„Uprkos narativu da je zgrada Generalštaba samo ruševina, obnova remek-dela arhitekte Nikole Dobrovića ne samo da je moguća, već je i tehnički utemeljena, istakla je konzervatorka Estela Radonjić Živkov u podkastu „Studenti u blokadi“.
Prema njenim rečima, argumenti za obnovu su čvrsti i zasnovani na studijama, sačuvanim materijalima i međunarodnoj praksi.
Podsetimo da je Radonjić Živkov kao konzervatorka i tadašnja zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, imala direktan uvid u proces kojim je Vlada ukinula status kulturnog dobra zgradi Generalštaba.
Zbog neslaganja sa tom odlukom, ona je postala jedan od najistaknutijih stručnih glasova otpora u javnosti, a podnela je i ostavku na tu rukovodeću poziciju.
Sačuvana konstrukcija i autentični materijali
Radonjić Živkov je naglasila da su, uprkos teškim oštećenjima tokom bombardovanja 1999. godine, ključni konstruktivni elementi zgrade ostali sačuvani zahvaljujući genijalnosti Dobrovićevog dizajna.
Ona se pozvala na studije, uključujući i onu sa Građevinskog fakulteta, koje potvrđuju da konstrukcija i dalje stoji i da je „jako teško uništiva“.
Kao ključan dokaz u prilog obnovi, navela je podatak da je Vojska Srbije tokom raščišćavanja dela objekta 2016. godine sačuvala originalni fasadni kamen.
„Sav taj kamen fasadni koji je nama bitan, jer više taj rudnik u Kosjeriću nije u funkciji, je sačuvan“, otkrila je ona.
Ovo, zajedno sa postojanjem kompletne originalne projektne dokumentacije, otvara mogućnost za autentičnu rekonstrukciju.
Prema njenim rečima, „apsolutno može da se obnovi i jedan i drugi objekat bez ikakvih problema“, čak i korišćenjem složene konzervatorske metode anastiloze, koja podrazumeva vraćanje originalnih delova na svoje mesto.
Međunarodna praksa kao primer
Mogućnost obnove zdanja oštećenog u ratnom sukobu nije presedan, već praksa potvrđena međunarodnim poveljama o zaštiti nasleđa, poput Venecijanske.
Radonjić Živkov je podsetila na svetski poznate primere koji idu u prilog ovoj tezi. „Varšava je cela rekonstruisana na osnovu fotografija, a ne dokumentacije, i nalazi se na listi UNESCO“, istakla je, dodajući i primer Starog mosta u Mostaru, koji je takođe obnovljen nakon rušenja i danas je deo svetske baštine.
Ovi argumenti, kako je zaključila, potvrđuju da je priča o nemogućnosti obnove neutemeljena.
Sudbina Generalštaba se, prema njenim rečima, ne svodi na tehničko, već na političko pitanje i pitanje volje da se sačuva jedan od najznačajnijih simbola moderne arhitekture i istorije na ovim prostorima.
Šta Trampov zet planira da napravi na mestu Generalštaba?
Kompanija američkog biznismena Džareda Kušnera planira da na mestu zgrade Generalštaba izgradi luksuzni stambeno-poslovni kompleks sa hotelom.
Da bi se to ostvarilo, Vlada Srbije je donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra, ali taj proces formalno-pravno još uvek nije završen jer zdanje nije izbrisano iz centralnog registra.
Čitav slučaj je dodatno zakomplikovan hapšenjem vršioca dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Gorana Vasića, zbog sumnje da je falsifikovao dokument na osnovu kojeg je Vlada donela odluku.
Vasić je nakon privođenja pušten da se brani sa slobode, a prema navodima iz istrage, priznao je da je sporni dokument bio falsifikat.
Post Views: 0
