Gde se sve u Srbiji protestuje protiv litijuma i zašto?

Protiv iskopavanja litijuma ustalo je Valjevo, a za njim su usledili Loznica, Grocka, Preljina, Koceljeva, Negotin. Za ponedeljak su protesti najavljeni u Kraljevu, Šapcu, Aranđelovcu i Ljigu. U utorak u Kosjeriću i Mladenovcu.

Aktivistkinja Marijana Petrović iz Aranđelovca rekla je za N1 da će protest u Aranđelovcu ujedno biti i protest podrške građanima širom Srbije i Gornjim Nedeljicama na prvom mestu gde se trenutno vodi najveća borba.

„Aranđelovac i Bukulja se nalaze na zvaničnom spisku za rudarenje koji je dostupan na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva. Smatramo da otvaranje rudnika litijuma u Loznici može da bude apsolutno pogubno po sve nas. Dakle, svi smo svedoci toga i praksa je pokazala šta se desi kada se otvori rudnik litijuma bilo gde u svetu i kakve ekološke katastrofe nakon toga nastaju“, ističe.

Aktivistkinja ističe da je Aranđelovac banjsko mesto i da je prva asocijacija da je to grad pod Bukuljom.

Ko će govoriti na protestu

„Mislimo da smo sa razlogom i opravdano uplašeni s obzirom na činjenicu da je Ministarstvo energetike i rudarstva u periodu od 2004. do 2024. godine donelo rešenja kojima se dodeljuje istraživanje na 63 područja. U Kragujevcu postoji čak 6 nalazišta, u Topoli takođe 6, u Rači 3, u Kniću 3, u Aranđelovcu čak 8. Dakle, na zvaničnom spisku nalaze se i Aranđelovac i Bukulja. Mi smatramo, dakle, da imamo i više nego dovoljan razlog da izađemo, da se okupimo u što većem broju i da pokažemo odlučnost ovoj borbi“, navodi.

Na protestu će govoriti profesorka hemije Karolina Aleksandrović, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić i košarkaški reprezentativac Vladimir Štimac.

Želim da naglasim da su ovo građanski protesti i molim građane da izađemo u što većem broju i da se konačno ujedinimo, da zaboravimo na podele, da zaboravimo na različita uverenja, da zaboravimo na pripadnost različitim političkim opcijama i da pokažemo solidarnost i odlučnost“, smatra aktivistkinja.

Organizator protesta u Šapcu: Ostaćemo bez pijaće vode

Odbornik u Skupštini Šapca Srđan Mitrašinović, podseća na mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti da projekat „Jadar“ nije nešto što je dobro.

„Ukoliko bi taj projekat u Nedeljicama krenuo mi biu ovom delu Evrope ovde ostali bez basena pijaće vode. Takođe, struka je rekla da su prihodi od poljoprivrede mnogostrogo veći od rudne rente koja bi se ostvarila. Ovde su i neke biljne i životinjske vrste koje su zaštićene zakonom. Takođe, ovde su i desetine hiljada ljudi koji bi bili raseljeni u slučaju da taj projekat krene, a ti ljudi žele samo da nastave svoj mirni život i da mirno žive od svog poštenog rada. To su utemeljeni razlozi zbog kojih je narod u Mačvi i pod Cerom, ali naravno dole i u Jadru, protiv ovog projekta. Mi vidimo da su vlasti očigledno u nekom partnerskom odnosu sa Rio Tintom spremne da žrtvuju život u celoj Zapadnoj Srbiji“, smatra odbornik iz Šapca.

Kako kaže, projekat „Jadar“ predstavlja pitanje opstanka i života u Zapadnoj Srbiji i da je zbog toga jasno zbog čega se ljudi okupljaju širom Srbije po opštinama, gradovima i daju podršku.

„Ovo je pitanje za svakoga od nas, pitanje za sve građane Srbije i pitanje koje samo građani Srbije mogu rešiti“, ističe.

Kako kaže, zahtevi protesta u Šapcu su da se uvaži reč struke.

„Struka je vrlo jasno i precizno rekla šta ovde treba da se radi, odnosno da ovaj projekat nije dobar. To je rekla SANU, Akademija inženjerskih nauka Srbije i još 62 naučna radnika koja su takođe izašla i uputila taj dopis vladi odnosno javni apel da to ne sme da se desi. Zahtevi sa svih protesta su vrlo jasni i jednostavni – da rudnika u Jadru ne sme da bude i da generalno rudarenje bora i litijuma u Srbiji ne sme da se desi“, naglašava.

Govore i članovi Proglasa

Pred Šapčane će izaći profesorka Biljana Stepanović isred ProGlas-a i lokalni istraživač za vode Dragan Isajlović.

„Jako je važno da svi građani sada sve druge teme ostave po strani, da fokus bude na upravo ovoj temi koja nam svima ugrožava opstanak i život na ovim prostorima“, ističe.

Sagovornici su složni u tome da su protesti prilika da kažu „jedno glasno i veliko ne rudarenju“.

Kako kažu, komunikacija među ostalim gradovima postoji.

Zaista verujem da će negde u narednim koracima morati da se stvori, porodi, proizvede nekakav vid ili nekog narodnog pokreta ili nekog društvenog fronta koji će zapravo biti krov, koji će nositi celu ovu priču i negde nas sve staviti pod jednu kapu. Narod je ovde sa jedne strane linije fronta koja je široka, a sa druge strane se nalazi Rio Tinto i Vlada koja očigledno sarađuju“, smatra opozicionar.