Gde je nestala stara ja? – Nedeljnik

Negde od četrdeset i neke, tiho, gotovo neprimetno, u naš život ulazi period koji menja sve. Misli nam se menjaju, emocije dobijaju drugačiji kvalitet — o hormonima neću mnogo, jer o tome se najviše govori, i često jedino o tome.

Od tela, sna i energije, pa do odnosa, prioriteta i smisla — sve se menja. A mi, žene, često pokušavamo da zadržimo staro jer nam je poznato i udobno. Kao stare cipele: udobne, ali prerasle. Prerasle odnose koje smo godinama gradile, telo devojke koje je imalo druge zadatke u odnosu na telo žene koje sada nosi godine, iskustvo; posao koji nam više nema smisla, ali ga radimo — nekad zbog novca, nekad iz straha: „šta sad da menjam u ovim godinama?“

Ono što je nekada bilo jasno — više nije. Telo govori novim jezikom. Energija varira. Emocije se pojačavaju, a iz dubine nas sustižu pitanja koja smo dugo odlagale:

Ko sam sada? Šta želim od ostatka svog života? Gde je nestala ona „stara ja“ koju sam poznavala?

Mnoge žene taj trenutak opisuju kao gubitak. Ali možda to nije gubitak — možda je trenutak transformacije: da sagledamo gde smo i kako se osećamo u ovoj životnoj tački, i ako osećamo nesklad, da vidimo šta bismo mogle promeniti.

Period između starog i novog – liminalnost ženskog života

Murray Stein, jungijanski analitičar, naziva ovu fazu liminalnošću – prostorom između dve obale života. To je vreme kada stara slika o sebi više ne funkcioniše, a nova još nije formirana. Kao da stojimo na mostu, između poznatog i nepoznatog.

Prethodne decenije bile su obeležene ulogama: majke, partnerke, negovateljice, zaposlene žene, one koja „mora“ da može sve. Ali sada, u tišini nakon tolikih obaveza, čuje se unutrašnji glas koji pita: „A gde sam ja u svemu tome?“

Menopauza tada postaje simbol tog prelaza. To nije samo biološki proces – to je poziv da se preispitamo, usporimo i promenimo način na koji živimo.

Koje su to teme oko kojih se vrte žene u srednjim godinama i koje su česte priče u razgovorima, što na terapiji što uz kafu sa prijateljicama. Evo nekih.

Razni izazovi u partnerskim odnosima. Promena dinamike u braku

Deca odrastaju, kuća se prazni, partneri ostaju sami i iznenada otkrivaju udaljenost. Mnoge žene primete da je odnos postao funkcionalan, a ne blizak. Pitanja koja se javljaju: „Da li još želim da budem u ovom odnosu?“, „Ko sam ja van uloge majke i supruge?“ U ovoj fazi žena se oslobađa starih identifikacija i želi autentičan, ravnopravan kontakt.

Seksualnost i bliskost

Hormonske promene utiču na libido, na vlažnost, na telesno samopouzdanje. Neke žene se povlače; druge se bude i žele dublju, spontaniju bliskost. Pojavljuju se pitanja privlačnosti, stida i (ponovnog) buđenja erosa.

Preispitivanje granica

Posle godina prilagođavanja, mnoge žene osećaju potrebu da konačno kažu „ne“. To novo ponašanje može izazvati otpor partnera, dece i okoline — jer „ona više nije ona stara“. To može dovesti do konflikata, ali i do oslobađanja od obrasca preterane brige.

Izazovi na poslu i u karijeri. Zasićenje i gubitak smisla

Karijere koje su ranije davale satisfakciju više ne ispunjavaju. Pojavljuje se pitanje: „Zašto ovo radim?“ Mnoge su „postigle“ skoro sve što su želele, a i dalje osećaju prazninu. Neke žene traže profesiju koja ima više smisla, druge sanjaju da pokrenu nešto svoje, treće ne mogu više tempom koji je nekada bio održiv. Ovo je proces redefinisanja identiteta — iz uloge „uspešna i efikasna“ u ulogu „smisleno prisutna“.

Generacijski jaz i osećaj nevidljivosti

U timovima mlađe koleginice donose drugačiji ritam i stil. Žene srednjih godina često se osećaju zamenjivo, iako nose ogromno iskustvo. Taj gubitak spoljašnjeg priznanja poziva na pronalaženje unutrašnjeg merila vrednosti.

Perfekcionizam i iscrpljenost

Godine multitaskinga ostavljaju posledice: telo i psiha ne mogu više istim tempom. Burnout (hronični umor, emocionalna otupelost, osećaj praznine) često je tačka kada treba prepoznati da usporavanje nije slabost, već zrelost.

Unutrašnji izazovi. Kriza identiteta

Kada otpadnu spoljašnje uloge, ostaje pitanje: „Ko sam ja kad ne moram ništa?“ Ovo je centralno pitanje srednjih godina.

Tuga, melanholija, nostalgija

Prirodna tuga zbog prolaznosti – gubitka mladosti, roditelja, faze kad su deca bila mala – često se javlja. Ta tuga, iako bolna, otvara vrata novoj dubini postojanja.

Usamljenost i egzistencijalna praznina

Kad nestane stalne spoljašnje buke (deca, posao), ostaje tišina. U toj tišini mnoge žene prvi put čuju unutrašnju prazninu. Praznine se ljudi boje, treba imati kapacitet za prazninu ali i tolerisati taj osećaj praznine i videte tačno čime želimo da ispunimo taj prazan prostor. To nije bolest –  to je poziv da se povežu sa sobom, smislom, kreativnošću i duhovnošću.

Telo koje želi da bude prihvaćeno

Hormonske promene donose valunge, nesanicu, promene težine, bolove. Telo postaje jasnoćuć glas unutrašnje promene. Traži pažnju: odmor, blagost, senzualnost, svesnost. Prestankom borbe s telom otvara se put prihvatanju — ne samo kako izgledamo, već kako se osećamo.

Društveni izazovi i nevidljivost žena

Kultura glorifikuje mladost i produktivnost, a retko vidi vrednost zrelih žena, ni mi same često ne vidimo svoju ličnu vrednost, ne vrednujemo dovoljno svoje iskustvo, mudrost. Osećaj „izgubljena između generacija“ — ni mlada, ni stara — često se javlja. Reprezentacija zrelih žena u medijima i prostorima moći je ograničena. Ipak, ovo je vreme kada žene kreiraju nove, autentične narative i vraćaju dostojanstvo zrelosti.

Prestanak Stare Ja

Stein govori jasno: “Bury the dead.” Sahrani ono što je odživelo svoj vek. To ne znači odbacivanje prošlosti, već ispraćtaj s poštovanjem. Vidimo to kada zrela žena pokušava da deluje desetak godina mlađe — često iz stida što nije više… Najčešći kompliment koji dobijaju je: „Dobro izgledaš za svoje godine.“ — što govori više o društvu nego o njima.

Mnoge žene u ovom periodu osećaju potrebu da naprave rezove: prekinu odnose koji ih iscrpljuju, promene posao, odmore se, promene ritam. To je instinktivan čin koji traži prostor za obnovu. Menopauza je prelaz — trenutak kada više ne možemo živeti po starom, a još ne znamo kako po novom. I to je u redu.

U ovom razdoblju delovi nas koje smo potisnule — bes, tuga, strah, potreba za slobodom, kreativnost — traže prostor. Mnoge se uplaše tih naleta, ali oni nisu znak slabosti; oni su znak promene. Ako ih prihvatimo, otvaraju put novom rastu. Kao seme koje mora pasti u zemlju da bi niklo.

Rađanje nove JA

Nakon tog perioda, iz tame izlazi novija JA- unapređena i adaptirana na trenutnu realnost. Ne ona stara, puna energije da svima udovolji ili da se dokaže. Ne ni ona „nova“ koja mora da bude savršeno smirena. Već žena koja zna da je celovita.

Ona koja zna šta hoće i više ne mora da se dokazuje. Koja ne traži spolja potvrdu, jer je pronašla svoj integritet. Koja ume da kaže „ne“ bez krivice i „da“ bez sumnje.
Koja zna da su promene njen saveznik, a ne neprijatelj.

To je kraj jedne životne epohe – i početak autentične zrelosti.

Jung bi rekao da je druga polovina života posvećena individuaciji – postajanju onoga što zaista jesmo. Menopauza je jedan od najvažnijih ulaza u taj proces.

Ona nas poziva da:

• prepoznamo delove sebe koje smo potisnule,

• povratimo glas i autentičnost,

• pronađemo novu svrhu,

• i zavolimo sebe bez uslovljavanja.

Ne traži staru sebe, upoznaj novu

U teoriji, kako sam ovo sve napisala je ovo jedna lagana tranzicija u zrelije godine, bez lomova. U praksi — to je često kriza, ozbiljna drama sa jakim emocijama I još jačim valunzima. Jer većina nas u te godine ne ulazi netaknuta životom, već puna raznoraznih sadržaja: neizrečenih osećanja, tuđih očekivanja, godina odricanja. Kad se telo promeni i hormoni povuku, duša ostane gola — i sve što smo godinama gurale ispliva na površinu. Zato dolazi do lomova, anksioznosti, depresije. Ne zato što smo slabe, već zato što se konačno sve vidi. A novi život ne počinje u trenutku kad odlučimo, nego kad više ne možemo po starom. Tada počinje rađanje autentične žene. Tiše, istinitije, ali mnogo stvarnije.

„U ovom periodu nam ne treba još jedna dijeta, hormonski preparat ili lista obaveza.
Treba nam prostor — siguran, nežan, istinit — u kojem možemo da skinemo sve maske i pitamo se: ko sam sada? Kad sebi to pitanje postavimo iskreno, bez osuđivanja, počinje proces ja bih rekla “preobraženja”. Ne od menopauze — već od načina na koji smo živele do sada.“

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Jelenom Stanimirović, Psihoterapeutom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Post Views: 5