolaze preko eŠaltera, koji nije povezan sa tim sistemom koji je u problemu. To znači da su advokati i privatne geodetske organizacije nesmetano radile sve ovo vreme i katastar po tim predmetima postupa“, objašnjava on.

Pejčinović navodi da je upitno da li je sve bilo sinhronizovano kada je došlo do kolapsa u Ministarstvu pravde.

„Da li su notari prekinuli sa overama ugovora u tom trenutku, mi ne možemo da sudimo. Moguće je bilo, teoretski, da je, kada je stao sistem, rađena predaja ugovora o nekim nepokretnostima preko adovkata, a da notari nisu mogli da imaju uvid u to“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, pored notara i izvršitelja blokirane su i agencije za nekretnine.

„Međutim, nemamo informacije od relevantnih predstavnika Ministarstva pravde, a tamo se nalazi puno toga – prvobranilaštvo, tužilaštvo, izvršenje krivičnih sankcija, uprava za oduzetu imovinu i svašta još“, upozorava on.

Naš sagovornik naglašava da su njihova nezvanična saznanja „da su veoma loše prognoze i da se predlaže kupovina novog softvera“.

„Nama u RGZ-u ovo sve lični na onu sitauciju iz 2022. kada je katastar, odnosno ceo sistem RGZ-a bio srušen. Situacije su slične, jer je i tada bilo bez ikakve najave, sa lošom komunikacijom od strane samog Ministarstva ili RGZ-a u tom trenutku, gde se nije izašlo sa konkretnim stvarima. Mi ni danas nismo dobili zvanično objašnjenje, odnosno stav Odeljenja za visokotehnološki kriminal pri tužilaštvu šta se dogodilo“, podseća Pejčinović.

Kako dodaje, oni su i tada, ali i sada sumnjaju da se radi o veoma lošoj i neprofesionalnoj IT zaštiti, kojom je ceo program bio obuhvaćen.

Koliko su podaci u državnim sistemima sigurni?

Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Danas navodi da je problem kod ovakvih i sličnih situacija izrazita netransparentnost.

To je, kako dodaje, glavna karakteristika aktuelne vlasti.

„Do koliko-toliko tačne, ali retko kad potpune slike o takvim kriznim događajima, dolazi se tek nakon pritisaka opšte i stručne javnosti i medija“, podseća on.

Kako ukazuje, vlast se uvek prvo ponaša kao da problem uopšte ne postoji.

„Nakon toga ga negira, pa kad ga prizna umanjuje dimenzije njegovog značaja i posledica, a kad ga konačno pre ili kasnije otkloni, predstavlja to kao svoj veliki uspeh“, objašnjava Šabić.

On kao primer, podseća na napad hakera na baze podataka RGZ pre nekoliko godina.

„Tada je jedina reakcija vlasti na napad, koji je prethodno skrivala od javnosti, bilo obustavljanje funkcionisanja celog sistema, sa neizmernom štetom po korisnike. Naknadno je ponovno stavljanje sistema u rad predstavljeno kao veliki uspeh, bez ikakve analize objektivnih ili subjektivnih slabosti i propusta u okviru sistema“, ukazuje Šabić.

Zbog toga, prema njegovim rečima, građani imaju razloga da budu zabrinuti za svoje podatke koji su u posedu državnih organa, u njihovim bazama podataka.

„I to i zbog mogućih hakerskih napada, ali i zbog moguće zloupotrebe tih podataka od strane vlasti“, upozorava naš sagovornik.

Šabić objašnjava i razloge za sumnju.

„Prvo je to što državna administracija, koja se puni kadrovima biranim po stranačkim, a ne stručnim kriterijumima, neizbežno postaje inferiorna, nedovoljno sposobna da se suprotstavi sve suptilnijim hakerskim aktivnostima. A drugo jer je naša aktuelna vlast već u više navrata potvrdila beskrupuloznu spremnost da u svoje dnevnopolitičke svrhe zlonamerno manipuliše ličnim podacima građana, uključujući i one najdelikatnije“, pojašnjava on.

Šabić se osvrnuo i na obaveštenje Ministarstva pravde.

„U vezi sa konkretnim problemom, evidentno je da u skladu sa manirom o kom sam govorio, ni posle saopštenja Ministarstva pravde – opširnog, ali ispraznog i punog fraza, naša javnost ne zna šta se zapravo dešava sa sistemom. A jedino što se pouzdano može reći je da ima pravo da zna“, zaključuje on.