Gradovi u Srbiji danima među najzagađenijima u svetu, nema pomoći od radnih grupa i planova

Već danima, prema podacima sa sajta AirVisual, Beograđani dišu nezdrav vazduh, a prestonica je među najzagađenijim svetskim gradovima. Da je vazduh zagađen podaci su i Zavoda za javno zdravlje Beograd, objavljeni na sajtu Beoeko, uz napomenu da se zdravstvene tegobe mogu javiti u celoj populaciji. Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) za Insajder podseća da je zagađenje veliko već nekoliko dana unazad, dok profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević upozorava da građani Srbije udišu najlošiji vazduh u Evropi.

Insajder: Novi Beograd
Foto: Insajder / Novi Beograd

Vazduh je danas u Beogradu, ali i u Smederevu, Pančevu, Čačku, Nišu, Paraćinu i Obrenovcu u "crvenoj zoni" zagađenja, a Zavod za javno zdravlje Beograd je izdao preporuku da osetljive grupe preusmere obavljanje aktivnosti u zatvorenom prostoru dok se ne poboljša kvalitet vazduha, a ostatku populacije savetuje da prave češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Ovakvo stanje ponavlja se godinama uz uvek ista obećanja nadležnih da će problem biti rešen, uz donošenje strategija i planova i bez nedvosmislenih odgovora na pitanje ko je kriv za zagađenje i šta je učinjeno da se ono spreči. Nadležnima naruku ide vetar, ali i kraj grejne sezone nakon kojeg ovo pitanje privremeno biva zapostavljeno.

Povodom povećanog zagađenja vazduha, gronačelnik Beograda Zoran Radojičić danas je rekao da grad priprema desetogodišnju strategiju za rešavanje tog problema "koji ne može da se reši preko noći", kao i da zagađenju najviše doprinosi način grejanja u domaćinstvima i saobraćaj u centru grada.

Gradonačelnik navodi da će jedan od načina da se smanji zagađenje biti ulaganje u ekološki prihvatljivija vozila javnog prevoza i izgradnja obilaznice, ukazujući da "saobraćaj koji ide iz jednog dela Evrope u drugi, nigde ne prolazi kroz centar nekog glavnog grada kao što je to u Srbiji".

Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, međutim, kaže da, iako je netačno reći da saobraćaj ne doprinosi zagađenju, to nije ključni zagađivač u Beogradu.

Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević za Insajder ističe da uz individualna ložišta, u kojima se za grejanje koriste nekavalitetna goriva, prvenstveno ugalj, ukupnom zagađenju značajno doprinose toplane koje u velikom broju i dalje koriste mazut, koji se skoro nigde više u svetu ne koristi jer je vrlo neekološko gorivo.

"Period grejne sezone je rizičan i za nastajanje sekundarnih PM čestica. U hladnom delu godine mehanizam formiranja sekundarnih PM čestica je efikasniji nego što je godišnji prosek, a to znači da naše termo-elektrane i industrijska postrojenja doprinose i čestičnom zagađenju jer se jedan deo gasova koje emituju konvertuje u PM čestice", napominje Đurđević, ističući da se kod nas to često zanemaruje.

On navodi da je u Srbiji, ne samo u Beogradu, vazduh lošeg kavaliteta i da po tome jedino možemo da se merimo sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

"Postoji takozvani indikator kvaliteta životne sredine koji EU prati, a koji se zove izloženost gradskog stanovništva zagađenju PM2,5 čestica. Taj broj je prosek koliko svako od nas udiše PM čestica u toku godine. U Srbiji je taj broj prošle godine bio 29,4 μg/m3, a u zemljama Evrope koji imaju loš kvalitet vazduha poput Hrvatske, Mađarske i Češke je 20. U zemljama koje imaju dobar kvalitet vazduha kao što su Francuska, Španija, Portugal… te vrednosti se kreću između 10 i 15", navodi profesor.

Šta kažu planovi za unapređenje životne sredine u Beogradu

U Skupštini grada juče su predstavljeni Akcioni plan za Zeleni grad i Akcioni plan za održivu klimu i energiju, u kojima se, prema rečima gradonačelnika, nalaze konkretni projekti koji treba da se realizuju u narednih 10 godina, a radi se o investiciji od 5,2 milijarde evra.

"Ovi strateški dokumenti akcenat stavljaju na to da transport u Beogradu, ali i saobraćajnice koje izmeštaju saobraćaj na rubove grada, zauzimaju prioritetno mesto", rekao je Radojičić.

Nedavno je Beograd predstavio i Nacrt plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograd koji je do 30 januara bio dat na uvid javnosti koji je pripremio Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.

I Popović iz RERI-ja i profesor Đurđević ističu da je ovaj dokument neadekvatan i da ga ne bi trebalo usvojiti, a da su manjkavosti toliko velike da bi trebalo izraditi novi plan.

Đurđević objašnjava da ovaj plan nije uspeo da ispuni ni formalne aspekte koji se od njega očekuju.

"Emisije zagađivača moraju da budu predstavljene po jedinicama tona u godini koliko čega je emitovano. Samo za jedan mali broj zagađivača u Beogradu je izneta ta vrsta podataka da znate koliko je taj izvor emitovao određenih zagađujućih materija tokom godine", ističe on.

Popović navodi da Plan neće doprineti rešavanju problema zagađenja, već da će ga samo odžati na postojećem nivou.

"Među najvećim zagađivačima u Beogradu su termo-elektrane, kotlarnice koje koriste mazut, individualna ložišta. To je nešto što može da se zaključi na osnovu podataka koje imamo, a to su izvori na koje ovaj Plan kvaliteta vazduha ne odgovara", dodaje on.

Početkom godine u Beogradu je zbog zagađenja vazduha održan i protest građana, a da se u Srbiji teško diše, nije samo problem ove godine. Nakon što je i prošle zime došlo do višednevnih zagađenja vazduha sa povremenim prisustvom PM čestica i tri puta većim od dozvoljenog, reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je predsednicu Vlade Anu Brnabić pitao da li je ministar nadležan za životnu sredinu živ.

U Vladi Srbije je potom održan vanredni sastanak na kome je formirana Radna grupa od 27 članova za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha, koja je kao rešenje problema najavila, između ostalih, mere subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih automobila i autobusa.

Novinari Insajdera još čekaju odgovore na pitanja koja su uputili Vladi i Ministarstvu životne sredine da li je to telo dalo određene preporuke za sistemsko rešenje pitanja zaštite vazduha i koje.

Profesor Đurđević za Insajder kaže da je ta radna grupa verovatno rasformirana pošto je u međuvremenu formirana nova Vlada.

"Bilo bi u redu da neko ko je predsedavao tim telom izađe i kaže šta su bili zaključci tad, šta je urađeno od tih preporučenih mera i da nam kaže koliko su te mere doprinele da se stvar popravi", naveo je on.

Situacija sa zagađenjem se ponavlja iz godine u godinu, a o kakvom se problem radi ilustruje podatak SZO da u Srbiji samo od prekomerne koncentracije PM 2.5 čestica godišnje prevremeno umre oko 3.600 ljudi, a više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda. Dosad je tokom epidemije koronavirusa koja traje skoro godinu dana od posledica epidemije zvanično preminulo oko 4.400 osoba.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article