Zorana Pavić imala je dosta problema na početku karijere, a kao i većini pevačica, povezanost sa kriminalcima mogla je da joj donese i štetu i korist.
Pevačica Zorana Pavić je pažnju javnosti privukla još davne 1989. godine, kada je imala svega 24 godine i sa grupom „Frenki“ otpočela profesionalnu muzičku karijeru. Svojom pojavom je, kao mnoge mlade i lepe pevačice, privlačila i dobre i loše ljude.
Kad je zapala u probleme, pomoć joj je ponudio Giška, koji je ubijen 1991. godine u Hrvatskoj.
– Na početku karijere su mi razni moćni ljudi pravili ozbiljne probleme! Terali su me da im pevam besplatno! Za to je znao jedan moj kolega, koji se družio s Giškom. U jednom od razgovora mi je rekao: „Giška ti je poručio da ako imaš bilo kakav problem, možeš slobodno da mu se obratiš za pomoć“. Iako je bio kriminalac, imao je kodekse ponašanja od kojih nije voleo da odstupa. Nikad se nismo upoznali, pa tako ni do današnjeg dana ne znam da li je to zaista rekao ili je kolega samo hteo da me smiri u toj stresnoj situaciji. Prijatelji su mi pomogli da to rešim. Nikada mi nije bio problem da pevam besplatno, ali isključivo kome ja hoću – počinje priču Zorana.
Pevačica se, kao i mnoge njene kolege, tokom devedesetih srela sa mnogim ljudima iz sveta podzemlja, a jedan od njih bio je i Rade Ćaldović Ćenta. U vreme kad ga je upoznala, zabavljao se sa novinarkom Majom Pavić, kumom Cece Ražnatović.
– Bila sam s Majom na kafi, da se dogovorimo oko nastupa u jednoj poznatoj beogradskoj diskoteci. Tad nisam znala s kim se zabavlja. Na nastupu se samo pojavila s Ćentom. Pre početka svirke sedeli smo za istim stolom. Rekla sam drugu koji je bio u našem društvu: „Bože, hoće li ovaj čovek progovoriti makar jednu reč?!“ Ućutkao me je kao iz topa: „Jesi li ti realna?! Znaš li ti uopšte ko je to? Zbog naše bezbednosti bolje ti je da pevaš i ne progovaraš“. Srećom, nastup je bio uspešan, ali me i danas fascinira činjenica da čovek, iako smo satima sedeli zajedno, nije progovorio ni reč – priča Zorana i dodaje da je nastupala i u lokalima kriminalca Veska Vukotića:
– Često sam pevala u njegovoj diskoteci u Novom Sadu. Nisam imala nikakav kontakt s Veskom, a menadžer diskoteke mi je ugovarao nastupe. Na kraju odrađenog koncerta čekala me je koverta sa novcem.
Nastupala je i van Srbije, a posebno pamti koncert u Kanadi.
– Zbog sankcija pod kojima je bila Jugoslavija, avionom je moglo da se putuje samo iz Budimpešte. Let je kasnio dva sata, ali sam uprkos tome malo zakasnila na nastup. Napravila sam sjajnu atmosferu i sve je prošlo odlično! Posle koncerta su me pozvali da dođem kod vlasnika u kancelariju. Seo je prekoputa mene, a uz njega su stajala neka dva ogromna lika. Rekao mi je: „Kasnila si malo. Moraćemo da korigujemo honorar“. Odbrusila sam mu da to ne dolazi u obzir i podsetila ga da mu za dve nedelje dolazi grupa „Mobi Dik“. Na kraju su mi dali sve pare. Iako sam bila isplaćena, članovi grupe „Mobi Dik“ ipak nisu nastupili u toj diskoteci. Srđan je na osnovu mog lošeg iskustva tražio novac unapred, ali ga nije dobio – priča pevačica i ujedno se priseća još jedne loše situacije iz Australije:
– Bila sam na turneji sa grupom „Doktor Igi“. Jedan od koncerata organizovao nam je Milivoje Matović, zvani Miša Kobra, koji je pripadao kriminalnom miljeu. Posle koncerta su nam doneli neko energetsko piće. Čim sam ga popila, pozlilo mi je. Zamolila sam Igora Todorovića i njegovu pevačicu da me odvedu u smeštaj. Ubrzo je i njima bilo loše. Dva dana smo se oporavljali od tog pića!