Godina koronavirusa: Epidemija tajni koja traje (VIDEO)

Od najsmešnijeg virusa koji postoji samo na Fejsbuku do epidemiološke krize – tako bi se, u najkraćem, mogao opisati period od marta do decembra 2020.

Iako se svima, pa i lekarima, činilo da će tada nepoznati virus od kojeg se dobija netipična upala pluća ostati samo problem daleke Kine, već 6. marta 2020. u Srbiji je zabeležen prvi slučaj infekcije. Do danas je na koronavirus testirano više od dva miliona građana, a od posledica infekcije preminulo je 3.325 osoba.

Više od deset meseci testiralo se i strpljenje građana, sposobnost države da se izbori sa pandemijom, snaga medicinskih radnika i elastičnost zdravstvenog sistema. Polovinom decembra stigla je prva vakcina, počela je imunizacija korisnika gerontoloških centara, a veće količine vakcina, kako je najavljeno, očekuju se u januaru. Sa pandemijom koronavirusa koja ne jenjava, ipak, ulazi se i u narednu godinu, a odgovore na brojna pitanja tražili su i novinari Insajdera.

Samo devet dana nakon što je u martu registrovan prvi slučaj zaraze u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić proglasio je vanredno stanje na teoritoriji čitave države. Zatvoreni su vrtići, škole, odloženi su izbori. Ubrzo zatim na snagu je stupila i potpuna zabrana kretanja za osobe starije od 65 godina. Kako će se snaći u dvadesetčetvoročasovnoj samoizolaciji, da li znaju kome mogu da se obrate za pomoć, šta će raditi kako bi skratili dane u izolaciji – samo neka su od pitanja na koja smo tražili odgovor u prvoj epizodi specijala Malih velikih priča u doba korone.

U brojnim problemima koje je donela epidemija koronavirusa nevidljivi su ostali oni čije potrebe su specifičnije od ostalih – osobama sa autizmom za vreme vanrednog stanja mesec dana nije bila dozvoljena šetnja. Ni nadležni, ni lekari Kriznog štaba nisu se setili onih koji u fokusu moraju biti u svakom trenutku.

Ukazivali smo i na različite društvene i sociološke podele tokom vanrednog stanja u emisijama „Prokuženi pobednici” koja se bavila stigmatizacijom kineskog naroda u Srbiji

Iako je vlast pozivala na jedinstvo u borbi protiv virusa, podele u inače podeljenom društvu postajale su sve očiglednije i sve opasnije da bi kulminirale tokom policijskog časa kada su bakljade i skandiranje s razglasa pokušali da nadjačaju lupanje u šerpe nezadovoljnih građana. Time smo se bavili u emisiji „Virus opasnih podela”.

A dok su zbog epidemije menjana pravila po kojima su građani morali da se ponašaju, rastao je i broj osumnjičenih za njihovo kršenje. U emisiji „Kadija – pravda u krizi” postavili smo pitanje da li je u vanrednom stanju žrtva korone postalo i pravo.

U momentu kada je Srbija imala 220 preminulih od koronavirusa, čak četvrtinu preminulih činili su stari koji su bili korisnici Gerontološkog centra u Nišu. O tome kako je jug Srbije preživeo „medicinski tornado“ u epizodi „Ponos i tuga juga” pričaju lekari KC Niš.

U vreme koronavirusa čovek je čoveku postao pretnja, a da li je koronavirus postao i virus podela među ljudima – pogledajte u epizodi „Čovek je čoveku”.

Sa epidemijom koronavirusa više od 800.000 učenika osnovnih i srednjih škola prvi put je učilo na daljinu. U epizodi „Lekcije” govorili smo o tome kakav je izazov učenje od kuće predstavljalo profesorima i učiteljima, kakav roditeljima, a kakav deci i odgovor na pitanje ko tu zapravo uči.

Glavna poruka koja se čula širom sveta – da se ostane kod kuće bila je izazov za ljude koji kuće nemaju. Beskućnici, ali i neizolovani, posebno ugroženi ljudi koji žive u tzv. neformalnim, a zapravo nehigijenskim i neuslovnim naseljima susreli su sa posebnom vrstom straha – pitanjem egzistencije.

Šta im sve nedostaje, kako se čuvaju, mogu li boljem da se nadaju – pitanja su kojima su se Male velike priče bavile u emisiji „Šukare – srodne duše”.

Svetska pandemija promenila je i odnos prema građanima Srbije koji žive u dijaspori – od optužbi do apela „ostanite ovde”.

Osim epidemioloških razloga i ekonomski razlozi bili su odlučujući u rešavanju dileme da li putovati u inostranstvo ili upoznati Srbiju ili uopšte ne putovati i sačuvati novac. Godišnji odmor ove godine bio je pitanje koje je otvaralo milion malih dilema, problem turističkog sektora prerasli su u malu-veliku priču.

A pitanje „hoćemo li preživeti” koje je početkom marta u Srbiji bilo vezano za nadolazeći koronavirus, ubrzlo je prešlo i na plan egizstencije.

Ipak, iako osnovano kritikovane – stroge mere dovele su postepeno do smanjenja cirkulacije virusa. Paralelno sa tim usvojene su i ekonomske mere – građanima je omogućeno da odlože plaćanje kredita, među prvim merama promovisano je povećanje plata zdravstvenim radnicima, kao i jednokratna pomoć penzionerima. Privredi je odloženo plaćanje poreza i doprinosa, zaposlenima u privatnom sektoru iz budžeta je isplaćena minimalna zarada tri meseca.

Na dan ukidanja vanrednog stanja u Srbiji, 6. maja, registrovano je novih 114 slučajeva koronavirusa, u bolnicama je bilo 1.750 ljudi, a najtežih slučajeva onih kojima je potreban respirator – 48. Na snazi je bila zabrana okupljanja, ali Skupština koja se 52 dana nije stajala, sastala se i retroaktivno potvrdila sve uredbe koje su tokom vanrednog stanja donošene.

Usledio je period opuštanja, a predizborna kampanja koja je prekinuta u martu nastavljena je 15. maja. Epidemiološke mere su polako zaboravljene.

Zajedno sa ublaženim merama, odigrana je utakmica sa hiljadama navijača, izbori su održani, slavilo se u izbornim štabovima, ali i na maturskim večerima.

Kao posledica, novi, jači, talas koronavirusa stigao je krajem juna – situacija je ponovo preko noći postala preteća.

Najavljeno je i ponovno uvođenje policijskog časa, ali su građani na tu izjavu predsednika reagovali burno i iste večeri se okupili ispred Skupštine. Protesti su se nastavili narednih dana, a na njih su dolazile različite grupe – od nasilnih demonstranata, do onih koji su želeli mirna okupljanja. Policija je na nasilje odgovorila brutalno, a na meti su se našli i građani koji su mirno protestovali. Brojni primeri brutalnosti zabeleženi su kamerom. Nevladine organizacije pozvale su građane da im se obrate ako su pretrpeli ovakvo ponašanje policajaca. Jedna od njih je i Mia Batajić.

Na izlasku iz drugog pika epidemije i pred ulazak u treći – koji i dalje traje – poverenje građana u poruke Kriznog štaba i predstavnika vlasti bilo je poljuljano.

Nosite maske, nemojte da nosite maske, škole su bezbedne, škole nisu bezbedne, imamo opremu – lagali smo da imamo opremu, sve je pod kontrolom, virus je oslabio – ništa nije pod kontrolom, nismo očekivali virus tokom leta. Ovo su samo neke od kontradiktornih izjava koje su predstavnici Kriznog štaba, Ministarstva zdravlja i Vlade Srbije saopštavali građanima na početku, tokom i na kraju prvog talasa – drugog pika.

Ko sve radi testove i kakve vrste testova postoje, da li su javno objavljivani podaci o broju zaraženih zapravo i istiniti, ko donosi odluke – struka ili političari, neke su od tema prve epizode Insajderovog serijala Epidemija tajni.

Način na koji se, u vreme krize upravlja državom – politički, zdravstveno i ekonomski – dovodi do većeg ili manjeg poverenja u institucije. Nije sporno da je cilj onih koji su odgovorni bio da na sve načine ublaže posledice virusa koristeći mogućnosti koje država u tom trenutku ima. Međutim, činjenica da su važne informacije donekle krili od javnosti ili ih na pogrešan i neodgovoran način saopštavali, dovela je do toga da u delu javnosti bes nadvlada i strah, da poverenja bude zamenjeno nepoverenjem.

Od nestašice testova, preko menjanja pravila, do toga da li imamo dovoljno uslova za veći broj testiranja. Nepotrebno komplikovanje i potpuno različite informacije na kraju su dovele do toga da sve izgleda kao još jedna tajna.

Najjači talas koronavirusa u Srbiji i dalje traje.

U međuvremenu, usvojene su dodatne mere za pomoć zaposlenima u turizmu i hotelijerstvu, a pre samo nedelju dana Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom se privrednim subjektima omogućava plaćanje odloženih poreza i doprinosa na najviše 24 rate bez kamate.

Ipak, dok se danas najviše govori o očuvanju privrede, dodatne mere koje bi sprečile dalje širenje epidemije daleko su blaže nego što su bile tokom proleća. U tome i jeste razlika između marta kada je, kako je saopšteno, zaustavljen život da bi se spasio život, i danas kada život mora da se nastavi da bi se sačuvala privreda.

Da li je država ispravno postupila tada ili ispravno postupa sada? Da li su bile neophodne stroge mere na početku kada nije bilo toliko zaraženih ili su mere neophodne danas? Šta je o pravnom sistemu otkriveno tokom vanrednog stanja, a šta je sakriveno? Zašto je u delu javnosti bes nadvladao strah, a poverenje zamenjeno nepoverenjem u Krizni štab i institucije – pogledajte u trećoj epizodi serijala.

Epidemija tajni, po svemu sudeći, učinila je epidemiju virusa još opasnijom. U nedostatku adekvatnog odgovora na ključna pitanja, teorije zavere su sve brojnije, disciplina građana sve manja, broj zaraženih sve veći, a zdravstveni sistem na ivici kolapsa. Dok se bolnice pune, od lekara se očekuje da izdrže.

Njihov glas mora da se čuje najglasnije – a šta oni imaju da kažu pogledajte u četvrtom delu Epidemije tajni.

Godina koronavirusa, kako će neminovno biti zapamćena 2020, završena je sa početkom imunizacije širom sveta.

Obećanje da će vakcine u Srbiju stići do kraja godine je i ispunjeno – Agencija za lekove prvo je odobrila vakcinu američkog Fajzera i nemačkog Bionteka, a kontigent od skoro 5.000 doza stigao je pre nešto više od nedelju dana.

Vakcinu su prvo primili premijerka Ana Brnabić, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i epidemiolog Predrag Kon. Usledila je imunizacija korisnika gerontoloških centara, a zatim i privatnih domova.

Prema najavama zvaničnika, u januaru se očekuje još milion doza. U Srbiju je stigla i ruska vakcina Sputnjik V. Građanima Srbije će, kako je više puta ponovio predsednik Aleksandar Vučić, biti obezbeđene sve vakcine koje budu bile dostupne i odobrene, kako bi mogli da biraju koju će primiti.

Deo vakcina poslat je i na sever Kosova, a kosovske vlasti pokrenule su istragu zbog njihovog unošenja. Ministar odbrane Nebojša Stefanović je najavio da će „ako ih bude bilo” vakcine biti donirane i Republici Srpskoj.

Ipak, dok do toga ne dođe, plan imunizacije građana Srbije, prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, postoji – najpre vakcinacija starijih građana, zatim zdravstvenih i prosvetnih radnika.

Doček Nove godine nije organizovan, a građani su u najvećoj meri novogodišnje slavlje organizovali u malom krugu ljudi.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article