GORDAN KIČIĆ ISKRENO: Od SEDENJA, čekanja i KUKANJA niko ništa NIJE URADIO!

0
43

Glumac Gordan Kičić oprobao se u ulozi producenta još 2012. filmom "Ustanička ulica", i to veoma uspešno, a filmom "Realna priča, pored producentskih, ušao je i u rediteljske vode. Ovaj film, o jednoj savremenoj beogradskoj porodici i svim njenim problemima, prikazan je premijerno novembra 2019, a samo nekoliko meseci kasnije u vreme vanrednog stanja gledala ga je i TV publika.

GLUMIO JE U SERIJI "STIŽU DOLARI" I DANAS JE NAŠ NAJTRAŽENIJI GLUMAC! Evo kako je izgledao pre 16 godina! (FOTO)

GLUMIO JE U SERIJI STIŽU DOLARI I DANAS JE NAŠ NAJTRAŽENIJI GLUMAC! Evo kako je izgledao pre 16 godina! (FOTO)

MILOŠ BIKOVIĆ PAO SA MOTORA: Vozili smo 100 kilometara na sat, nisam dobro procenio kočenje i… ŠOK! Evo šta se DESILO!

MILOŠ BIKOVIĆ PAO SA MOTORA: Vozili smo 100 kilometara na sat, nisam dobro procenio kočenje i... ŠOK! Evo šta se DESILO!


GLUMIO JE U SERIJI STIŽU DOLARI I DANAS JE NAŠ NAJTRAŽENIJI GLUMAC! Evo kako je izgledao pre 16 godina! (FOTO)


GLUMIO JE U SERIJI "STIŽU DOLARI" I DANAS JE NAŠ NAJTRAŽENIJI GLUMAC! Evo kako je izgledao pre 16 godina! (FOTO)

sledeća vest

Od subote, 17. oktobra, na RTS-u kreće serije "Mama i tata se igraju rata", nastala upravo iz filma "Realna priča", a čeka nas i nastavak – pet novih epizoda kojih u filmu nema.

Kičić je za tih novih pet epizoda rediteljsku palicu predao Vladimiru Tagiću ("Jutro će promeniti sve), ali se i dalje nalazi u ulozi glavnog junaka priče i ulozi producenta i kreatora serije. Za Ljubav i zdravlje Gordan Kičić priča kako izgleda biti glumac u ovo vreme "nove normalnosti" i svih ograničenja sa kojima je umetnost morala da se suoči.

MIRKA VASILJEVIĆ PROGOVORILA O FINANSIJSKOJ KRIZI: Ne živim od glume, predstave su mi otkazane!

MIRKA VASILJEVIĆ PROGOVORILA O FINANSIJSKOJ KRIZI: Ne živim od glume, predstave su mi otkazane!

OVO JE POTPUNO PREOKRENULO ŽIVOT ŽIKE TODOROVIĆA: Pljuvali su nas i govorili da nemamo pojma, zakleo sam se da neću biti takav…

OVO JE POTPUNO PREOKRENULO ŽIVOT ŽIKE TODOROVIĆA: Pljuvali su nas i govorili da nemamo pojma, zakleo sam se da neću biti takav...

Film "Realna priča" mnoge je nasmejao, neke rasplakao… Hoćemo li se i u nastavku smejati, plakati…
– Biće i jednog i drugog – i suza i smeha. Mislim da će svakako biti osvežavajuće za publiku. Ovo je serija za celu porodicu, pre svega. Konačno serija koja ne opterećuje, a kroz koju šaljemo razne poruke. To je priča o jednoj savremenoj porodici i mislim da će je publika voleti jer će se u mnogim situacijama prepoznati. A meni je to najvažnije. Snimili smo 10 epizoda, prvih pet je na osnovu filma, mada i u njima ima mnogo toga što u filmu nismo videli. Novih pet epizoda donosi i nove likove, nove glumce. Anđela Jovanović je jedna od njih, kao i jedan austrijski glumac koji se zove Martin Bermoser… Vrlo sam uzbuđen i jedva čekam da i vi pogledate seriju.

Čika Mija

Glumcu Gordanu Kičiću pre nekoliko dana uručena je nagrada Mija Aleksić – biti glumac, kao priznanje za izuzetan doprinos umetnosti glume. Nagrada mu je uručena u okviru manifestacije Dani Mije Aleksića u Gornjem Milanovcu.
– Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobio nagradu sa imenom Mije Aleksića, a pre svega što je ta nagrada ustanovljena. Ja sam Miju Aleksića privatno poznavao kao dete. Mi smo leta provodili u Tribunju kod Vodica i ja bih sedeo pored Mije i slušao ga šta priča dok peca… Tada nisam imao tu svest koliko je on bio veliki glumac i kakve uloge je igrao. On je za mene bio čika Mija. Sada sam više nego ponosan što sam dobitnik nagrade koja nosi ime takvog glumca i takvog čoveka.

Osim što je bilo teško snimati u vreme vanrednog stanja, kada ste i radili nove epizode, bilo vam je i zanimljivo… Dovijali ste se na razne načine…
– Završili smo snimanje, ali postprodukcija serije nije bila gotova. Slika je gotova bila u oktobru, ali postprodukcija se radila u martu i aprilu. Tada nije bilo moguće da idemo u studio da radimo ofove, pa je bilo malo i smešnih situacija jer smo ofove snimali i slali preko telefona… Dovijali smo se kako smo znali i umeli.

Da li vam je bilo čudno da režirate samog sebe?
– Jeste, veoma mi je bilo čudno. Ceo proces je bio čudan, ja sam kao glumac sve spremao mnogo ranije, da bih video da li će to da funkcioniše, a kao reditelj sam morao tek posebno da se spremam, da napravim rasporede kadrova, objekata, vremena, glumaca… Da sve bude dobro i da bude tačno.

Jesu li vas slušali glumci, vaše kolege? Bili ste u novoj ulozi…
– Kako da nisu, to su i moje drage kolege i moji prijatelji. Imali su razumevanja i navijali za ovaj projekat, što mi je dalo dodatnu snagu i entuzijazam. Iskreno, jedva čekam da se to pusti jer sam se poslednje tri godine bavio filmom i serijom i mislim da će publika da uživa. Dobro je što će ići po dve epizode, veče za veče, mislim da će taj ritam odgovarati publici.

Da li vam se "mota po glavi nešto novo? Nova režija, produkcija, uloga…?
– Možda ćemo da radimo nastavak ako sve ovo što smo do sada uradili prođe dobro. Priča nudi mogućnost da se nastavi. Tim pisaca je spreman, već smo smislili svašta…

Publika još nije zaboravila koliko ste bili dobri u ulozi Alimpija Mirića Kaluđera u seriji "Senke nad Balkanom". Sjajno ste ga odigrali, a bio je to jedna prilično gadan tip… Imate li "noćne more" zbog njega?
– Pa ne baš, to sam davno završio. A privatno, žao mi je što je lik likvidiran. Ali idemo dalje, drago mi je što je ta uloga, taj lik ostavio utisak na publiku.

"Senke" su se završile što se vas tiče, ali je posle "Realne priče" nastalo nešto novo i lepo, a zove se "Nije loše biti čovek"…
– Da, to je film Duška Kovačevića. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa njim. Jedva čekam da pogledam film, ali pitanje je kada će on biti pušten… Bioskopi rade, ali nisu puni kapaciteti ni kod nas, ni u svetu. Skoro da nema premijera, pa je eto, zato pravi trenutak za serije, jer su ljudi mahom kod kuće. Ali važno je da se radi, da se snimaju i serije i filmovi. Kada je reč o filmovima, šteta je što se on ne gleda u punom kapacitetu, u punim salama, iz večeri u veče. Naš film "Realna priča" pogledalo je 70.000 ljudi u bioskopima, a kada smo pustili film na TV, bilo je oko dva miliona gledalaca. Svi su bili kod kuće i gledali, zato su serije sada pravi sadržaj za ovo vreme. Serije su već duže vreme bez obzira na pandemiju u samom vrhu gledanosti u celom svetu. Zato mi je drago što ćemo serijom "Mama i tata se igraju rata" ponuditi i našoj publici neki malo drugačiji sadržaj od onoga što smo do sada gledali na televizijama. Ova serija je duhovita, nenasilna, urbana. Da ljudi malo zaborave neke muke dok je gledaju.

Da li znate koliko se serija trenutno snima u Beogradu?
– Letos se snimalo, ako se ne varam, 16 serija. U ozbiljnom smo rekordu što se tiče produkcije, što je negde i nerealno. Jer nemoguće je ispratiti sve te sadržaje iako su različitog tipa, od sapunica, preko franšiza, originalnih serija, trilera… Svašta se snima i meni je drago što ima posla za sve nas koji se bavimo ovom profesijom.

A pozorište i vi u njemu?
– Trenutno nemam nijednu predstavu na repertoaru, jer igraju se predstave koje imaju troje-četvoro glumaca na sceni. Bio sam u pozorištu, gledao sam "Rusku smrt" u Ateljeu 212. Fenomenalna predstava, bilo je u publici stotinak ljudi sa maskama…

Kakav je osećaj?
– Tužno je pomalo, ali sa druge strane, to ne sme da se zaustavi i moramo da radimo. Tako je kako je. Mora da se radi.

A kao običan čovek kako gledate na sve to, da li kažete sebi "ne mogu da verujem šta nas je snašlo"?
– Verujte, već duže vreme ne razmišljam o tome. Jer svaki put kada bih ozbiljno počeo da razmišljam o svemu što se dešava, unervozio bih se i ne bih sebi umeo da objasnim gomilu stvari. Moramo da idemo dan po dan, da obavljamo svoj posao i da ako nemamo posla, da ga napravimo jer od sedenja i čekanja i kukanja niko ništa nije uradio i ništa mu to nije dobro donelo. Okolnosti su takve kakve jesu. Moramo da teramo dalje.

Junakinja filma "Realna priča" i serije "Mama i tata se igraju rata" devojčica Vida mnogo toga je roditelje naučila svojim ponašanjem i pogledima koje ima je upućivala… Šta vi učite od svoje dece?
– Imam dvoje dece, ćerke od 5 i 12 godina. Prilična je razlika između njih, svaka ima svoja interesovanja… Kao i druga deca, i one sve posmatraju, sve vide, upijaju. Roditelji su im glavni uzori, sve uče od nas i to im zauvek ostaje "upisano". Ne možemo da glumimo pred decom, tu nema glume. A ja od njih mogu da naučim da se što više radujem životu. Moja deca imaju ozbiljnu radost prema životu. Ne treba ostati imun na to, već to treba prihvatiti i to od dece naučiti.

A o kakvim ulogama sanjate?
– Sanjam perfektan scenario, pa da onda sve to ide lako i da bude divno. Eto o tome sanjam – da dođem do fenomenalno napisanog scenarija.

Pratite nas na društvenim mrežama




PROČITAJTE JOŠ

Original Article